Luke 15
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Then drew near unto him all the publicans and sinners for to hear him.
1И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
2And the Pharisees and scribes murmured, saying, This man receiveth sinners, and eateth with them.
2И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
3¶ And he spake this parable unto them, saying,
3А Он им каза причу ову говорећи:
4What man of you, having an hundred sheep, if he lose one of them, doth not leave the ninety and nine in the wilderness, and go after that which is lost, until he find it?
4Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5And when he hath found it , he layeth it on his shoulders, rejoicing.
5И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
6And when he cometh home, he calleth together his friends and neighbours, saying unto them, Rejoice with me; for I have found my sheep which was lost.
6и дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
7I say unto you, that likewise joy shall be in heaven over one sinner that repenteth, more than over ninety and nine just persons, which need no repentance.
7Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8¶ Either what woman having ten pieces of silver, if she lose one piece, doth not light a candle, and sweep the house, and seek diligently till she find it ?
8Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
9And when she hath found it , she calleth her friends and her neighbours together, saying, Rejoice with me; for I have found the piece which I had lost.
9И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
10Likewise, I say unto you, there is joy in the presence of the angels of God over one sinner that repenteth.
10Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
11¶ And he said, A certain man had two sons:
11И рече: Један човек имаше два сина,
12And the younger of them said to his father, Father, give me the portion of goods that falleth to me . And he divided unto them his living.
12и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
13And not many days after the younger son gathered all together, and took his journey into a far country, and there wasted his substance with riotous living.
13И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
14And when he had spent all, there arose a mighty famine in that land; and he began to be in want.
14А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15And he went and joined himself to a citizen of that country; and he sent him into his fields to feed swine.
15И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
16And he would fain have filled his belly with the husks that the swine did eat: and no man gave unto him.
16И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
17And when he came to himself, he said, How many hired servants of my father’s have bread enough and to spare, and I perish with hunger!
17А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
18I will arise and go to my father, and will say unto him, Father, I have sinned against heaven, and before thee,
18Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
19And am no more worthy to be called thy son: make me as one of thy hired servants.
19и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
20And he arose, and came to his father. But when he was yet a great way off, his father saw him, and had compassion, and ran, and fell on his neck, and kissed him.
20И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
21And the son said unto him, Father, I have sinned against heaven, and in thy sight, and am no more worthy to be called thy son.
21А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
22But the father said to his servants, Bring forth the best robe, and put it on him; and put a ring on his hand, and shoes on his feet:
22А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23And bring hither the fatted calf, and kill it ; and let us eat, and be merry:
23И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24For this my son was dead, and is alive again; he was lost, and is found. And they began to be merry.
24Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25Now his elder son was in the field: and as he came and drew nigh to the house, he heard musick and dancing.
25А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
26And he called one of the servants, and asked what these things meant.
26И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
27And he said unto him, Thy brother is come; and thy father hath killed the fatted calf, because he hath received him safe and sound.
27А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
28And he was angry, and would not go in: therefore came his father out, and intreated him.
28А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29And he answering said to his father, Lo, these many years do I serve thee, neither transgressed I at any time thy commandment: and yet thou never gavest me a kid, that I might make merry with my friends:
29А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
30But as soon as this thy son was come, which hath devoured thy living with harlots, thou hast killed for him the fatted calf.
30а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
31And he said unto him, Son, thou art ever with me, and all that I have is thine.
31А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
32It was meet that we should make merry, and be glad: for this thy brother was dead, and is alive again; and was lost, and is found.
32Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.