Лука 13
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ын время ачея, ау венит уний ши ау историсит луй Исус че се ынтымпласе унор галилеень, ал кэрор сынӂе ыл аместекасе Пилат ку жертфеле лор.
1У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.
2„Кредець вой” , ле-а рэспунс Исус, „кэ ачешть галилеень ау фост май пэкэтошь декыт тоць чейлалць галилеень, пентру кэ ау пэцит астфел?
2И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?
3Еу вэ спун: ну, чи, дакэ ну вэ покэиць, тоць вець пери ла фел.
3Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
4Сау ачей оптспрезече иншь песте каре а кэзут турнул дин Силоам ши й-а оморыт, кредець кэ ау фост май пэкэтошь декыт тоць чейлалць оамень каре локуяу ын Иерусалим?
4Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?
5Еу вэ спун: ну, чи, дакэ ну вэ покэиць, тоць вець пери ла фел.”
5Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
6Ел а спус ши пилда ачаста: „Уном авя ун смокин сэдит ын вия са. А венит сэ кауте род ын ел, ши н-а гэсит.
6Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
7Атунч а зис виерулуй: ‘Ятэ кэ сунт трей ань де кынд вин ши каут род ын смокинул ачеста, ши ну гэсеск. Тае-л. Ла че сэ май куприндэ ши пэмынтул деӂяба?’
7Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?
8‘Доамне’, й-а рэспунс виерул, ‘май ласэ-л ши анул ачеста; ам сэ-л сап де жур ымпрежур ши ам сэ-й пун гуной ла рэдэчинэ.
8А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;
9Поате кэ де акум ынаинте ва фаче род; дакэ ну, ыл вей тэя.’”
9па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.
10Исус ынвэца пе нород ынтр-о синагогэ ын зиуа Сабатулуй.
10А кад учаше у једној зборници у суботу,
11Ши аколо ера о фемее стэпынитэ де оптспрезече ань де ун дух де непутинцэ; ера гырбовэ ши ну путя ничдекум сэ-шь ындрепте спателе.
11и гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.
12Кынд а вэзут-о Исус, а кемат-о ши й-а зис: „Фемее, ешть дезлегатэ де непутинца та.”
12А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.
13Шь-а ынтинс мыниле песте еа: ындатэ с-а ындрептат ши слэвя пе Думнезеу.
13И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.
14Дар фрунташул синагоӂий, мыният кэ Исус сэвыршисе виндекаря ачаста ын зиуа Сабатулуй, а луат кувынтул ши а зис нородулуй: „Сунт шасе зиле ын каре требуе сэ лукрезе омул; вениць дар ын ачесте зиле сэ вэ виндекаць, ши ну ын зиуа Сабатулуй!”
14А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.
15„Фэцарничилор” , й-а рэспунс Домнул; „оаре ын зиуа Сабатулуй ну-шь дезлягэ фиекаредин вой боул сау мэгарул де ла есле ши-л дуче де-л адапэ?
15А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?
16Дар фемея ачаста, кареесте о фийкэ а луй Авраам ши пе каре Сатана о циня легатэ де оптспрезече ань, ну требуя оаре сэ фие дезлегатэ де легэтура ачаста ын зиуа Сабатулуй?”
16А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?
17Пе кынд ворбя Ел астфел, тоць потривничий Луй ау рэмас рушинаць; ши нородул се букура де тоате лукруриле минунате пе каре ле фэчя Ел.
17И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.
18Ел а май зис: „Ку че се асямэнэ Ымпэрэция луй Думнезеу ши ку че о вой асемэна?
18А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?
19Се асямэнэ ку ун грэунте де муштар пе каре л-а луат ун ом ши л-а арункат ын грэдина са; ел а крескут, с-а фэкут копак маре, ши пэсэриле черулуй шь-ау фэкут куйбурь ын рамуриле луй.”
19Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.
20Ел а зис ярэшь: „Ку че вой асемэна Ымпэрэция луй Думнезеу?
20Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?
21Се асямэнэ ку алуатул пе каре л-а луат о фемее ши л-а пус ын трей мэсурь де фэинэ, пынэ с-а доспит тоатэ.”
21Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.
22Исус умбла прин четэць ши прин сате, ынвэцынд пе нород ши кэлэторинд спре Иерусалим.
22И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.
23Чинева Й-а зис: „Доамне, оаре пуцинь сунт чей че сунт пе каля мынтуирий?” Ел ле-а рэспунс:
23Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:
24„Невоици-вэсэ интраць пе уша чя стрымтэ. Кэч вэ спун кэ мулцьвор кэута сэ интре, ши ну вор путя.
24Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:
25Одатэче Стэпынул касей Се ва скула ши ваынкуя уша, ши вой вець фи афарэ ши вець ынчепе сэ батець ла ушэ ши сэ зичець: ‘Доамне, Доамне, дескиде-не!’ дрепт рэспунс, Ел вэ ва зиче: ‘Нуштиу де унде сунтець.’
25Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
26Атунч вець ынчепе сэ зичець: ‘Ной ам мынкат ши ам бэут ын фаца Та ши ын улицеле ноастре ай ынвэцат пе нород.’
26Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.
27ШиЕл ва рэспунде: ‘Вэ спун кэ ну штиу де унде сунтець; депэртаци-вэде ла Мине, вой тоць лукрэторий фэрэделеӂий.’
27А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.
28Ворфи плынсул ши скрышниря динцилор кындвець ведя пе Авраам, пе Исаак ши пе Иаков, ши пе тоць пророчий ын Ымпэрэция луй Думнезеу, яр пе вой, скошь афарэ.
28Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.
29Вор вени де ла рэсэрит ши де ла апус, де ла мязэноапте ши де ла мязэзи ши вор шедя ла масэ ын Ымпэрэция луй Думнезеу.
29И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.
30Ши ятэкэ сунт уний дин чей де пе урмэ, каре вор фи чей динтый ши сунт уний дин чей динтый, каре вор фи чей де пе урмэ.”
30И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.
31Ын ачеяшь зи, ау венит кыцьва фарисей ши Й-ау зис: „Плякэ ши ду-Те де аич, кэч Ирод вря сэ Те омоаре.”
31У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
32„Дучеци-вэ” , ле-а рэспунс Ел, „ши спунець вулпий ачелея: Ятэ кэ скот драчий ши сэвыршеск виндекэрь астэзь ши мыне, яр а трея зи войиспрэви .
32И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.
33Дар требуе сэ умблу астэзь, мыне ши поймыне, фииндкэ ну се поате ка ун пророк сэ пярэ афарэ дин Иерусалим.
33Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
34Иерусалиме, Иерусалиме, каре оморь пе пророчь ши учизь ку петре пе чей тримишь ла тине; де кыте орь ам врут сэ стрынг пе фиий тэй кум ышь стрынӂе гэина пуий суб арипь, ши н-аць врут!
34Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!
35Ятэ кэ висе ва лэса каса пустие, дар вэ спун кэ ну Мэ вець май ведя пынэ вець зиче: ‘Бинекувынтатесте Чел че вине ын Нумеле Домнулуй!’”
35Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.