Лука 22
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Празникул Азимелор, нумит Паштеле, се апропия.
1Приближаваше се пак празник пријесних хлебова који се зове пасха.
2Преоций чей май де сямэ ши кэртурарий кэутау ун мижлок кум сэ омоаре пе Исус; кэч се темяу де нород.
2И гледаху главари свештенички и књижевници како би Га убили; али се бојаху народа.
3Дар Сатана а интрат ын Иуда, зис ши Искариотянул, каре ера дин нумэрул челор дойспрезече.
3А сотона уђе у Јуду, који се зваше Искариот, и који беше један од дванаесторице.
4Иуда с-а дус сэ се ынцелягэ ку преоций чей май де сямэ ши ку кэпетенииле стрэжерилор Темплулуй кум сэ-Л дя ын мыниле лор.
4И отишавши говори с главарима свештеничким и са старешинама како ће им Га издати.
5Ей с-ау букурат ши ау кэзут ла ынвоялэ сэ-й дя бань.
5И они се обрадоваше, и уговорише да му даду новце.
6Дупэ че ле-а фэгэдуит кэ ли-Л ва да ын мынь, Иуда кэута ун прилеж нимерит сэ дя пе Исус ын мыниле лор, фэрэ штиря нородулуй.
6И он се обрече, и тражаше згодно време да им Га преда тајно од народа.
7Зиуа Празникулуй Азимелор, ын каре требуяу жертфите Паштеле, а венит.
7А дође дан пресних хлебова у који требаше клати пасху;
8Ши Исус а тримис пе Петру ши пе Иоан ши ле-а зис: „Дучеци-вэ де прегэтици-не Паштеле, ка сэ мынкэм.”
8и посла Петра и Јована рекавши: Идите уготовите нам пасху да једемо.
9„Унде воешть сэ прегэтим?” Л-ау ынтребат ей.
9А ови Му рекоше: Где хоћеш да уготовимо?
10Ел ле-а рэспунс: „Ятэ, кынд вець интра ын четате, вэ ва еши ынаинте ун ом, дукынд ун урчор ку апэ; мерӂець дупэ ел ын каса ын каре ва интра
10А Он им рече: Ето кад уђете у град, срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим у кућу у коју он уђе,
11ши спунець стэпынулуй касей: ‘Ынвэцэторул ыць зиче: «Унде есте одая пентру оаспець, ын каре сэ мэнынк Паштеле ку ученичий Мей?»’
11и кажите домаћину: Учитељ вели: где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
12Ши аре сэ вэ арате о одае маре де сус, аштернутэ гата: аколо сэ прегэтиць Паштеле.”
12И он ће вам показати велику собу прострту; онде уготовите.
13Ей ау плекат ши ау гэсит аша кум ле спусесе Ел. Ши ау прегэтит Паштеле.
13А они отидоше и нађоше као што им каза; и уготовише пасху.
14Кынд а сосит часул, Исус а шезут ла масэ ку чей дойспрезече апостоль.
14И кад дође час, седе за трпезу, и дванаест апостола с Њим.
15Ел ле-а зис: „Ам дорит мулт сэ мэнынк Паштеле ачестя ку вой ынаинте де патима Мя;
15И рече им: Врло сам желео да ову пасху једем с вама пре него пострадам;
16кэч вэ спун кэ, де акум ынколо, ну ле вой май мынка пынэла ымплиниря лор ын Ымпэрэция луй Думнезеу.”
16јер вам кажем да је одселе нећу јести док се не сврши у царству Божијем.
17Ши а луат ун пахар, а мулцумит луй Думнезеу ши а зис: „Луаць пахарул ачеста ши ымпэрцици-л ынтре вой,
17И узевши чашу даде хвалу, и рече: Узмите је и разделите међу собом;
18пентру кэ вэ спункэ ну вой май бя де акум ынколо дин родул вицей, пынэ кынд ва вени Ымпэрэция луй Думнезеу.”
18јер вам кажем да нећу пити од рода виноградског док не дође царство Божије.
19Апой а луат пыне ши, дупэ че а мулцумит луй Думнезеу, а фрынт-о ши ле-а дат-о зикынд: „Ачеста есте трупул Меу, каре се дэ пентру вой; сэ фачець лукрул ачестаспре помениря Мя.”
19И узевши хлеб даде хвалу, и преломивши га даде им говорећи: Ово је тело моје које се даје за вас; ово чините за мој спомен.
20Тот астфел, дупэ че ау мынкат, а луат пахарул ши ли л-а дат, зикынд: „Ачестпахар есте легэмынтул чел ноу, фэкут ын сынӂеле Меу, каре се варсэ пентру вой.”
