Софонїї 3
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Горе місту нечистому, опоганеному, кровожадному!
1Тешко граду одметничком и оскврњеном, насилничком!
2Не слухає воно голосу, не приймає науки, на Господа не вповає, до свого Бога й не приближується.
2Не слуша глас, не прима наук, не узда се у Господа, не приступа к Богу свом.
3Князї в його — рикаючі леви; суддї його — вовки під вечір, що до ранку й однієї не лишають кістки.
3Кнезови су му у њему лавови који ричу; судије су му вуци вечерњи, који не глођу кости до јутра.
4Пророки в його — безглузді й зрадливі, а сьвященники його поганять сьвятиню, топчуть закон.
4Пророци су му хвалише, варалице; свештеници његови скврне светињу, изврћу закон.
5Та справедливий Господь посеред його не творить несправедливостї: Він що-ранку виявлює суд свій нехибний, та беззаконник і стиду не знає.
5Господ је праведан усред њега, не чини неправде, свако јутро износи суд свој на видело, не изостаје, али безбожник не зна за стид.
6Я повитрачував народи, повалив їх твердинї; поробив безлюдними в них улицї, що нїхто ними не ходить; попустошені їх городи: нема в них нї осадників нї людини.
6Истребих народе, куле им се разорише, улице им опустех, те нико не пролази; градови им се раскопаше, да нема никога, нема становника.
7До того й говорив я: Тілько бійся мене, приймай науку, то й не спустошу пробуток твій, не прийде на нього те лихо, що я призначив йому; вони ж про те тільки й дбали, щоб погіршувати свої вчинки.
7Рекох: Побојаћеш ме се, примићеш наук; неће му се затрти стан ничим са чим бих га походио; али они уранише те покварише сва дела своја.
8Оце ж ждїте мене, говорить Господь, до того дня, як устану, щоб пустошити; бо я постановив, позбірати народи, поскликати царства, щоб на них досаду мою зігнати, стрясти на них жар гнїву мого: від огню бо ревностї моєї погибне вся земля.
8Зато чекајте ме, говори Господ, до дана кад ћу се подигнути на плен; јер је суд мој да саберем народе и покупим царства, да излијем на њих гнев свој, сву жестину јарости своје, јер ће огањ ревности моје прождрети сву земљу.
9Тодї дам я знов народам уста чисті, щоб вони призивали ймя Господнє й служили йому однодушно.
9Јер ћу тада променити народима усне, те ће бити чисте, да би сви призивали име Господње и служили Му сложним раменима.
10Із земель Етіопських, що по тім боцї ріки, будуть мої поклонники — дїти розсїяних вірних моїх, — приносити менї дари.
10Испреко река хуских који се мени моле, расејани моји, донеће ми даре.
11Того часу не будеш ти соромити себе давними вчинками твоїми, якими ти проступався проти мене; тодї бо повидалюю зпроміж тебе тих, що гордяться твоєю величавостю, та й — і ти не будеш пишатись сьвятою горою моєю;
11Тада се нећеш више стидети ни једног од својих дела, којима си ми згрешио; јер ћу онда узети из тебе оне који се хвале славом твојом, и нећеш се више величати на светој гори мојој.
12А дам тобі людей покірних і вбогих, а сї будуть вповати на ймя Господнє.
12И оставићу у теби народ невољан и сиромашан, и они ће се уздати у име Господње.
13Останок Ізраїля не чинити ме несправедливостї, не мовляти ме льжи, й не знайдеться в устах у них язика зрадливого; вони будуть пастись спокійно й нїхто їх не буде лякати.
13Остатак Израиљев неће чинити безакоња нити ће говорити лажи, нити ће се наћи у устима њиховим језик преваран; него ће пасти и лежати и неће бити никога да их плаши.
14О, висьпівуй, дочко Сионова! викликуй гучно, Ізраїлю! радуйся й веселися, дочко Ерусалимська, від щирого серця!
14Певај, кћери сионска; кликуј, Израиљу; радуј се и весели се из свега срца, кћери јерусалимска!
15Господь перемінив свій засуд на тебе, прогнав ворога твого! Сам Господь, Царь Ізраїля, посеред тебе; не будеш дознавати лиха.
15Уклони Господ судове твоје, одврати непријатеље твоје; цар Израиљев Господ усред тебе је, нећеш се више бојати зла.
16Тодї скажуть Ерусалимові: Не бійся, а Сионові: Нехай не опадають руки в тебе!
16У онај дан рећи ће се граду Јерусалиму: Не бој се; Сиону: Немој да ти клону руке.
17Господь, Бог твій, посеред тебе; у нього сила, рятувати тебе; він радістю радуватись буде тобою, буде милувати по своїй любові, буде зза тебе веселитись веселостю великою.
17Господ Бог твој, који је усред тебе, силни, спашће те; радоваће ти се веома, умириће се у љубави својој, веселиће се тебе ради певајући.
18Тих, що банувати муть за врочистими своїми обходами, я позбіраю — вони твоїми будуть; досить ганьби, що на них ваготїла.
18Који туже за празницима, сабраћу их, који су из тебе, ради тешке срамоте која је на теби.
19Ось, я притїсню всїх тих, що тебе тїснили, буду піддержувати-рятувати всякого кульгавого, поскуплюю до купи розпорошених, пороблю їх славетними й знакомитими по всїх землях, де побивав їх сором.
19Гле, уништићу у оно време све који те муче, и избавићу хроме и сабрати одагнане, и добавићу им хвалу и славу по свој земљи, где су били под срамотом.
20Так, того часу поприводжу вас і позбіраю вас; пороблю бо вас людьми славними й високо поважними між усїма народами на землї, як визволю вас із неволї перед очима вашими, говорить Господь.
20У оно време довешћу вас, у оно време сабраћу вас; јер ћу вам добавити славу и хвалу по свим народима на земљи, кад повратим робље ваше пред вашим очима, говори Господ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.