Luka 22
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Yoom a ti uh vaidamding khotue tah yoei coeng.
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2Te vaengah khosoihham rhoek neh cadaek rhoek loh pilnam te loei a rhih uh dongah Jesuh metla ng'ngawn eh tila a mae uh.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3Te vaengah Satan loh hlainit khuikah hlangmi pakhat la aka om Iskariot a ti uh Judas te a kun thil.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4Te dongah cet tih amih taengla Jesuh metla a voeih ham khaw khosoihham rhoek neh imtawt boei rhoek te a voek.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5Te vaengah a uem uh tih anih te tangka paek ham a kotluep uh.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6Ko a tluep puei tih, amih hlangping kah mikvoelh ah Jesuh voeih ham a tuethen te a dawn.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7Vaidamding khohnin tah a pha coeng. Te vaengah yoom te ngawn ham a kuek.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8Te dongah Peter neh Johan te a tueh tih, “ Cet rhoi lamtah mamih kah yoom n'caak ham te rhoekbah rhoi,” a ti nah.
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9Amih rhoi long khaw amah taengah, “Melam saii ham na ngaih?” a ti nah.
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10Jesuh loh amih rhoi te, “ Khopuei la na kun rhoi vaengah, tuitang dongah tui aka phuei hlang pakhat loh nangmih rhoi te n'doe ni. Anih loh a kun thil im duela anih te vai rhoi ne .
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11Te phoeiah im kungmah te , ' Nang taengah saya loh , ' Yinpanah tah melam a om, te ah te ka hnukbang rhoek te Yoom ka caak puei mai eh ,’ a ti ,’ ti nah .
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12Anih loh imhman aka ka te a khoem tangtae la nangmih rhoi n'tueng bitni, te ah te rhoekbah rhoi,” a ti nah.
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13A caeh rhoi vaengah a ti nah bangla a hmuh rhoi tih Yoom te a rhoekbah rhoi.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14A tue loh a pha vaengah, amah taengkah caeltueih rhoek te a ngol puei.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15Te phoeiah amih te, “ Ka patang hlanah nangmih neh Yoom caak ham he thincavat la ka hue .
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16Nangmih taengah kan thui, Pathen kah ram ah a soep hlan atah he he ka ca voel mahpawh,” a ti nah.
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17Boengloeng te a loh tih a uem phoeiah, “ He he lo uh lamtah namamih te tael uh thae .
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18Nangmih taengah ka thui, tahae lamloh Pathen ram a pai hlan khuiah misur thaih te ka o voel mahpawh,” a ti nah.
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19Vaidam te a loh tih a uem phoeiah a aeh tih amih te a paek. Te vaengah, “He tah nangmih hamla ka paek ka pum ni. Kai poekkoepnah neh he he saii uh,” a ti nah.
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20Te vanbangla boengloeng te khaw a vael uh tih, “ He boengloeng tah ka thii dongkah paipi thai ni, te tah nangmih ham long coeng .
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21Tedae caboei dongah kamah aka om puei kah a kut loh kamah m'voeih coeng he .
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22Hlang Capa tah a hmoel tangtae bangla cet pai dae, anih dongah hlang aka voei hlang te tah anunae,” a ti.
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23Te dongah te bang saii hamla aka caii te amih lakli ah u lam nim a pawk ve tila amamih khuiah koe oelh uh thae.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24Te vaengah amih khuiah tanglue la om ham aka koih te unim tila, amamih khuiah tuituknah khaw om.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25Tedae amih taengah Jesuh loh, “ Namtom manghai rhoek loh amih a tulnoi uh tih a buem rhapsat te hlangrhoei rhoek la a khue uh .
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26Tedae nangmih tah te tlam moenih, nangmih khuiah aka tanglue loh a noe bangla om saeh, hlang aka mawt long khaw aka thotat la om saeh .
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27Te dongah aka vael neh aka thothat khuiah ulae aka tanglue? Aka vael te moenih a? Tedae kai tah nangmih lakli ah aka thotat lam ni ka om .
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28Nangmih tah kai kah cuekhalhnah khuikah he kai neh aka tukkai la na om uh .
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29Ram te a pa loh kai taengah a hal bangla nangmih taengah kai loh kang hal coeng .
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30Te daengah ni ka ram kah ka caboei dongah na caak na ok uh eh. Te vaengah Israel kah lai aka tloek koca hlainit te ngolkhoel soah na ngol thil uh ni .
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
31Simon, Simon, Satan loh cang bangla hlaih ham nangmih n'laem coeng te .
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32Kai tah nang kah tangnah te a muei pawt ham ni nang ham ka thangthui. Tedae na bal vaengah na manuca rhoek te duel nawn,” a ti nah.
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33Tedae Simon loh, “Boeipa, namah nen tah thongim neh duek paan ham khaw sikim la ka om ngawn ,” a ti nah.
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34Jesuh loh, “Peter, namah taengah kan thui, kai hmat hamla voeithum na huek uh hlan atah tihnin ah ai khong mahpawh,” a ti nah.
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35Te phoeiah amih te, Sungsa neh khokhom khuen kolla nangmih kan tueih vaengah pakhat khaw na hlavawt uh pawt nim?,” a ti nah. Te vaengah amih loh,” Om pawh,” a ti uh.
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36Te phoeiah amih te, “Tedae tahae atah, sungkoi aka khueh loh khuen saeh, sungsa khaw khuen saeh. Aka khueh pawt loh a himbai te yoi saeh lamtah cunghang lai saeh .
