Лука 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
1И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
2И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
2И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
3А Он им каза причу ову говорећи:
3А Он им каза причу ову говорећи:
4Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
4Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
5И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
6и дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
6и дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
7Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
7Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
8Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
9И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
9И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
10Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
10Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
11И рече: Један човек имаше два сина,
11И рече: Један човек имаше два сина,
12и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
12и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
13И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
13И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
14А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
14А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
15И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
16И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
16И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
17А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
17А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
18Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
18Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
19и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
19и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
20И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
20И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
21А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
21А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
22А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
22А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
23И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
24Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
25А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
26И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
26И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
27А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
27А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
28А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
28А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
29А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
30а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
30а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
31А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
31А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
32Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
32Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.