Luka 15
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1A om uh vaengah mangmucoi rhoek neh hlangtholh rhoek loh anih taengah hnatun ham boeih a paan uh.
1И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
2Te vaengah Pharisee rhoek neh cadaek rhoek te cai uh tih, “Anih loh hlangtholh rhoek a doe tih amih taengah a caak,” a ti uh.
2И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
3Te dongah hekah nuettahnah he amih ham a thui pa tih,
3А Он им каза причу ову говорећи:
4“ Nangmih khuikah mebang hlang khaw tu yakhat a khueh vetih te khui lamkah loh pakhat te poci koinih, sawmko pako te khosoek ah a hnoo tih a hmuh duela aka poci te a hnuk ah a hlak moenih a?
4Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5A hmuh vaengah khaw a laengpang dongah a tloeng tih omngaih ta .
5И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
6Im la a pawk vaengah khaw a paya rhoek neh imben rhoek te a hueh tih , Kamah taengah omngaih uh, ka tu aka poci te ka hmuh coeng,’ a tii .
6и дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
7Te vanbangla nangmih taengah ka thui ' yutnah aka ngoe pawh hlang dueng sawmko pako so lakah aka yut hlangtholh pakhat soah ni vaan ah omngaihnah a om eh .
7Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8“ Huta loh tangkanuei lung rha te a khueh. Tangkanuei pakhat te a hlong atah, hmaiim te a tok phoeiah im te a nawt, a hmuh pawt atah khaelh khaelh a tlap .
8Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
9A hmuh daengah, a paya rhoek neh imben rhoek te a hueh tih , “ Tangkanuei ka poci sak te ka hmuh dongah kamah taengah omngaih uh ,’ a ti pueng .
9И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
10Te vanbangla nangmih taengah kan thui , “ hlangtholh pakhat a yut soah ni Pathen kah puencawn rhoek hmaiah omngaihnah a om,” a ti nah.
10Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
11Te phoeiah, “ Hlang pakhat loh capa panit a khueh .
11И рече: Један човек имаше два сина,
12Amih rhoi khuiah a noe loh a napa te , ' A pa, koe a kaekvang na hmoel te kamah m'pae laeh ,’ a ti nah. Te dongah a napa loh amih rhoi ham khosaknah te a tael pah .
12и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
13Tedae khohnin muep a koe kolla boeih aka kool a capa a noe tah kho hla la yiin. Te phoeiah a koe te pahoi a poek tih cungpoeh cungdam la hing .
13И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
14Boeih a hnonah phoeiah tah te rhoek pingpang ah khokha loh muep a pai thil tih, anih khaw vawt tangkhuet .
14А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15Te dongah te pingpang kah pilnam pakhat taengah cet tih kap. Te vaengah anih te ok vuelh ham lohma la a tueih .
15И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
16Te vaengah ok loh a caak canghlam koi te caak ham a hue dae anih te pae uh pawh .
16И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
17Te daengah amah te a cueih koep om tih , ' A pa kah kutcoep rhoek te yet pataeng buh a coih sak uh dae kai tah khokha neh ka poci pahoi coeng .
17А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
18Ka thoo vetih a pa taengla ka cet pawn ni. Amah taengah , ' A pa, vaan neh nang hmaiah ka tholh coeng .
18Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
19Na ca la khue ham khaw a koihvaih la ka om moenih, kai he na kutcoep pakhat la ng'khueh , ' ka ti nah ni ,’ a ti .
19и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
20Te dongah thoo tih a napa te a paan. Tedae a hla la a om vaengah a napa loh a hmuh tih a thinphat. Te dongah yong tih a rhawn ah a kop tih a mok .
20И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
21Te vaengah a capa loh , ' A pa, vaan neh namah hmaiah ka tholh coeng, na ca la khue ham khaw a koihvaih la ka om moenih ,’ a ti nah .
21А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
22Tedae a napa loh a sal rhoek te , ' Hnikul tanglue te a loe ham khaw a khuen uh lamtah anih he bai sak uh. A kut dongah kutbuen, a kho dongah khokhom buen sak uh .
22А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23Vaito puetsuet te han khuen uh, te te ngawn uh. Te phoeiah uum uh sih lamtah ca uh sih .
23И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24Ka ca a duek la aka om he koep hing, aka poci la om dae koep a phoe coeng dongah pahoi uum sih,” a ti nah .
24Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25Te vaengah lohma ah aka om a capa a ham te, im vat ham pha tih toembael neh a laam uh te a yaak .
25А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
26Te dongah camoe pakhat a khue tih tekah hno akam om te a dawt .
26И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
27Te long te anih taengah , ' Na mana te ha pawk coeng. Te dongah na pa loh vaito puetsuet te a ngawn tih anih te sading la a doe ,’ a ti nah .
27А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
28Te dongah kosi a hong tih kun ham ngaih pawh. Tedae a napa tah cet tih anih te a hloep .
28А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29Tedae a napa te a doo tih , ' Kum, heyet na taengah sal ka bi tih na olpaek ka poe moenih he. Tedae kai ham tah ka paya neh uum hamla maae pataeng nan paek moenih .
29А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
30Tedae hlanghalh rhoek neh na khosaknah aka yoop na capa tah ha pawk vaengah, vaito puetsuet te anih ham na ngawn pah ,’ a ti nah .
30а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
31Tedae a napa loh amah te , “ Camoe aw, nang tah kai taengah rhawp na om tih, kai koe boeih he nang hut coeng ni .
31А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
32Tedae uum vaengah khaw omngaih ham a kuek ta. Na mana tah aka duek la om coeng dae ha hing koep, poci coeng dae koep ha phoe ,’ a ti,” a ti nah.
32Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.