Лука 14
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptTranslation
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ынтр-о зи де Сабат, Исус а интрат ын каса унуя дин фрунташий фарисеилор ка сэ прынзяскэ. Фарисеий Ыл пындяу де апроапе.
1И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
2Ши ынаинтя Луй ера ун ом болнав де дропикэ.
2И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
3Исус а луат кувынтул ши а зис ынвэцэторилор Леӂий ши фарисеилор: „Оареесте ынгэдуит а виндека ын зиуа Сабатулуй сау ну?”
3И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
4Ей тэчяу. Атунч, Исус а луат де мынэ пе омул ачела, л-а виндекат ши й-а дат друмул.
4А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
5Пе урмэ, ле-а зис: „Чинединтре вой, дакэ-й каде копилул сау боул ын фынтынэ, ну-л ва скоате ындатэ афарэ, ын зиуа Сабатулуй?”
5И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
6Ши н-ау путут сэ-Й рэспундэ нимик ла ачесте ворбе.
6И не могоше Му одговорити на то.
7Апой, кынд а вэзут кэ чей пофтиць ла масэ алеӂяу локуриле динтый, ле-а спус о пилдэ. Ши ле-а зис:
7А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8„Кынд ешть пофтит де чинева ла нунтэ, сэ ну те ашезь ла масэ ын локул динтый, ка ну кумва, принтре чей пофтиць де ел, сэ фие алтул май ку вазэ декыт тине,
8Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
9ши чел че те-а пофтит ши пе тине ши пе ел сэ винэ сэ-ць зикэ: ‘Дэ локул тэу омулуй ачестуя.’ Атунч, ку рушине, ва требуи сэ ей локул де пе урмэ.
9и да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
10Чи, кынд ешть пофтит, ду-те ши ашазэ-те ын локул чел май де пе урмэ, пентру ка, атунч кынд ва вени чел че те-а пофтит, сэ-ць зикэ: ‘Приетене, мутэ-те май сус.’ Лукрул ачеста ыць ва фаче чинсте ынаинтя тутурор челор че вор фи ла масэ ымпреунэ ку тине.
10Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
11Кэчорьчине се ыналцэ ва фи смерит ши чине се смереште ва фи ынэлцат.”
11Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
12А зис ши челуй че-Л пофтисе: „Кынд дай ун прынз сау о чинэ, сэ ну кемь пе приетений тэй, нич пе фраций тэй, нич пе нямуриле тале, нич пе вечиний богаць, ка ну кумва сэ те кеме ши ей ла рындул лор пе тине ши сэ ей астфел о рэсплатэ пентру че ай фэкут.
12А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
13Чи, кынд дай о масэ, кямэ пе сэрачь, пе скилозь, пе шкьопь, пе орбь.
13него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
14Ши ва фи фериче де тине, пентру кэ ей н-ау ку че сэ-ць рэсплэтяскэ, дар ци се ва рэсплэти ла ынвиеря челор неприхэниць.”
14и благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
15Унул дин чей че шедяу ла масэ ку Ел, кынд а аузит ачесте ворбе, Й-а зис: „Фериче де ачела каре ва прынзи ын Ымпэрэция луй Думнезеу!”
15А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
16Ши Исус й-а рэспунс: „Ун ом а дат о чинэ маре ши а пофтит пе мулць.
16А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
17Ла часул чиней, атримис пе робул сэу сэ спунэ челор пофтиць: ‘Вениць, кэч ятэ кэ тоате сунт гата.’
17и кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
18Дар тоць, паркэ фусесерэ ворбиць, ау ынчепут сэ се дезвиновэцяскэ. Чел динтый й-а зис: ‘Ам кумпэрат ун огор ши требуе сэ мэ дук сэ-л вэд; рогу-те сэ мэ ерць.’
18И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
19Ун алтул а зис: ‘Ам кумпэрат чинч перекь де бой ши мэ дук сэ-й ынчерк: яртэ-мэ, те рог.’
19И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
20Ун алтул а зис: ‘Токмай акум м-ам ынсурат ши де ачея ну пот вени.’
20И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
21Кынд с-а ынторс робул, а спус стэпынулуй сэу ачесте лукрурь. Атунч, стэпынул касей с-а мыният ши а зис робулуй сэу: ‘Ду-те деграбэ ын пецеле ши улицеле четэций ши аду аич пе чей сэрачь, чунӂь, орбь ши шкьопь.’
21И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
22Ла урмэ, робул а зис: ‘Стэпыне, с-а фэкут кум ай порунчит ши тот май есте лок.’
22И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
23Ши стэпынул а зис робулуй: ‘Ешь ла друмурь ши ла гардурь ши, пе чей че-й вей гэси, силеште-й сэ интре, ка сэ ми се умпле каса.
23И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
24Кэч вэ спун кэ ничунулдин чей пофтиць ну ва густа дин чина мя.’”
24Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
25Ымпреунэ ку Исус мерӂяу мулте нороаде. Ел С-а ынторс ши ле-а зис:
25Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
26„Дакэвине чинева ла Мине шину урэште пе татэл сэу, пе мама са, пе невастэ-са, пе копиий сэй, пе фраций сэй, пе сурориле сале, бакяр ынсэшь вяца са, ну поате фи ученикул Меу.
26Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
27Ши орьчинену-шь поартэ кручя ши ну вине дупэ Мине ну поате фи ученикул Меу.
27И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28Кэч чинединтре вой, дакэ вря сэ зидяскэ ун турн, ну стэ май ынтый сэ-шь факэ сокотяла келтуйелилор, ка сэ вадэ дакэ аре ку че сэ-л сфыршяскэ?
28И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
29Пентру ка ну кумва, дупэ че й-а пус темелия, сэ ну-л поатэ сфырши, ши тоць чей че-л вор ведя сэ ынчапэ сэ рыдэ де ел
29Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
30ши сэ зикэ: ‘Омул ачеста а ынчепут сэ зидяскэ ши н-а путут испрэви.’
30говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
31Сау каре ымпэрат, кынд мерӂе сэ се батэ ын рэзбой ку ун алт ымпэрат, ну стэ май ынтый сэ се сфэтуяскэ дакэ ва путя мерӂе ку зече мий де оамень ынаинтя челуй че вине ымпотрива луй ку доуэзечь де мий?
31Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
32Алтфел, пе кынд челэлалт ымпэрат есте ынкэ департе, ый тримите о солие сэ чарэ паче.
32Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
33Тот аша, орьчине динтре вой, каре ну се ляпэдэ де тот че аре, ну поате фи ученикул Меу.
33Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
34Саря есте бунэ, дар, дакэ саря ышь перде густул ей де саре, прин че и се ва да ынапой густул ачеста?
34Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
35Атунч ну май есте бунэ нич пентру пэмынт, нич пентру гуной, чи есте арункатэ афарэ. Чине аре урекь де аузит сэ аудэ.”
35Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.