Приповісток 10
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Розумний син свойму отцеві втїха, а син безумний — материне горе.
1Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
2Не дають користї добра, неправдою набуті, правда же рятує од смертї.
2Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
3Не дасть Господь голодувати правим, здобутки ж безбожних він їм вирве.
3Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
4Біднїє, хто лїнивий на роботу, трудящая ж рука дає багацтво.
4Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
5Хто лїтом жне, — се чоловік розумний; хто ж спить у жнива, той — чоловік безпутний.
5Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
6Благословеннє над головою праведника, уста ж безбожника його насилство зацїпить.
6Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
7Память про праведника остане благословенна, імя же безбожних огидне.
7Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
8Мудрий приймає серцем заповідї, а безумний устами спотикається.
8Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
9Хто ходить у правотї, ходить у безпецї; хто ж скривлює стежки, заслужить кару.
9Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
10Хто моргає очима, розбуджує досаду, а глупий устами спотикнеться.
10Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
11Уста праведного — се джерело жизнї, уста же безбожних неправедність ховають.
11Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
12Ненависть сварнї роздуває, любов же всї гріхи покриває.
12Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
13В устах розумного мудрість пробуває, на тїло ж безумного цїпок спадає.
13На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
14Що мудрий знає, те він ховає, уста же дурного — се близька погибель.
14Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
15Багацтво — се утверджене місто багатиреві, а злиднї — се страх убогому.
15Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
16Праця праведного — для життя, надбаннє безбожника — на гріх.
16Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
17Хто хоронить науку, той на дорозї до жизнї, хто ж відкидає докір, по бездоріжжу блудить.
17Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
18Хто таїть ненависть, у того уста обманливі, а хто розсїває обмову, той дурний.
18Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
19Многомовність не встережесь гріха, хто ж здержує язика — розумен.
19У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
20Очищене срібло — язик праведника, серце же безбожних — се покидь.
20Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
21Праведного уста навчають-пасуть многих, а дурні й мруть, не набравшись розуму.
21Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
22Господня благодать — вона богатим робить, і горя з собою не приносить.
22Благослов Господњи обогаћава а без муке.
23Чинити зло — безумному забава, розумний же її у мудростї знаходить.
23Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
24За що безбожного страх обнимає, те його не мине, а праведних бажаннє сповниться.
24Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
25Як буря пронесесь, так безбожного, немов на сьвітї й не було, а праведний — мов би на вічних підвалинах.
25Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
26Що оцет зубам а дим очам, те лїнивий тим, що послугуються ним.
26Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
27Господень страх днїв причиняє, безбожного ж лїта скоротяться.
27Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
28Дожиданнє праведних — радість, а надїя безбожних погибне.
28Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
29Безвинному дорога Господня — твердиня, а страх беззаконникам.
29Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
30Праведний по вік не схитнеться, безбожники ж не пожиють на землї.
30Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
31Праведного уста родять мудрість, язик же злющий буде витятий.
31Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
32Праведного уста знають, що добре й гарне, уста же безбожних добро на зло перевертають.
32Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.