Lucam 15
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Erant autem appropinquantes ei publicani, et peccatores ut audirent illum.
1И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
2Et murmurabant pharisæi, et scribæ, dicentes: Quia hic peccatores recipit, et manducat cum illis.
2И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
3Et ait ad illos parabolam istam dicens:
3А Он им каза причу ову говорећи:
4Quis ex vobis homo, qui habet centum oves, et si perdiderit unam ex illis, nonne dimittit nonaginta novem in deserto, et vadit ad illam quæ perierat, donec inveniat eam?
4Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5Et cum invenerit eam, imponit in humeros suos gaudens:
5И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
6et veniens domum convocat amicos et vicinos, dicens illis: Congratulamini mihi, quia inveni ovem meam, quæ perierat.
6и дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
7Dico vobis quod ita gaudium erit in cælo super uno peccatore pœnitentiam agente, quam super nonaginta novem justis, qui non indigent pœnitentia.
7Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8Aut quæ mulier habens drachmas decem, si perdiderit drachmam unam, nonne accendit lucernam, et everrit domum, et quærit diligenter, donec inveniat?
8Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
9Et cum invenerit convocat amicas et vicinas, dicens: Congratulamini mihi, quia inveni drachmam quam perdideram.
9И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
10Ita, dico vobis, gaudium erit coram angelis Dei super uno peccatore pœnitentiam agente.
10Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
11Ait autem: Homo quidam habuit duos filios:
11И рече: Један човек имаше два сина,
12et dixit adolescentior ex illis patri: Pater, da mihi portionem substantiæ, quæ me contingit. Et divisit illis substantiam.
12и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
13Et non post multos dies, congregatis omnibus, adolescentior filius peregre profectus est in regionem longinquam, et ibi dissipavit substantiam suam vivendo luxuriose.
13И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
14Et postquam omnia consummasset, facta est fames valida in regione illa, et ipse cœpit egere.
14А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15Et abiit, et adhæsit uni civium regionis illius: et misit illum in villam suam ut pasceret porcos.
15И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
16Et cupiebat implere ventrem suum de siliquis, quas porci manducabant: et nemo illi dabat.
16И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
17In se autem reversus, dixit: Quanti mercenarii in domo patris mei abundant panibus, ego autem hic fame pereo !
17А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
18surgam, et ibo ad patrem meum, et dicam ei: Pater, peccavi in cælum, et coram te:
18Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
19jam non sum dignus vocari filius tuus: fac me sicut unum de mercenariis tuis.
19и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
20Et surgens venit ad patrem suum. Cum autem adhuc longe esset, vidit illum pater ipsius, et misericordia motus est, et accurrens cecidit super collum ejus, et osculatus est eum.
20И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
21Dixitque ei filius: Pater, peccavi in cælum, et coram te: jam non sum dignus vocari filius tuus.
21А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
22Dixit autem pater ad servos suos: Cito proferte stolam primam, et induite illum, et date annulum in manum ejus, et calceamenta in pedes ejus:
22А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23et adducite vitulum saginatum, et occidite, et manducemus, et epulemur:
23И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24quia hic filius meus mortuus erat, et revixit: perierat, et inventus est. Et cœperunt epulari.
24Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25Erat autem filius ejus senior in agro: et cum veniret, et appropinquaret domui, audivit symphoniam et chorum:
25А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
26et vocavit unum de servis, et interrogavit quid hæc essent.
26И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
27Isque dixit illi: Frater tuus venit, et occidit pater tuus vitulum saginatum, quia salvum illum recepit.
27А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
28Indignatus est autem, et nolebat introire. Pater ergo illius egressus, cœpit rogare illum.
28А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29At ille respondens, dixit patri suo: Ecce tot annis servio tibi, et numquam mandatum tuum præterivi: et numquam dedisti mihi hædum ut cum amicis meis epularer.
29А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
30Sed postquam filius tuus hic, qui devoravit substantiam suam cum meretricibus, venit, occidisti illi vitulum saginatum.
30а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
31At ipse dixit illi: Fili, tu semper mecum es, et omnia mea tua sunt:
31А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
32epulari autem, et gaudere oportebat, quia frater tuus hic mortuus erat, et revixit; perierat, et inventus est.
32Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.