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37Nangmih ham kan thui, a daek tangtae te kai soah a soep ham a kuek . ' Anih te lailak rhoek neh a tae thil,’ a ti, kai kawng loh hmakhah a pha,” a ti nah.
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38Te vaengah amih loh, “Boeipa, cunghang yungnit om he,” a ti na uh. Te dongah Jesuh loh amih te, “ Rhoeh coeng te ,” a ti nah.
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39A khosing vanbangla cet tih Olive tlang te a paan. Te vaengah hnukbang rhoek long khaw anih te a vai uh.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40A hmuen a pha vaengah amih te, “Cuekhalhnah khuiah kun pawt ham thangthui uh,” a ti nah.
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41Te phoeiah Jesuh tah amih taeng lamloh lungto dongat tluk ah khoe uh tih, khuklu cungkueng neh thangthui.
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42Te vaengah, “A pa, na ngaih atah boengloeng he, kai taeng lamkah loh khoe mai. Tedae kai kongaih boel saeh lamtah namah kongaih la om saeh,” a ti.
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43Te vaengah vaan lamkah puencawn te a taengah phoe tih anih te thaa a cong pah.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44A thangthui te khaw thingthuelnah la mat a om pah. A hlantui khaw a thii cip bangla a om pah tih diklai la a bo pah.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45Thangthuinah lamloh thoo tih hnukbang rhoek taengla a pawk vaengah a kothaenah lamloh a ih uh te a hmuh.
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46Te dongah amih te, “Balae tih, na ih uh? Thoo uh lamtah thangthui uh, te daengah ni cuekhalhnah khuila na kun uh pawt eh? ,” a ti nah.
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47A thui vaengah hlangping tarha ha pawk. Te vaengah hlainit khuikah pakhat Judas a ti long te amih hmaiah a lamhma pah tih Jesuh te mok hamla a paan.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48Tedae Jesuh loh amah te, “ Judas, moknah mai neh hlang capa te na voeih nama? ” a ti nah.
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49A taengkah rhoek loh a hmuh uh vaengah aka om ham te, “Boeipa, cunghang neh ka boeng uh koinih ta,” a ti nauh.
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50Te dongah amih khuikah pakhat loh khosoihham kah sal te a boeng tih a bantang hna a pat pah.
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51Tedae Jesuh loh a doo tih, “ Te te hlah laeh,” a ti nah. Te phoeiah a hna te a taek pah tih a hoeih sak.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52Te phoeiah Jesuh loh amah taengla aka pawk khosoihham rhoek neh bawkim kah imtawt boei rhoek, patong rhoek taengah, “ Dingca a, cunghang neh thingboeng neh na caeh thil uh .
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53Hnin takuem bawkim khuiah nangmih taengah ka om tih, kai soah kut na thueng uh moenih. Tedae tahae tue neh yinnah kah saithainah tah nangmih ah om,” a ti nah.
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54Jesuh te a tuuk uh phoeiah a mawt uh tih khosoihham im khuila a khuen uh. Tedae Peter long tah soeisoei a vai.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55Te vaengah imtol kah a laklung ah hmai a toih uh tih a ngoltun uh hatah Peter khaw amih lakli ah ngol van.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56Tedae hmaivang ah aka ngol salnu pakhat loh anih a hmuh vaengah a hmaitang tih, “He khaw he anih taengah om,” a ti nah.
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57Tedae Peter loh basa tih, “Anih, ka ming moenih, huta,” a ti nah.
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58Rhaih a om phoeiah pakhat loh anih te hmuh tih, “Nang khaw amih taengah na om van,” a ti nah. Tedae Peter loh, “Hlang khaw he, kai ka om moenih,” a ti nah.
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59Khonoek pakhat tluk a koe phoeiah a tloe pakhat loh, “Oltak ni, he khaw anih taengah om ta, amah khaw Galilee hlang ni, “rhap a ti nah.
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60Tedae Peter loh, “Hlang khaw he, banim na thui ka ming moenih,” a ti nah. Te tlam te a thui li vaengah ai pahoi khong.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61Te vaengah Peter te Boeipa loh a mael thil tih a sawt. Te daengah, ' Tihnin kah ai a khong hlanah kai voeithum nan huek uh tak ni,” a ti nah vaengkah Boeipa ol te Peter loh a thoelh.
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62Te dongah phawn cet tih hlawk hlawk rhap.
62И изишавши напоље плака горко.
63Jesuh te hlang rhoek loh a et uh phoeiah a tamdaeng uh tih a boh uh.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64Amah te a khuk uh tih a dawt uh vaengah, “Nang aka bael te unim phong lah,” a ti nauh.
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65A tloe nen khaw muep a salpham uh tih anih te a voek uh.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
66Khothaih a pha vaengah pilnam kah kangham rhoek, khosoihham rhoek neh cadaek rhoek te tingtun uh. Te phoeiah Jesuh te amamih kah khoboei taengla a khuen uh.
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67Te vaengah, “Khrih la na om atah kaimih taengah thui laeh,” a ti na uh. Tedae amih te, “Nangmih taengah kan thui cakhaw na tangnah uh loengloeng mahpawh .
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68Kan dawt bal cakhaw nan doo uh loengloeng mahpawh .
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69Tahae lamkah hlang capa tah Pathen kah thaomnah bantang ah aka ngol la om pueng ni,” a ti nah.
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70Tedae hlang boeih loh, “Nang tah Pathen capa la na om van a?” a ti na uh. Te dongah Jesuh loh amih te, “ Ka om te na thui uh coeng,” a ti nah.
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71Te vaengah amih loh, “Laipai a ngoe pueng a te? A ka lamkah te mamih loh n'yaak uh coeng, ” a ti uh.
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.