Luke 10
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After these things the Lord appointed other seventy also, and sent them two and two before his face into every city and place, whither he himself would come.
1А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи.
2Therefore said he unto them, The harvest truly is great, but the labourers are few: pray ye therefore the Lord of the harvest, that he would send forth labourers into his harvest.
2А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.
3Go your ways: behold, I send you forth as lambs among wolves.
3Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове.
4Carry neither purse, nor scrip, nor shoes: and salute no man by the way.
4Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу.
5And into whatsoever house ye enter, first say, Peace be to this house.
5У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој.
6And if the son of peace be there, your peace shall rest upon it: if not, it shall turn to you again.
6И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама.
7And in the same house remain, eating and drinking such things as they give: for the labourer is worthy of his hire. Go not from house to house.
7А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу.
8And into whatsoever city ye enter, and they receive you, eat such things as are set before you:
8И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас.
9And heal the sick that are therein, and say unto them, The kingdom of God is come nigh unto you.
9И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије.
10But into whatsoever city ye enter, and they receive you not, go your ways out into the streets of the same, and say,
10И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците:
11Even the very dust of your city, which cleaveth on us, we do wipe off against you: notwithstanding be ye sure of this, that the kingdom of God is come nigh unto you.
11И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије.
12But I say unto you, that it shall be more tolerable in that day for Sodom, than for that city.
12Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном.
13Woe unto thee, Chorazin! woe unto thee, Bethsaida! for if the mighty works had been done in Tyre and Sidon, which have been done in you, they had a great while ago repented, sitting in sackcloth and ashes.
13Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали.
14But it shall be more tolerable for Tyre and Sidon at the judgment, than for you.
14Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама.
15And thou, Capernaum, which art exalted to heaven, shalt be thrust down to hell.
15И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти.
16He that heareth you heareth me; and he that despiseth you despiseth me; and he that despiseth me despiseth him that sent me.
16Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао.
17¶ And the seventy returned again with joy, saying, Lord, even the devils are subject unto us through thy name.
17Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје.
18And he said unto them, I beheld Satan as lightning fall from heaven.
18А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња.
19Behold, I give unto you power to tread on serpents and scorpions, and over all the power of the enemy: and nothing shall by any means hurt you.
19Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити.
20Notwithstanding in this rejoice not, that the spirits are subject unto you; but rather rejoice, because your names are written in heaven.
20Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима.
21¶ In that hour Jesus rejoiced in spirit, and said, I thank thee, O Father, Lord of heaven and earth, that thou hast hid these things from the wise and prudent, and hast revealed them unto babes: even so, Father; for so it seemed good in thy sight.
21У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја.
22All things are delivered to me of my Father: and no man knoweth who the Son is, but the Father; and who the Father is, but the Son, and he to whom the Son will reveal him.
22И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати.
23¶ And he turned him unto his disciples, and said privately, Blessed are the eyes which see the things that ye see:
23И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите.
24For I tell you, that many prophets and kings have desired to see those things which ye see, and have not seen them ; and to hear those things which ye hear, and have not heard them.
24Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.
25¶ And, behold, a certain lawyer stood up, and tempted him, saying, Master, what shall I do to inherit eternal life?
25И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни?
26He said unto him, What is written in the law? how readest thou?
26А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш?
27And he answering said, Thou shalt love the Lord thy God with all thy heart, and with all thy soul, and with all thy strength, and with all thy mind; and thy neighbour as thyself.
27А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе.
28And he said unto him, Thou hast answered right: this do, and thou shalt live.
28Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив.
29But he, willing to justify himself, said unto Jesus, And who is my neighbour?
29А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој?
30And Jesus answering said, A certain man went down from Jerusalem to Jericho, and fell among thieves, which stripped him of his raiment, and wounded him , and departed, leaving him half dead.
30А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва.
31And by chance there came down a certain priest that way: and when he saw him, he passed by on the other side.
31А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође.
32And likewise a Levite, when he was at the place, came and looked on him , and passed by on the other side.
32А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође.
33But a certain Samaritan, as he journeyed, came where he was: and when he saw him, he had compassion on him ,
33А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се;
34And went to him , and bound up his wounds, pouring in oil and wine, and set him on his own beast, and brought him to an inn, and took care of him.
34и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега.
35And on the morrow when he departed, he took out two pence, and gave them to the host, and said unto him, Take care of him; and whatsoever thou spendest more, when I come again, I will repay thee.
35И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим.
36Which now of these three, thinkest thou, was neighbour unto him that fell among the thieves?
36Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци?
37And he said, He that shewed mercy on him. Then said Jesus unto him, Go, and do thou likewise.
37А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако.
38¶ Now it came to pass, as they went, that he entered into a certain village: and a certain woman named Martha received him into her house.
38А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.
39And she had a sister called Mary, which also sat at Jesus’ feet, and heard his word.
39И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.
40But Martha was cumbered about much serving, and came to him, and said, Lord, dost thou not care that my sister hath left me to serve alone? bid her therefore that she help me.
40А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.
41And Jesus answered and said unto her, Martha, Martha, thou art careful and troubled about many things:
41А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,
42But one thing is needful: and Mary hath chosen that good part, which shall not be taken away from her.
42а само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.