Luke 15
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Now all the tax collectors and sinners were gathering around to listen to Jesus.
1И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
2So the Pharisees and scribes began to grumble: “This man welcomes sinners and eats with them.”
2И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
3Then Jesus told them this parable:
3А Он им каза причу ову говорећи:
4“What man among you, if he has a hundred sheep and loses one of them, does not leave the ninety-nine in the pasture and go after the one that is lost, until he finds it?
4Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5And when he finds it, he joyfully puts it on his shoulders,
5И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
6comes home, and calls together his friends and neighbors to tell them, ‘Rejoice with me, for I have found my lost sheep!’
6и дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
7In the same way, I tell you that there will be more joy in heaven over one sinner who repents than over ninety-nine righteous ones who do not need to repent.
7Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8Or what woman who has ten silver coins and loses one of them does not light a lamp, sweep her house, and search carefully until she finds it?
8Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
9And when she finds it, she calls together her friends and neighbors to say, ‘Rejoice with me, for I have found my lost coin.’
9И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
10In the same way, I tell you, there is joy in the presence of God’s angels over one sinner who repents.”
10Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
11Then Jesus said, “There was a man who had two sons.
11И рече: Један човек имаше два сина,
12The younger son said to him, ‘Father, give me my share of the estate.’ So he divided his property between them.
12и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
13After a few days, the younger son got everything together and journeyed to a distant country, where he squandered his wealth in wild living.
13И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
14After he had spent all he had, a severe famine swept through that country, and he began to be in need.
14А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15So he went and hired himself out to a citizen of that country, who sent him into his fields to feed the pigs.
15И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
16He longed to fill his belly with the pods the pigs were eating, but no one would give him a thing.
16И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
17Finally he came to his senses and said, ‘How many of my father’s hired servants have plenty of food? But here I am, starving to death!
17А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
18I will get up and go back to my father and say to him, “Father, I have sinned against heaven and against you.
18Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
19I am no longer worthy to be called your son. Make me like one of your hired servants.”’
19и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
20So he got up and went to his father. But while he was still in the distance, his father saw him and was filled with compassion. He ran to his son, embraced him, and kissed him.
20И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
21The son declared, ‘Father, I have sinned against heaven and against you. I am no longer worthy to be called your son.’
21А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
22But the father said to his servants, ‘Quick! Bring the best robe and put it on him. Put a ring on his finger and sandals on his feet.
22А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23Bring the fattened calf and kill it. Let us feast and celebrate.
23И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24For this son of mine was dead and is alive again! He was lost and is found!’ So they began to celebrate.
24Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25Meanwhile the older son was in the field, and as he approached the house, he heard music and dancing.
25А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
26So he called one of the servants and asked what was going on.
26И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
27‘Your brother has returned,’ he said, ‘and your father has killed the fattened calf, because he has him back safe and sound.’
27А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
28The older son became angry and refused to go in. So his father came out and pleaded with him.
28А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29But he answered his father, ‘Look, all these years I have served you and never disobeyed a commandment of yours. Yet you never gave me even a young goat so I could celebrate with my friends.
29А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
30But when this son of yours returns from squandering your wealth with prostitutes, you kill the fattened calf for him!’
30а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
31‘Son, you are always with me,’ the father said, ‘and all that is mine is yours.
31А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
32But it was fitting to celebrate and be glad, because this brother of yours was dead and is alive again; he was lost and is found.’”
32Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.