Lucangundru 10
Testamenta Marra (Dieri New Testament)Translation
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ngadani Kaparali mili marapratjana pota mara wora ja mandru kalkalkana wonti, ja tanana mandru ja mandru nunkangu ngopera jinpana wonti ngura pirnaia ja wakaia, woderi Nau jertapaterina wonti munta wokarala.
1А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
2Nau tanangu jatana wonti: „Kampananto marapu parai, ja ngankanietja windri ngalje; jendrania Kampani Kaparani ngatjianau, Nulia ngankanietja worana jinpananto nunkani kampanaia.
2А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
3Wapanau! mai, ngato jurana jinpai tjipi kuparu jeribaka pandipandi mandrani.
3Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4Wata billi, wata pailtji, ja wata tidnaputa mandranau; ja bakana wata kulnuni mandurini jaura jinkianau.
4Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
5Mina pungani jura wirila nganai, ngopera jatanau: «Murla nunkangupini pungani nganaiatimai!»
5У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
6Ja naka murlaia kupa ngananani, jurani mura nunkangu wokarala nganai; ja pani, nau jurangu tikala nganai.
6И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
7Nunkangupini pungani ngamanimai; tajianimai ja tapanimai mina tanali ngamalkai; ngangau ngankanietjani talku nganai nunkani kalala; wata punga kulnundru punga nguruja wapanau.
7А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
8Ja mina ngurani jura wirila nganai, ja tanali jurana patanani, naka tajianimai mina tanali jurangu kurai.
8И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
9Ja nunkangupini ngurani kana muntja tepi ngankanau, ja tanangu jatanau: Godaia milila jurangu karakara wokarala wapaia.
9И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
10Mina ngurani jura wirila nganai, ja tanali jurana wata patanani, tanani paltuni dunkanimai ja jatanimai:
10И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
11Bakana nina puturu, nau jurani ngurandru ngaianangu tidnani parai, ngaiani jurangu kantikantiai; windri jenia ngujamanau, jurangu Godaia milila karakara wokarala wapaia.
11И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
12Ngani jurangu jatai: Sodom mitalali kalala morla waka manila nganai kalala ditjini nunkangupini ngurani.
12Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
13Jakajai jinkangu Choraziniai! Jakajai jinkangu Bethsaidajai! Ngangau Tyrus ja Sidon ngurani jenia pirnala pantjinani, judlangu pantjinala, pudla nurujeli kati murumurunto ja turuputani madlentjandru karitjinanto.
13Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
14Tyrus ja Sidon mitalali kalala morla waka manila nganai kalala ditjini, judlangu.
14Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
15Ja jidni Kapernaum, jidni miririna pariwilpaia, turujelu jidni ngarila nganai!
15И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
16Warle jurana ngarai, nulu ngana ngarai; ja warle jurana worarai, nulu ngana worarai; ja warle ngana worarai, nulu ninaia worarai, Nulia ngana jinpanala.“
16Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
17Tana marapratjana pota mara wora ja mandru mankinali tikana wonti ja jatana wonti: „Kaparajai, bakana kutji wora ngaianingu jinkani talani wodatarana ngamana warai.“
17Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
18Nau tanangu jatana wonti: „Ngato Satan talara praitji jeribaka pariwilpandru ngarinani najina warai.
18А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
19Mai, ngato jurangu ngurula jinkiai tjutjuni ja katninuntini nankana wirarinanto, ja talpalaia ngurulani pratjanani, ja tanali jurana wata jupala nganai.
19Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20Wata jendrangundruja mankianimai, jurangu kutji wora wadatarana ngamai, a‐ai, jendrania mankianimai, ngangau tala jurani pariwilpani matja dakana parai.“
20Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
21Nunkangupini ditjini Jesus Jaolali mankina wonti ja jatana wonti: „Ngato Jidnana Ngaperiai, Kapara pariwilpaia ja mitaia, jurakokala wapaia; ngangau Jundru jenia kana kirini ja ngujamanietjani kutibana warai ja kupani tinkari ngankana warai; kau Ngaperiai, jeruja jinkangu manju nganana wonti.
