Přísloví
Chapter 20
Kralice Bible (1613)
vs Daničić–Karadžić B…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

Přísloví 20

Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Víno činí posměvače, a nápoj opojný nepokojného; pročež každý, kdož se kochá v něm, nebývá moudrý.
1Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
2Hrůza královská jako řvání mladého lva; kdož ho rozhněvá, hřeší proti životu svému.
2Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
3Přestati od sváru jest to každému ku poctivosti, ale kdožkoli se do nich zapletá, blázen jest.
3Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4Lenoch neoře pro zimu, pročež žebrati bude ve žni, ale nadarmo.
4Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5Rada v srdci muže voda hluboká, muž však rozumný dosáhne jí.
5Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
6Větší díl lidí honosí se účinností svou, ale v pravdě takového kdo nalezne?
6Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
7Spravedlivý ustavičně chodí v upřímnosti své; blažení synové jeho po něm.
7Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
8Král sedě na soudné stolici, rozhání očima svýma všecko zlé.
8Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
9Kdo může říci: Očistil jsem srdce své? Èist jsem od hříchu svého?
9Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
10Závaží rozdílná a míra rozdílná, obé to ohavností jest Hospodinu.
10Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
11Po skutcích svých poznáno bývá také i pachole, jest-li upřímé a pravé dílo jeho.
11По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
12Ucho, kteréž slyší, a oko, kteréž vidí, obé to učinil Hospodin.
12Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13Nemiluj snu, abys nezchudl, otevři oči své, a nasytíš se chlebem.
13Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
14Zlé, zlé, říká ten, kdož kupuje, a odejda, tedy se chlubí.
14Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15Zlato a množství perel, a nejdražší klínot jsou rtové umělí.
15Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
16Vezmi roucho toho, kterýž slíbil za cizího, a kdo za cizozemku, základ jeho.
16Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
17Chutný jest někomu chléb falše, ale potom ústa jeho pískem naplněna bývají.
17Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
18Myšlení radou upevňuj, a s opatrnou radou veď boj.
18Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
19Kdo vynáší tajnost, chodí neupřímě, pročež k lahodícímu rty svými nepřiměšuj se.
19Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
20Kdo zlořečí otci svému neb matce své, zhasne svíce jeho v temných mrákotách.
20Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
21Dědictví rychle z počátku nabytému naposledy nebývá dobrořečeno,
21Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
22Neříkej: Odplatím se zlým; očekávej na Hospodina, a vysvobodí tě.
22Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
23Ohavností jsou Hospodinu závaží rozdílná, a váhy falešné neoblibuje.
23Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
24Od Hospodina jsou krokové muže, ale člověk jak vyrozumívá cestě jeho?
24Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
25Osídlo jest člověku pohltiti věc posvěcenou, a po slibu zase toho vyhledávati.
25Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
26Král moudrý rozptyluje bezbožné, a uvodí na ně pomstu.
26Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27Duše člověka jest svíce Hospodinova, kteráž zpytuje všecky vnitřnosti srdečné.
27Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
28Milosrdenství a pravda ostříhají krále, a milosrdenstvím podpírá se trůn jeho.
28Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
29Ozdoba mládenců jest síla jejich, a okrasa starců šediny.
29Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
30Modřiny ran jsou lékařství při zlém, a bití vnitřnostem života.
30Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.