Приповісток 20
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Вино — зрадник; напитки — буйність; хто на них надиться — безумний.
1Вино је подсмевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар.
2Царська грізьба — як би рик левин; хто його до гнїву будить, шкодить собі самому.
2Страх је царев као рика младог лава; ко га дражи, греши својој души.
3Хто сварку залишує, той честь здобуває; кожен дурень до сварки горячиться.
3Слава је човеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4Лїнивий в осени не оре й не скородить; розглядаєсь лїтом — аж нема нїчого.
4Ради зиме ленивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5В серцї людськім задуми — мов вода глибока, та чоловік розумний вичерпає її.
5Савет је у срцу човечијем дубока вода, али човек разуман црпе га.
6Многих людей величають милосерними, та правдивого чоловіка хто находить?
6Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човека истинитог?
7Праведник ходить в своїй невинностї: щасливі й дїти його послї його.
7Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовим после њега!
8Коли царь самий на судейському престолї засїдає, то й все ледаче очима своїми розганяє.
8Цар седећи на престолу судском расипа очима својим свако зло.
9Хто може сказати: Серце я очистив, — я чистий від гріха мого?
9Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од греха свог?
10Не однакова вага, не однака міра, одно і друге — гидота Господеві.
10Двојак потег и двојака мера, обоје је мрско Господу.
11Можна вже хлопя пізнати з того, чим занимається, чи праві і чисті будуть учинки його.
11По делима својим познаје се и дете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дело његово.
12Ухо, що чує, й око, що бачить — одно й друге сотворив Господь.
12Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13Не люби спати, щоб не дознав злиднїв; май отворені очі, й будеш наїден хлїбом.
13Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хлеба.
14Не добре! пусте! гудить, хто купує, а як одійде, — хвалиться.
14Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде онда се хвали.
15Буває много золота й перел, та найдорожша знадоба — уста розумні.
15Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоценији накит.
16Бери одежину його, бо він ручавсь за чужого; за приблуду бери від його заліг!
16Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку.
17Солодкий зразу чоловікові хлїб, неправдою нажитий, та й на впослї в його ротї піску повно буде,
17Сладак је човеку хлеб од преваре, али му се после напуне уста песка.
18Задуми вдаються аж по добрій радї, а по радї ще далї воюйся.
18Мисли се утврђују саветом; зато разумно ратуј.
19Хто переносить і відкриває тайни, та рот широко отвирає, з тим не братайся.
19Ко открива тајну, поступа неверно; зато се не мешај с оним који разваљује уста.
20Хто лихословить отцеві й матері своїй, того сьвічник погасне в глухій темряві.
20Ко псује оца свог или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку.
21Майно, зразу скоро набуте, не буде опісля благословенне.
21Наследство које се из почетка брзо добија, не бива на послетку благословено.
22Не говори: „За зло я самий віддам‟; полиши се Господеві, — він охоронить тебе.
22Не говори: Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те.
23Гидота Господу вага лукава, та й невірна міра — йому противна.
23Мрзак је Господу двојак потег, мерила лажна нису добра.
24Всї ступнї людські Господь справляє; чоловікові ж — як узнати дорогу свою?
24Од Господа су кораци човечји, а човек како ће разумети пут његов?
25Се сїть людинї — сквапно обіт складати, а послї обіту — роздумовати.
25Замка је човеку да прождре светињу, и после завета опет да тражи.
26Мудрий царь вивіє безбожних, а потім колесом своїм по них покотить.
26Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло.
27Господень сьвічник — се дух чоловічий, що вивідує всї глибини серця.
27Видело је Господње душа човечија, истражује све што је у срцу.
28Любов і правда царя оберегають, престола він свого любовю підпирає.
28Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој престо.
29Слова молодих — їх сила, а окраса старих — їх сивий волос.
29Слава је младићима сила њихова, а старцима част седа коса.
30Рани від побоїв — се лїк проти зла, та й удари, що доходять аж до самої утроби.
30Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лек зломе.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.