21У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
22Ngaperali ngakanali ngakangu warupoto jinkina wonti; ja wata kulnujeli ngujamai, worana Ngatamura nganai, windri Ngapili, ja worana Ngili nganai, windri Ngatamurajeli, ja worangu Ngatamurajeli ngantjai jenia tinkari ngankala.“ (Ngantjani‐jaura G. D. 13. Trinitatis.)
22И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
23Ja Nulu mili mudlakalkana wonti ja jatana wonti: „Murlali pirna tana milki, tanali najiai mina jura najiai!
23И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
24Ngangau ngani jurangu jatai: Propheta ja mitaia kapara marapujeli wolkareli nganana wonti jenia najila mina jura najiai, ja wata najina wonti; ja jenia ngarala mina jura ngarai, ja wata ngarana wonti.“
24Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
25Ja mai, jirijiribani jauraia ngujangujara jinkinietja terkakana wonti ja jatana wonti: „Ngujangujara jinkinietjajai, mina ngato ngankananto tepi ngurali maratunka ngamalkala?“
25И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?
26Nau nunkangu jatana wonti: „Mina jirijiribani jaurani dakanala parai? Worderu jundru warapai?“
26А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
27Nulu kalabana wonti ja jatana wonti: „Jundru Goda Kapara jinkani ngantjamai ngarali jinkanali, mungarali jinkanali, ja manujeli jinkanali; ja ngurala jinkani jidna munta jeribaka.“
27А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
28Nau nunkangu jatana wonti: „Jundru talku kalabana warai; jenia ngankau, ja jidni tepi ngamala nganai!“
28Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
29Nau jertapaterina wonti talku ngankaterila ja Jesungu jatana wonti: „Worana ngurala ngakani nganai?“
29А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30Jesujeli kalabana wonti ja jatana wonti: „Kana kulno Jerusalemingundru Jerichoja ngarina wonti, ja watawatali maninietjali kati nunkani dukarana wonti ja nina nandrana wonti ja kutingana wonti, ja nina ngampu nari worarana wonti.
30А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
31Priesta kulno nunkangupini paltuni manubaku ngarina wonti; ja nulu nina najina, nau wiringana wonti.
31А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
32Jeruja bakana Levita kulno nunkangupini pirini wokarana wonti, ja nina najina wonti ja wiringana wonti.
32А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
33Ja Samarita kana palkana wonti ja nina dankana wonti, ja nulu nina najina, nau kalumiltjamiltjarina wonti.
33А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
34Ja nau karakararina wonti, ja nulu nina tapa karana wonti, ja gildi ja waina nangana wonti; ja nulu nina ngantini nunkanani kurana tarana wonti ja wapalkana wonti nguraia, ja nina ngamalkana wonti.
34и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
35Ja nguramaranani nulu mardatandra mandru dukarana wonti ja punga ngamalkanietjani jinkina kurana wonti ja jatana wonti: «Ninaia ngamalkau, ja jundru morla tintanani, ngato jinkila tikala nganai ngani tikana.»
35И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36Mina jundru ngundrai, worana tanangu parkulani ngurala nganana wonti nunkangu, nau watawatali maninietjani matja purina?“
36Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
37Nau jatana wonti: „Naupini kalumiltjamiltjarinala nunkangu.“ Ja Jesus nunkangu jatana wonti: „Wapau, ja nunkangupini jeribaka ngankamai!“
37А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
38Jendranguta tana palkana, Nau ngura kulnuni wokara wonti; ja widla kulnujeli, tala nankani Martha, nina pungani nankanani patana wonti.
38А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
39Ja nandru kaku kulno ngamalkana wonti, tala nankani Maria, nani bakana ngamana ngarina wonti Jesungu tidnani jaura nunkani ngarila.
39И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
40Marthandru jiglerali ngankana wonti nunkangu mili nganala. Nani wokarana wonti ja jatana wonti: „Kaparajai, jenia jinkangu baku nganai, kakujeli ngakanali ngana kulnulu worarai mili nganala? Jatamai nankangu, nandruja ngakangu marangokananto!“
40А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41Jesujeli kalabana wonti ja jatana wonti: „Marthajai, Marthajai, jundru marapuni manujeli ngundrai ja ngankai.
41А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
42Kulno jundru ngamalkananto. Mariandru poto ngumu kalkalkana warai, jenia wata kulnujeli nankangundru manila nganai.“
42а само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.