20А тако и чашу по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет мојом крви која се за вас пролива.
21„Дар ятэ кэ мына вынзэторулуй Меу есте ку Мине ла маса ачаста.
21Али ево рука издајника мог са мном је на трпези.
22Негрешит, Фиул омулуй Се дуче дупэ куместе рындуит. Дар вай де омул ачела прин каре есте вындут Ел!”
22И Син човечији, дакле, иде као што је уређено; али тешко човеку ономе који Га издаје!
23Ши ау ынчепут сэ се ынтребе уний пе алций чине дин ей сэ фие ачела каре ва фаче лукрул ачеста.
23И они сташе тражити међу собом који би, дакле, од њих био који ће то учинити.
24Ынтре апостоль с-а искат ши о чартэ, ка сэ штие каре дин ей авя сэ фие сокотит ка чел май маре.
24А поста и препирање међу њима који би се држао међу њима да је највећи.
25Исус ле-а зис: „Ымпэраций нямурилор домнеск песте еле ши, челор че ле стэпынеск, ли се дэ нумеле де бинефэкэторь.
25А Он им рече: Цареви народни владају народом, а који њиме управљају, зову се добротвори.
26Войсэ ну фиць аша. Чичел май маре динтре вой сэ фие ка чел май мик ши чел че кырмуеште, ка чел че служеште.
26Али ви немојте тако; него који је највећи међу вама нека буде као најмањи, и који је старешина нека буде као слуга.
27Кэчкаре есте май маре: чине стэ ла масэ сау чине служеште ла масэ? Ну чине стэ ла масэ? Ши Еутотушь сунт ын мижлокул востру ка чел че служеште ла масэ.
27Јер који је већи, који седи за трпезом или који служи? Није ли онај који седи за трпезом? А ја сам међу вама као слуга.
28Вой сунтець ачея каре аць рэмас неконтенит ку Мине ын ынчеркэрилеМеле.
28А ви сте они који сте се одржали са мном у мојим напастима.
29Де ачея вэпрегэтеск Ымпэрэция, дупэ кум Татэл Меу Мь-а прегэтит-о Мие,
29И ја остављам вама царство као што је Отац мој мени оставио:
30касэ мынкаць ши сэ бець ла маса Мя ын Ымпэрэция Мя ши сэшедець пе скауне де домние, ка сэ жудекаць пе челе доуэспрезече семинций але луй Исраел.”
30Да једете и пијете за трпезом мојом у царству мом, и да седите на престолима и судите над дванаест колена Израиљевих.
31Домнул а зис: „Симоне, Симоне, Сатанав-а черут сэ вэ чарнэка грыул.
31Рече пак Господ: Симоне! Симоне! Ево вас иште сотона да би вас чинио као пшеницу.
32Дар ЕуМ-ам ругат пентру тине, ка сэ ну се пярдэ крединца та ши, дупэ че тевей ынтоарче ла Думнезеу, сэ ынтэрешть пе фраций тэй.”
32А ја се молих за тебе да твоја вера не престане; и ти кад год обративши се утврди браћу своју.
33„Доамне”, Й-а зис Петру, „ку Тине сунт гата сэ мерг кяр ши ын темницэ ши ла моарте.”
33А он Му рече: Господе! С Тобом готов сам и у тамницу и на смрт ићи.
34Ши Исус й-а зис: „Петре, ыць спун кэ ну ва кынта астэзь кокошул, пынэ те вей лепэда де трей орь кэ ну Мэ куношть.”
34А Он рече: Кажем ти, Петре! Данас неће запевати петао док се трипут не одрекнеш да ме познајеш.
35Апой, ле-а май зис: „Кынд в-ам тримис фэрэ пунгэ, фэрэ трайстэ ши фэрэ ынкэлцэминте, аць дус вой липсэ де чева?” „Де нимик”, Й-ау рэспунс ей.
35И рече им: Кад вас послах без кесе и без торбе и без обуће, еда вам шта недостаде? А они рекоше: Ништа.
36Ши Ел ле-а зис: „Акум, димпотривэ, чине аре о пунгэ с-о я; чине аре о трайстэ де асеменя с-о я ши чине н-аре сабие сэ-шь вындэ хайна ши сэ-шь кумпере о сабие.
36А Он им рече: Али сад који има кесу нека је узме, тако и торбу; а који нема нека прода хаљину своју и купи нож.
