Лука 19
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Исус а интрат ын Иерихон ши тречя прин четате.
1И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,
2Ши ун ом богат, нумит Закеу, май-мареле вамешилор,
2и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,
3кэута сэ вадэ каре есте Исус, дар ну путя дин причина нородулуй, кэч ера мик де статурэ.
3и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;
4А алергат ынаинте ши с-а суит ынтр-ун дуд ка сэ-Л вадэ, пентру кэ пе друмул ачела авя сэ трякэ.
4и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.
5Исус, кынд а ажунс ла локул ачела, Шь-а ридикат окий ши й-а зис: „Закее, дэ-те жос деграбэ, кэч астэзь требуе сэ рэмын ын каса та.”
5И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.
6Закеу с-а дат жос ын грабэ ши Л-а примит ку букурие.
6И сиђе брзо; и прими Га радујући се.
7Кынд ау вэзут лукрул ачеста, тоць кыртяу ши зичяу: „А интрат сэ гэздуяскэ ла ун ом пэкэтос!”
7И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.
8Дар Закеу а стат ынаинтя Домнулуй ши Й-а зис: „Ятэ, Доамне, жумэтате дин авуция мя о дау сэрачилор ши, дакэ ам нэпэстуит пе чинева ку чева, ый дау ынапой ымпэтрит.”
8А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.
9Исус й-а зис: „Астэзь а интрат мынтуиря ын каса ачаста, кэч шиел есте фиуллуй Авраам.
9А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.
10Пентру кэФиул омулуй а венит сэ кауте ши сэ мынтуяскэ че ера пердут.”
10Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.
11Пе кынд аскултау ей ачесте лукрурь, Исус а май спус о пилдэ, пентру кэ ера апроапе де Иерусалим, ши ей кредяу кэ Ымпэрэция луй Думнезеу аре сэ се арате ындатэ.
11А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.
12Деч а зис: „Ун ом де ням маре с-а дус ынтр-о царэ депэртатэ ка сэ-шь я о ымпэрэцие ши апой сэ се ынтоаркэ.
12Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.
13А кемат зече дин робий сэй, ле-а дат зече польши ле-а зис: ‘Пунеци-й ын негоц пынэ мэ вой ынтоарче.’
13Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.
14Дарчетэцений луй ыл урау ши ау тримис дупэ ел о солие сэ-й спунэ: ‘Ну врем ка омул ачеста сэ ымпэрэцяскэ песте ной.’
14И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.
15Кынд с-а ынторс ынапой, дупэ че ышь луасе ымпэрэция, а спус сэ кеме пе робий ачея кэрора ле дэдусе баний, ка сэ вадэ кыт кыштигасе фиекаре ку ей дин негоц.
15И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.
16Чел динтый а венит ши й-а зис: ‘Доамне, полул тэу а май адус зече поль.’
16Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.
17Ел й-а зис: ‘Бине, роб бун, фииндкэ ай фост крединчосын пуцине лукрурь, примеште кырмуиря а зече четэць.’
17И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.
18А венит ал дойля ши й-а зис: ‘Доамне, полул тэу а май адус чинч поль.’
18И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.
19Ел й-а зис ши луй: ‘Примеште ши ту кырмуиря а чинч четэць.’
19А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.
20А венит ун алтул ши й-а зис: ‘Доамне, ятэ-ць полул, пе каре л-ам пэстрат ынвелит ынтр-ун штергар,
20И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.
21кэчм-ам темут де тине, фииндкэ ешть ун ом аспру; ей че н-ай пус ши сечерь че н-ай семэнат.’
21Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.
22Стэпынул й-а зис: ‘Роб рэу; те вой жудека дупэкувинтеле тале. Штияйкэ сунт ун ом аспру, каре яу че н-ам пус ши сечер че н-ам семэнат;
22А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:
23атунч де че ну мь-ай пус баний ла зарафь, пентру ка, ла ынтоарчеря мя, сэ-й фи луат ынапой ку добындэ?’
23Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?
24Апой а зис челор че ерау де фацэ: ‘Луаци-й полул ши даци-л челуй че аре зече поль.’
24И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.
25‘Доамне’, й-ау зис ей, ‘ел аре зече поль.’
25И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.
