Софонїї 1
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Слово Господнє, що надійшло до Софонїї Хусієнка, сина Годолїїного, сина Аморіїного, сина Езекіїного, за Юдейського царя Йосії Амоненка:
1Реч Господња која дође Софонији, сину Хусија сина Годолије сина Амарије сина Језекијиног, за времена Јосије, сина Амоновог, цара Јудиног.
2Все повигублюю з лиця землї, говорить Господь:
2Све ћу узети са земље, говори Господ;
3Вигублю людей й скотину, вигублю птаство під небом і рибу в морі, й всю погань разом із безбожниками; вигублю людей з обличчя землї, говорить Господь.
3Узећу људе и стоку, узећу птице небеске и рибе морске и саблазни с безбожницима, и истребићу људе са земље, говори Господ.
4І простягну руку мою проти Юдеї й проти осадників Ерусалимських, і повикоренюю з сього місця все, що позоставалось од Баала, навіть імя попів і слуг ідолських,
4Јер ћу махнути руком својом на Јуду и на све становнике јерусалимске, и истребићу из места овог остатак Валов и име свештеника идолских с другим свештеницима,
5Та й тих, що на кришах припадають перед небесним воінством, і тих їх поклонників, що кленуться Господом, а заразом кленуться й царем своїм (Молохом),
5И оне који се клањају на крововима војсци небеској и који се клањају и куну се Господом и који се куну Мелхомом.
6Укупі з тими, що поодвертались од Господа, й не шукають Господа та й не питають про його.
6И оне који се одвраћају од Господа и који не траже Господа нити питају за Њ.
7Замовкни перед лицем Господа Бога! день бо Господень уже близько. Господь наладив уже жертву на заколеннє, назначив, кого має до неї покликати.
7Ћути пред Господом Господом, јер је близу дан Господњи, јер је Господ приготовио жртву и позвао своје званице.
8У жертовний же день Господень навідаю карою князїв укупі з царськими синами й усїма тими, що вдягаються в чужоземню одїж;
8И у дан жртве Господње походићу кнезове и царске синове и све који носе туђинско одело.
9Того дня навідаю всїх, що гордо переступають поріг, і переповнюють дом Господень грабежем та оманою.
9И походићу у тај дан све који скачу преко прага, који пуне кућу господара својих грабежом и преваром.
10І буде в той день, говорить Господь, роздаватись крик від Рибалчиної брами й риданнє від других воріт і велике зворушеннє по всїх узгірях.
10И у тај ће дан, вели Господ, бити вика од рибљих врата, и јаук с друге стране, и полом велик с хумова.
11Ой голосїте, осадники нижньої дїльницї міста, бо щезнуть усї торговельники, вигинуть усї, що нагромадили срібла.
11Ридајте који живите у Мактесу, јер изгибе сав народ трговачки, истребише се сви који носе сребро.
12І буде того часу: я обшукаю з сьвітлом увесь Ерусалим, і скараю тих, що, мов на дріжджах, седять собі безпечно, та мовляють у серцях своїх: Господь не робить нї добра, нї зла, —
12И у то ћу време разгледати Јерусалим са жишцима, и походићу људе који леже на својој дрождини, који говоре у срцу свом: Господ не чини ни добро ни зло.
13І попадуться багацтва їх у здобич, а доми їх обернуться в пустки: побудують доми, а жити в них не будуть, понасаджують виногради, та вина з них пити не будуть.
13И благо ће се њихово разграбити и куће њихове опустошити; граде куће, али неће седети у њима; и саде винограде, али неће пити вино из њих.
14Не далеко вже великий день Господень, близький і сквапно надходить: уже чути голос дня Господнього. Гірко заголосить тодї й сам невмірака!
14Близу је велики дан Господњи, близу је и иде врло брзо; глас ће бити дана Господњег, горко ће тада викати јунак.
15Днем гнїву буде день той, днем смутку й тїснечі, днем розбурювання й пустошення, днем мраки й темряви, днем хмари й мгли, —
15Тај је дан, дан када ће бити гнев, дан, када ће бити туга и мука, дан, када ће бити пустошење и затирање, дан, када ће бити мрак и тама, дан, када ће бити облак и магла.
16Се день гучання труби й воєнного крику проти утвердженого міста й його башт високих.
16Дан, када ће бити трубљење и поклич на тврде градове и на високе углове.
17І стїсню людей, що ходити муть, нїби послїпли, за те що согрішили проти Господа; й помішається порозливана кров із них з порохом, і тїла їх лежати муть гноєм.
17И притеснићу људе, те ће ићи као слепи, јер згрешише Господу; и крв ће се њихова просути као прах и телеса њихова као гној.
18Нї срібло їх нї золото їх не зможе врятувати їх у день гнїву Господнього; огонь ревнивостї його пожере всю отту землю; бо пагубу, та й то не ждану, довершить він над усїма осадниками землї.
18Ни сребро њихово ни злато њихово неће их моћи избавити у дан гнева Господњег; и сву ће земљу прождрети огањ ревности Његове; јер ће брзо учинити крај свима становницима земаљским.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.