37Кэч вэ спун кэ требуе сэ се ымплиняскэ ку Мине ачесте кувинте скрисе: ‘Ела фост пус ын нумэрул челор фэрэделеӂе.’ Ши лукруриле привитоаре ла Мине сунт гата сэ се ымплиняскэ.”
37Јер вам кажем да још и ово треба на мени да се изврши што стоји у писму: И међу злочинце метнуше Га. Јер шта је писано за мене, свршује се.
38„Доамне”, Й-ау зис ей, „ятэ аич доуэ сэбий.” Ши Ел ле-а зис: „Дестул!”
38А они рекоше: Господе! Ево овде два ножа. А Он им рече: Доста је.
39Дупэ че а ешит афарэ, С-а дус, ка де обичей, ын Мунтеле Мэслинилор. Ученичий Луй ау мерс дупэ Ел.
39И изишавши отиде по обичају на гору маслинску; а за Њим отидоше ученици Његови.
40Кынд а ажунс ла локул ачела, ле-а зис: „Ругаци-вэ, ка сэ ну кэдець ын испитэ.”
40А кад дође на место рече им: Молите се Богу да не паднете у напаст.
41Апой С-а депэртат де ей ка ла о арункэтурэ де пятрэ, а ынӂенункят ши а ынчепут сэ Се роаӂе,
41И сам одступи од њих како се може каменом добацити, и клекнувши на колена мољаше се Богу
42зикынд: „Татэ, дакэ воешть, депэртязэ пахарул ачеста де ла Мине! Тотушь факэ-се нувоя Мя, чи а Та.”
42говорећи: Оче! Кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља него Твоја да буде.
43Атунч И с-а арэтат ун ынӂер дин чер, ка сэ-Л ынтэряскэ.
43А анђео Му се јави с неба, и крепи Га.
44А ажунс ынтр-ун кин ка де моарте ши а ынчепут сэ Се роаӂе ши май фербинте; ши судоаря И се фэкусе ка ниште пикэтурь марь де сынӂе, каре кэдяу пе пэмынт.
44И будући у борењу, мољаше се боље; зној пак Његов беше као капље крви које капаху на земљу.
45Дупэ че С-а ругат, С-а скулат ши а венит ла ученичь; й-а гэсит адормиць де ынтристаре
45И уставши од молитве дође к ученицима својим, и нађе их, а они спавају од жалости,
46ши ле-а зис: „Пентру че дормиць? Скулаци-вэ ши ругаци-вэ, ка сэ ну кэдець ын испитэ.”
46и рече им: Што спавате? Устаните, молите се Богу да не паднете у напаст.
47Пе кынд грэя Ел ынкэ, ятэ кэ а венит о глоатэ. Ши чел че се кема Иуда, унул дин чей дойспрезече, мерӂя ын фрунтя лор. Ел с-а апропият де Исус, ка сэ-Л сэруте.
47Док Он још пак говораше, гле, народ и један од дванаесторице, који се зваше Јуда, иђаше пред њима, и приступи к Исусу да Га целива. Јер им он беше дао знак: Кога целивам онај је.
48Ши Исус й-а зис: „Иудо, ку о сэрутаре винзь ту пе Фиул омулуй?”
48А Исус му рече: Јуда! Зар целивом издајеш Сина човечијег?
49Чей че ерау ку Исус ау вэзут че авя сэ се ынтымпле ши ау зис: „Доамне, сэ ловим ку сабия?”
49А кад они што беху с Њим видеше шта ће бити, рекоше Му: Господе, да бијемо ножем?
50Ши унул дин ей а ловит пе робул марелуй преот ши й-а тэят урекя дряптэ.
50И удари један од њих слугу поглавара свештеничког, и одсече му десно ухо.
51Дар Исус а луат кувынтул ши а зис: „Лэсаци-й! Пынэ аич!” Ши С-а атинс де урекя омулуй ачелуя ши л-а виндекат.
51А Исус одговарајући рече: Оставите то. И дохвативши се до уха његовог исцели га.
52Исус а зис апой преоцилор челор май де сямэ, кэпетениилор стрэжерилор Темплулуй ши бэтрынилор, каре венисерэ ымпотрива Луй: „Аць ешит дупэ Мине ка дупэ ун тылхар, ку сэбий ши ку чомеӂе?
52А главарима свештеничким и војводама црквеним и старешинама који беху дошли на Њ рече Исус: Зар као на хајдука изиђосте с ножевима и кољем да ме ухватите?
53Ын тоате зилеле ерам ку вой ын Темплу, ши н-аць пус мына пе Мине. Дарачеста есте часул востру ши путеря ынтунерикулуй.”