26Яр ел ле-а зис: ‘Вэ спун кэчелуй че аре, и се ва да, дар де ла чел че н-аре, се ва луа кяр ши че аре.
26А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.
27Кыт деспре врэжмаший мей, каре н-ау врут сэ ымпэрэцеск еу песте ей, адучеци-й ынкоаче ши тэяци-й ынаинтя мя.’”
27А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.
28Дупэ че а ворбит астфел, Исус а порнит ын фрунте ши Се суя спре Иерусалим.
28И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.
29Кынд С-а апропият де Бетфаге ши де Бетания, ынспре мунтеле нумит ал Мэслинилор, Исус а тримис пе дой дин ученичий Сэй
29И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих.
30ши ле-а зис: „Дучеци-вэ ын сатул динаинтя воастрэ. Кынд вець интра ын ел, вець гэси ун мэгэруш легат, пе каре н-а ынкэлекат нимень ничодатэ: дезлегаци-л ши адучеци-Ми-л.
30Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.
31Дакэ вэ ва ынтреба чинева: ‘Пентру че-л дезлегаць?’ сэ-й спунець аша: ‘Пентру кэ Домнул аре требуинцэ де ел.’”
31И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.
32Чей че фусесерэ тримишь с-ау дус ши ау гэсит аша кум ле спусесе Исус.
32А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.
33Пе кынд дезлегау мэгэрушул, стэпыний луй ле-ау зис: „Пентру че дезлегаць мэгэрушул?”
33А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?
34Ей ау рэспунс: „Домнул аре требуинцэ де ел.”
34А они рекоше: Оно Господу треба.
35Ши ау адус мэгэрушул ла Исус. Апой, шь-ау арункат хайнеле пе ел ши ау ашезат пе Исус кэларе, дясупра.
35И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.
36Пе кынд мерӂя Исус, оамений ышь аштерняу хайнеле пе друм.
36А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.
37Ши кынд С-а апропият де Иерусалим, спре коборышул Мунтелуй Мэслинилор, тоатэ мулцимя ученичилор, плинэ де букурие, а ынчепут сэ лауде пе Думнезеу ку глас таре пентру тоате минуниле пе каре ле вэзусерэ.
37А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,
38Ей зичяу: „Бинекувынтат есте Ымпэратул каре вине ын Нумеле Домнулуй! Паче ын чер ши славэ ын локуриле пряыналте!”
38говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!
39Уний фарисей дин нород ау зис луй Исус: „Ынвэцэторуле, чартэ-Ць ученичий!”
39И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.
40Ши Ел а рэспунс: „Вэ спун кэ, дакэ вор тэчя ей, петрелевор стрига.”
40И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.
41Кынд С-а апропият де четате ши а вэзут-о, Исус а плынс пентру еа
41И кад се приближи, угледа град и заплака за њим
42ши а зис: „Дакэ ай фи куноскут ши ту, мэкар ын ачастэ зи, лукруриле каре путяу сэ-ць дя пачя! Дар акум, еле сунт аскунсе де окий тэй.
42говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.
43Вор вени песте тине зиле кынд врэжмаший тэй те вор ынконжураку шанцурь, те вор ымпресура ши те вор стрынӂе дин тоате пэрциле:
43Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;
44тевор фаче уна ку пэмынтул, пе тине ши пе копиий тэй дин мижлокул тэу, ши нувор лэса ын тине пятрэ пе пятрэ, пентру кэн-ай куноскут время кынд ай фост черчетатэ.”
44и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.
45Ын урмэ, а интрат ын Темплу ши а ынчепут сэ скоатэ афарэ пе чей че виндяу ши кумпэрау ын ел.
45И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,
46Ши ле-а зис: „Есте скрис: ‘Каса Мя ва фи о касэ де ругэчуне.’ Дар войаць фэкут дин еа ‘о пештерэ де тылхарь’.”
46говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
47Исус ынвэца ын тоате зилеле пе нород ын Темплу. Ши преоций чей май де сямэ, кэртурарий ши бэтрыний нородулуй кэутау сэ-Л омоаре,
47И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.
48дар ну штияу кум сэ факэ, пентру кэ тот нородул Ый сорбя ворбеле де пе бузе.
48И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.