Přísloví 5
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Synu můj, pozoruj moudrosti mé, k opatrnosti mé nakloň ucha svého,
1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
2Abys ostříhal prozřetelnosti, a rtové tvoji šetřili umění.
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
3Nebo rtové cizí ženy strdí tekou, a měkčejší nad olej ústa její.
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
4Poslední pak věci její hořké jsou jako pelyněk, ostré jako meč na obě straně ostrý.
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
5Nohy její sstupují k smrti, krokové její hrob uchvacují.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
6Stezku života snad bys zvážiti chtěl? Vrtkéť jsou cesty její, neseznáš.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
7Protož, synové, poslechněte mne, a neodstupujte od řečí úst mých.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8Vzdal od ní cestu svou, a nepřibližuj se ke dveřím domu jejího,
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9Abys snad nedal jiným slávy své, a let svých ukrutnému,
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10Aby se nenasytili cizí úsilím tvým, a práce tvá nezůstala v domě cizím.
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11I řval bys naposledy, když bys zhubil tělo své a čerstvost svou,
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12A řekl bys: Jak jsem nenáviděl cvičení, a domlouváním pohrdalo srdce mé,
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13A neposlouchal jsem hlasu vyučujících mne, a k učitelům svým nenaklonil jsem ucha svého!
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14O málo, že jsem nevlezl ve všecko zlé u prostřed shromáždění a zástupu.
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
15Pí vodu z čisterny své, a prameny z prostředku vrchoviště svého.
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
16Nechť se rozlévají studnice tvé ven, a potůčkové vod na ulice.
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
17Měj je sám sobě, a ne cizí s tebou.
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
18Budiž požehnaný pramen tvůj, a vesel se z manželky mladosti své.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
19Laně milostné a srny utěšené; prsy její ať tě opojují všelikého času, v milování jejím kochej se ustavičně.
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
20Nebo proč bys se kochal, synu můj, v cizí, a objímal život postranní,
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
21Poněvadž před očima Hospodinovýma jsou cesty člověka, a on všecky stezky jeho váží?
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
22Nepravosti vlastní jímají bezbožníka takového, a v provazích hříchu svého uvázne.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
23Takovýť umře, proto že nepřijímal cvičení, a ve množství bláznovství svého blouditi bude.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.