Луки 1
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Яко ж бо многі заходились споряджувати повість про добре знані нам речі,
1Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
2як передали нам ті, що з почину були самовидцями й слугами слова;
2као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
3то здалось і менї гаразд, довідавшись од почину про все пильно, поряду тобі написати, високоповажний Теофиле,
3Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
4щоб знав певноту того, чого тебе навчено.
4да познаш темељ оних речи којима си се научио.
5Був за Ірода, царя Юдейського, один сьвященик, на ймя Захарія, з черги Авиїної, а жінка його з дочок Ааронових, а ймя її Єлисавета.
5У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
6Були ж праведні обоє перед Богом, ходячи у всїх заповідях та наказах Господнїх безпорочні.
6А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
7І не було в них дитини: бо Єлисавета була неплідна, й обоє постарілись у днях своїх.
7И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
8Стало ся ж, як служив він порядком черги своєї перед Богом,
8И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
9то, звичаєм сьвященства, довелось йому кадити, увійшовши в церкву Господню.
9да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
10А все множество народу молилось ізнадвору під час кадження.
10И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
11Явив ся ж йому ангел Господень, стоячи правобіч жертівнї кадильної.
11А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
12І вжахнув ся Захарія побачивши, і страх обняв його.
12И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
13Рече ж до него ангел: Не лякай ся, Захаріє: бо вислухана молитва твоя, і жінка твоя Єлисавета вродить сина тобі, й даси ймя йому Йоан.
13А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
14І буде радість тобі й веселість; і многі різдвом його радувати муть ся.
14И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
15Буде бо великий перед Господем, і вина нї міцного напитку не пити ме; й Духом сьвятим сповнить ся ще з утроби матери своєї.
15Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
16І многих синів Ізраїлевих наверне до Господа Бога їх.
16и многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
17І йти ме він перед Ним духом і силою Ілиї, щоб навернути серця батьків до дїтей, і неслухняних до мудрости праведних, приготовити Господеві людей готових.
17и он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
18І рече Захарія до ангела: По чім же знати му се? я бо старий, і жінка моя ізстарілась у днях своїх.
18И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
19І озвавшись ангел, рече йому: Я Гавриїл, що стою перед Господем; і послано мене промовити до тебе та сповістити тебе про се.
19И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
20І ось замовкнеш і не зможеш говорити, аж по день, коли станеть ся се, за те що не поняв віри словам моїм, котрі справдять ся пори своєї.
20И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
21І ждав народ Захарії, і дивував ся, що барить ся він у церкві.
21И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
22Вийшовши ж він, не зміг промовити до них; і постерегли вони, що видїннє бачив у церкві; бо він кивав до них, і зоставсь нїмий.
22А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
23І сталось, як сповнились днї служення його, пійшов до господи своєї.
23И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
24Після ж тих днїв зачала Єлисавета, жінка його, й таїлась пять місяцїв, говорячи:
24А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
25Що так менї дав Господь у ті днї, як зглянув ся, зняти з мене докір між людьми.
25Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
26Місяця ж шестого післав Бог ангела Гавриїла в город Галилейський, званий Назарет,
26А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
27до дїви, зарученої чоловікові, на ймя Йосифові, з дому Давидового; а ймя дїви Мария.
27к девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
28І прийшовши ангел до неї, рече: Радуй ся, благодатная, Господь з тобою; благословенна єси між женами.
28И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
29Вона ж, побачивши його, вжахнулась словами його, та й подумала, що б се було за витаннє таке.
29А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
30І рече ангел їй: Не лякай ся, Мариє: знайшла бо єси ласку в Бога.
30И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
31І ось зачнеш ти в утробі твоїй, і вродиш Сина, й наречеш імя Йому Ісус.
31И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
32Сей буде великий, і Сином Вишнього звати меть ся, і дасть Йому Господь Бог престол Давида, отця Його:
32Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
33і царювати ме Він над домом Якововим по віки, й царству Його не буде кінця.
33и цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја.
34Рече ж Мария до ангела: Як буде се, коли чоловіка не знаю?
34А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
35І озвавшись ангел, рече їй: Дух сьвятий найде на тебе, й сила Вишнього отїнить тебе; тим і, що вродить ся сьвяте, звати меть ся Сином Божим.
35И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
36І ось Єлисавета, родичка твоя, вона також зачала сина в старостї своїй, і се шестий місяць їй, званій неплідною.
36И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
37Бо не буде неможливе у Бога всяке слово.
