Луки 10
Kulish and Puluj Bible (1905)Translation
Kulish and Puluj Bible (1905)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Після ж сього настановив Господь і других сїмдесять, та й післав їх по двоє перед лицем своїм у кожний город і місце, куди мав сам ійти.
1А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
2Рече ж до них: Жниво велике, робітника ж мало: просїть же Господа жнива, щоб випровадив робітників на жниво своє.
2А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
3Ійдїть; ось я посилаю вас, як ягнят між вовки.
3Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4Не носїть калитки, нї торбини, нї обувя, і нїкого в дорозї не витайте.
4Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
5У котру ж господу ввійдете, перше кажіть: Впокій домові сьому;
5У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
6і коли там буде син упокою, спочине на йому впокій ваш; коли ж нї, до вас вернеть ся.
6И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
7У тім же дому зоставайтесь, ївши й пивши, що є в них: достоєн бо робітник нагороди своєї. Не ходїть од хати до хати.
7А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
8І в которий город увійдете, й приймуть вас, їжте що поставлять перед вами,
8И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
9і сцїляйте в ньому недужих, і кажіть їм: Наближилось до вас царство Боже.
9И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
10У которий же город прийдете й не приймуть вас, вийшовши на улицї його, скажіть:
10И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
11І порох, що поприлипав до нас із города вашого, обтрушуємо вам; тільки ж се знайте, що наближилось до вас царство Боже.
11И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
12Глаголю ж вам, що Содомлянам дня того одраднїщ буде, нїж городові тому.
12Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
13Горе тобі, Хоразине! горе тобі, Витсаїдо! бо коли б у Тирі та Сидонї стались чудеса, що стали ся в вас, давно б, у веретищі та в попелї сидячи, покаялись.
13Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
14Тільки ж Тирові й Сидонові одраднїщ буде на судї, нїж вам.
14Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
15І ти, Капернауме, що аж до неба підняв ся, аж у пекло провалиш ся.
15И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
16Хто слухає вас, мене слухає; а хто гордує вами, мною гордує; хто ж мною гордує, гордує Пославшим мене.
16Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
17І вернулись сїмдесять назад з радощами, кажучи: Господи, й біси корять ся нам в імя Твоє.
17Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
18Рече ж їм: Видїв я сатану, як блискавку з неба падаючого.
18А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
19Ось даю вам силу наступати на гадюки й на скорпиони, й на всю силу ворожу, й нїщо вам не шкодити ме.
19Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20Тільки ж бо сим не втїшайтесь, що духи вам корять ся; втїшайте ся ж більш, що імена ваші написані на небесах.
20Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
21Того часу зрадїв духом Ісус, і рече: Дякую Тобі, Отче, Господи неба й землї, що втаїв се від премудрих і розумних, а відкрив недолїткам. Так, Отче: бо так воно вподобалось перед Тобою.
21У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
22Усе передане менї від Отця; і нїхто не знає, хто Син, тільки Отець, і хто Отець, тільки Син та кому схоче Син одкрити.
22И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
23І, обернувшись до учеників на самотї, рече: Блаженні очі, котрі бачять, що ви бачите:
23И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
24глаголю бо вам: Що многі пророки й царі хотїли бачити, що ви бачите, та й не бачили, й чути, що ви чуєте, та й не чули.
24Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
25І ось, законник один устав, спокушуючи Його й кажучи: Учителю, що робивши, життє вічнє наслїджу?
25И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?
26Він же рече до него: В законї що написано? як читаєш?
26А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
27Він же, озвавшись, каже: Люби Господа Бога твого всїм серцем твоїм, і всією душею твоєю, і всією силою твоєю, і всією думкою твоєю, та ближнього твого, як себе самого.
27А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
28Рече ж йому: Право відказав єси. Се чини, то й жити меш.
28Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
29Він же, хотївши оправдити себе, каже до Ісуса: Хто ж мій ближнїй?
29А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30Підхопивши ж Ісус, рече: Чоловік один ійшов з Єрусалиму в Єрихон, і попав ся розбійникам, котрі, обдерши його й рани завдавши, пійшли, зоставивши півмертвого.
30А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
31Случаєм ійшов якийся священик дорогою тією, і, побачивши його, пройшов мимо.
31А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
32Так само ж і левит, лучившись на те місце, приступивши й подивившись, пройшов мимо.
32А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
33Самарянин же один, ідучи дорогою, прийшов до него й, побачивши його, милосердував ся,
33А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
34і, приступивши, обвязав рани його, ллючи оливу та вино, й, посадивши його на свою скотину, привів його в гостинницю, і пильнував його;
34и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
35а назавтра, одходячи, вийняв два денариї, дав гостинникові, та й каже йому: Доглядай його, і що над се видаси, я, вернувшись, оддам тобі.
35И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36Хто ж оце з тих трох здаєть ся тобі ближнїм тому, що попавсь між розбійники?
36Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
37Він же каже: Хто зробив милость йому. Рече тодї йому Ісус: Іди й ти чини так.
37А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
38Стало ся ж, як ійшли вони, увійшов Він ув одно село; жінка ж одна, на ймя Марта, прийняла Його в господу свою.
38А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
39А була в неї сестра, звана Мария, котра, сївши в ногах у Ісуса, слухала слово Його.
39И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
40Марта ж зайнялась великою послугою; ставши ж каже: Господи, чи байдуже Тобі, що сестра моя одну мене зоставила послугувати? Скажи ж їй, щоб менї помагала.
40А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41Озвавши ся ж рече їй Ісус: Марто, Марто, журиш ся та побиваєш ся про многе,
41А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
42одного ж треба. Мария добру частину вибрала, що не відніметь ся від неї.
42а само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.