Přísloví 4
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Poslouchejte, synové, učení otcova, a pozorujte, abyste poznali rozumnost.
1Слушајте, децо, наставу очеву, и пазите да бисте познали мудрост.
2Nebo naučení dobré dávám vám, neopouštějtež zákona mého.
2Јер вам добру науку дајем, не остављајте закон мој.
3Když jsem byl syn u otce svého mladičký, a jediný při matce své,
3Кад бејах син у оца свог млад, и јединац у матере своје,
4On vyučoval mne a říkal mi: Ať se chopí výmluvností mých srdce tvé, ostříhej přikázaní mých, a živ budeš.
4Он ме учаше и говораше ми: Нека прими срце твоје речи моје, држи заповести моје и бићеш жив.
5Nabuď moudrosti, nabuď rozumnosti; nezapomínej, ani se uchyluj od řečí úst mých.
5Прибави мудрост, прибави разум; не заборављај и не одступај од речи уста мојих.
6Neopouštějž jí, a bude tě ostříhati; miluj ji, a zachová tě.
6Немој је оставити, и чуваће те, љуби је, и храниће те.
7Předně moudrosti, moudrosti nabývej, a za všecko jmění své zjednej rozumnost.
7Мудрост је главно; прибави мудрост, и за све имање своје прибави разум.
8Vyvyšuj ji, a zvýšíť tě; poctí tě, když ji přijmeš.
8Подижи је и она ће те узвисити, прославиће те кад је загрлиш.
9Přidá hlavě tvé příjemnosti, korunou krásnou obdaří tě.
9Метнуће ти на главу венац од милина, красну круну даће ти.
10Slyš, synu můj, a přijmi řeči mé, a tak rozmnoží se léta života tvého.
10Слушај, сине мој, и прими речи моје, и умножиће ти се године животу.
11Cestě moudrosti učím tě, vedu tě stezkami přímými.
11Учим те путу мудрости, водим те стазама правим.
12Když choditi budeš, nebude ssoužen krok tvůj, a poběhneš-li, neustrčíš se.
12Кад усходиш, неће се стезати кораци твоји, и ако потрчиш нећеш се спотакнути.
13Chopiž se učení, nepouštěj, ostříhej ho, nebo ono jest život tvůj.
13Држи се наставе и не пуштај, чувај је, јер ти је живот.
14Na stezku bezbožných nevcházej, a nekráčej cestou zlostníků.
14Не иди на стазу безбожничку и путем неваљалих људи не ступај.
15Opusť ji, nechoď po ní, uchyl se od ní, a pomiň jí.
15Остави га, не ходи по њему, уклони се од њега и мини га.
16Neboť nespí, leč zlost provedou; anobrž zahánín bývá sen jejich, dokudž ku pádu nepřivodí,
16Јер не спавају ако не учине зла, и не долази им сан ако кога не оборе.
17Proto že jedí chléb bezbožnosti, a víno loupeží pijí.
17Јер једу хлеб безбожности и пију вино насиља.
18Ale stezka spravedlivých jako světlo jasné, kteréž rozmáhá se, a svítí až do pravého dne.
18А пут је праведнички као светло видело, које све већма светли док не буде прави дан.
19Cesta pak bezbožných jako mrákota; nevědí, na čem se ustrčiti mohou.
19А пут је безбожнички као мрак, не знају на шта ће се спотакнути.
20Synu můj, slov mých pozoruj, k řečem mým nakloň ucha svého.
20Сине мој, слушај речи моје, пригни ухо своје беседи мојој.
21Nechať neodcházejí od očí tvých, ostříhej jich u prostřed srdce svého.
21Да ти не одлазе из очију; чувај их усред срца свог.
22Nebo životem jsou těm, kteříž je nalézají, i všemu tělu jejich lékařstvím.
22Јер су живот онима који их налазе и здравље свему телу њиховом.
23Přede vším, čehož se stříci sluší, ostříhej srdce svého, nebo z něho pochází život.
23Сврх свега што се чува чувај срце своје, јер из њега излази живот.
24Odlož od sebe převrácenost úst, a zlost rtů vzdal od sebe.
24Уклони од уста својих опачину и од усана својих неваљалство удаљи.
25Oči tvé ať k dobrým věcem patří, a víčka tvá ať přímě hledí před tebou.
25Очи твоје нека гледају управо и веђе твоје нека се управљају право пред тобом.
26Zvaž stezku noh svých, a všecky cesty tvé ať jsou spraveny.
26Мери стазу ногама својим, и сви путеви твоји нека су поравњени.
27Neuchyluj se na pravo ani na levo, odvrať nohu svou od zlého.
27Не сврћи ни надесно ни налево, одвраћај ногу своју ода зла.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.