37Јер у Бога све је могуће што каже.
38Рече ж Мария: Се рабиня Господня: нехай станеть ся менї по слову твоєму. І пійшов від неї ангел.
38А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
39Уставши ж Мария тими днями, пійшла швидко в підгіррє, у город Юдин;
39А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
40і ввійшла в господу Захаріїну, і виталась із Єлисаветою.
40И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
41І сталось, як почула Єлисавета витаннє Мариїне, кинулась дитина в утробі її; і сповнилась Єлисавета Духом сьвятим,
41И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
42і промовила голосом великим, і рече: Благословенна єси між женами, й благословенний плід утроби твоєї.
42и повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
43І звідкіля менї се, що прийшла мати Господа мого до мене?
43И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
44Ось бо, як дійшов голос витання твого до ушей моїх, кинулась з радости дитина в утробі моїй.
44Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
45І благословенна, що увірувала, бо сповнить ся, що сказано їй від Господа.
45И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
46І рече Мария: Величає душа моя Господа,
46И рече Марија: Велича душа моја Господа;
47і зрадував ся дух мій у Бозї Спасї моїм,
47И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
48що споглянув на смиреннє слуги своєї: ось бо від нинї блаженною звати муть мене всї роди:
48Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
49бо зробив менї велике Сильний; і сьвяте імя Його.
49Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
50І милость Його від роду до роду на боячих ся Його.
50И милост је Његова од колена на колено онима који Га се боје.
51Зробив силу рукою своєю; розсипав гордих у думках сердець їх;
51Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
52поскидав потужних з престолів, і підняв угору смиренних;
52Збаци силне с престола, и подиже понижене.
53голодних сповнив добром, а багатих одіслав упорожнї;
53Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
54прийняв Ізраїля, слугу свого, на спомин милости,
54Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
55(як промовив до батьків наших) Авраамові й насїнню його по віки.
55Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека.
56Пробувала ж Мария з нею місяцїв зо три, та й вернулась до домівки своєї.
56Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
57Єлисаветї ж сповнив ся час родити, й вродила вона сина.
57А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
58І чули сусїде її і родина її, що Господь показав велику милость свою до неї, і радувались із нею.
58И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
59І сталось, восьмого дня прийшли обрізати хлопятко, і хотїли назвати його ймям батька його, Захарією.
59И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
60І озвавшись мати його, каже: Нї, а нехай назветь ся Йоаном.
60И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
61І казали до неї: Що нїкого нема в родинї твоїй, щоб звав ся імям сим.
61И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
62Кивали ж батькові його, як схотїв би назвати його.
62И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
63І, попросивши таблицї, написав слова: Йоан буде ймя йому. І дивувались усї.
63И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
64Відкрили ся ж уста його зараз, і язик його, й заговорив, прославляючи Бога.
64И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
65І був на всїх страх, що жили кругом них; і по всьому підгіррю Юдейському пронеслись усї слова ті.
65И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
66І положили всї, хто чув, у серцї своїм, кажучи: Що ж то за дитина се буде! І рука Господня була з ним.
66И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
67І Захарія, батько його, сповнив ся Духом сьвятим, і прорік, глаголючи:
67И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
68Благословен Господь Бог Ізраїлїв, що одвідав і зробив ізбавленнє народові своєму,
68Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
69і підняв ріг спасення нам у дому Давида, слуги свого,
69И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
70(як промовляв устами сьвятих од віку пророків своїх,)
70Као што говори устима светих пророка својих од века
71спасеннє од ворогів наших і з руки всїх ненавидників наших,
71Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
72щоб зробити милость отцям нашим, і спогадати завіт свій сьвятий,
72Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
73клятьбу, що кляв ся перед Авраамом, отцем нашим,
73Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
74та що дасть нам без страху, з рук ворогів наших визволившись,
74Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
75служити Йому в сьвятостї та праведностї перед Ним, по всї днї життя нашого.
75И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
76А ти, дитино, пророком Вишнього звати меш ся: ходити меш бо перед лицем Господнїм, готовити дороги Його;
76И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
77щоб давати знаннє спасення народові Його в оставленню гріхів їх,
77Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
78по благій милостї Бога нашого, в котрій одвідав нас Схід з висоти,
78По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
79щоб засияв сидячим у темряві і тїнї смертнїй, щоб направити ноги наші на дорогу впокою.
79Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
80Хлопятко ж росло та міцнїло духом, і пробувало в пустинї аж до дня явлення свого перед Ізраїлем.
80А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.