53Сваки дан био сам с вама у цркви и не дигосте руку на мене; али је сад ваш час и област таме.
54Дупэ че ау пус мына пе Исус, Л-ау дус ши Л-ау бэгат ын каса марелуй преот. Петру мерӂя дупэ Ел де департе.
54А кад Га ухватише, одведоше Га и уведоше у двор поглавара свештеничког. А Петар иђаше за Њим издалека.
55Ау апринс ун фок ын мижлокул курций ши ау шезут жос. Петру с-а ашезат ши ел принтре ей.
55А кад они наложише огањ насред двора и сеђаху заједно, и Петар сеђаше међу њима.
56О служникэ л-а вэзут кум шедя ла пара фокулуй, с-а уйтат цинтэ ла ел ши а зис: „Ши омул ачеста ера ку Ел.”
56Видевши га, пак, једна слушкиња где седи код огња, и погледавши на њ рече: и овај беше с њим.
57Дар Петру с-а лепэдат ши а зис: „Фемее, ну-Л куноск.”
57А он Га се одрече говорећи: Жено! Не познајем га.
58Песте пуцин, л-а вэзут ун алтул ши а зис: „Ши ту ешть унул дин оамений ачея.” Яр Петру а зис: „Омуле, ну сунт динтре ей.”
58И мало затим, виде га други и рече: и ти си од њих. А Петар рече: Човече! Нисам.
59Кам дупэ ун час, ун алтул ынтэря ачелашь лукру ши зичя: „Ну май ынкапе ындоялэ кэ ши омул ачеста ера ку Ел, кэч есте галилеян.”
59И пошто прође око једног сахата, други неко потврђиваше говорећи: Заиста и овај беше с њим; јер је Галилејац.
60Петру а рэспунс: „Омуле, ну штиу че зичь.” Кяр ын клипа ачея, пе кынд ворбя ел ынкэ, а кынтат кокошул.
60А Петар рече: Човече! Не знам шта говориш. И одмах док он још говораше запева петао.
61Домнул С-а ынторс ши С-а уйтат цинтэ ла Петру. Ши Петру шь-а адус аминте де ворба пе каре й-о спусесе Домнул: „Ынаинтека сэ кынте кокошул, те вей лепэда де Мине де трей орь.”
61И обазревши се Господ погледа на Петра, и Петар се опомену речи Господње како му рече: Пре него петао запева одрећи ћеш ме се трипут.
62Ши а ешит афарэ ши а плынс ку амар.
62И изишавши напоље плака горко.
63Оамений каре пэзяу пе Исус Ыл батжокоряу ши-Л бэтяу.
63А људи који држаху Исуса ругаху Му се, и бијаху Га.
64Л-ау легат ла окь, Ыл ловяу песте фацэ ши-Л ынтребау, зикынд: „Пророчеште, чине Те-а ловит?”
64И покривши Га, бијаху Га по образу и питаху Га говорећи: Прореци ко Те удари?
65Ши ростяу ымпотрива Луй мулте алте батжокурь.
65И друге многе хуле говораху на Њ.
66Кынд с-а фэкут зиуэ, бэтрыний нородулуй, преоций чей май де сямэ ши кэртурарий с-ау адунат ымпреунэ ши ау адус пе Исус ын Соборул лор. Ей Й-ау зис:
66И кад свану, сабраше се старешине народне и главари свештенички и књижевници, и одведоше Га у свој суд
67„Дакэ ешть Ту Христосул, спуне-не!” Исус ле-а рэспунс: „Дакэ вэ вой спуне, ну вець креде
67говорећи: Јеси ли ти Христос? Кажи нам. А Он им рече: Ако вам и кажем, нећете веровати.
68ши дакэ вэ вой ынтреба, ну-Мь вець рэспунде, нич ну-Мь вець да друмул.
68А ако вас и запитам, нећете ми одговорити, нити ћете ме пустити.
69Де акумынколо, Фиул омулуй ва шедя ла дряпта путерий луй Думнезеу.”
69Одселе ће Син човечији седити с десне стране силе Божије.
70Тоць ау зис: „Ешть Ту дар Фиул луй Думнезеу?” Ши Ел ле-а рэспунс: „Аша кум о спунець; да, сунт.”
70Сви пак рекоше: Ти ли си дакле син Божји? А Он им рече: Ви кажете да сам ја.
71Атунч ей ау зис: „Че невое май авем де мэртурие? Ной ыншине ам аузит-о дин гура Луй.”
71А они рекоше: Шта нам требају више сведочанства? Јер сами чусмо из уста његових.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.