San Lucas 14
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y ACONTECIÓ que entrando en casa de un príncipe de los Fariseos un sábado á comer pan, ellos le acechaban.
1И догоди Му се да дође у суботу у кућу једног кнеза фарисејског да једе хлеб; и они мотраху на Њега.
2Y he aquí un hombre hidrópico estaba delante de él.
2И гле, беше пред Њим некакав човек на коме беше дебела болест.
3Y respondiendo Jesús, habló á los doctores de la ley y á los Fariseos, diciendo: ¿Es lícito sanar en sábado?
3И одговарајући Исус рече законицима и фарисејима говорећи: Је ли слободно у суботу исцељивати?
4Y ellos callaron. Entonces él tomándole, le sanó, y despidióle.
4А они оћутеше. И дохвативши га се исцели га и отпусти.
5Y respondiendo á ellos dijo: ¿El asno ó el buey de cuál de vosotros caerá en algún pozo, y no lo sacará luego en día de sábado?
5И одговарајући рече им: Који од вас не би свог магарца или вола да му падне у бунар одмах извадио у дан суботни?
6Y no le podían replicar á estas cosas.
6И не могоше Му одговорити на то.
7Y observando cómo escogían los primeros asientos á la mesa, propuso una parábola á los convidados, diciéndoles:
7А гостима каза причу, кад опази како избираху зачеља, и рече им:
8Cuando fueres convidado de alguno á bodas, no te sientes en el primer lugar, no sea que otro más honrado que tú esté por él convidado,
8Кад те ко позове на свадбу, не седај у зачеље, да не буде међу гостима ко старији од тебе;
9Y viniendo el que te llamó á ti y á él, te diga: Da lugar á éste: y entonces comiences con vergüenza á tener el lugar último.
9и да не би дошао онај који је позвао тебе и њега, и рекао ти: Подај место овоме: и онда ћеш са стидом сести на ниже место.
10Mas cuando fueres convidado, ve, y siéntate en el postrer lugar; porque cuando viniere el que te llamó, te diga: Amigo, sube arriba: entonces tendrás gloria delante de los que juntamente se asientan á la mesa.
10Него кад те ко позове, дошавши седи на последње место, да ти каже кад дође онај који те позва: Пријатељу! Помакни се више; тада ће теби бити част пред онима који седе с тобом за трпезом.
11Porque cualquiera que se ensalza, será humillado; y el que se humilla, será ensalzado.
11Јер сваки који се подиже, понизиће се; а који се понижује, подигнуће се.
12Y dijo también al que le había convidado: Cuando haces comida ó cena, no llames á tus amigos, ni á tus hermanos, ni á tus parientes, ni á vecinos ricos; porque también ellos no te vuelvan á convidar, y te sea hecha compensación.
12А и ономе што их је позвао рече: Кад дајеш обед или вечеру, не зови пријатеље своје, ни браћу своју, ни рођаке своје, ни суседе богате, да не би и они тебе кад позвали и вратили ти;
13Mas cuando haces banquete, llama á los pobres, los mancos, los cojos, los ciegos;
13него кад чиниш гозбу, зови сиромахе, кљасте, хроме, слепе;
14Y serás bienaventurado; porque no te pueden retribuir; mas te será recompensado en la resurrección de los justos.
14и благо ће ти бити што ти они не могу вратити; него ће ти се вратити о васкрсењу праведних.
15Y oyendo esto uno de los que juntamente estaban sentados á la mesa, le dijo: Bienaventurado el que comerá pan en el reino de los cielos.
15А кад чу то неки од оних што сеђаху с Њим за трпезом рече Му: Благо ономе који једе хлеба у царству Божијем!
16El entonces le dijo: Un hombre hizo una grande cena, y convidó á muchos.
16А Он му рече: Један човек зготови велику вечеру, и позва многе;
17Y á la hora de la cena envió á su siervo á decir á los convidados: Venid, que ya está todo aparejado.
17и кад би време вечери, посла слугу свог да каже званима: Хајдете, јер је већ све готово.
18Y comenzaron todos á una á excusarse. El primero le dijo: He comprado una hacienda, y necesito salir y verla; te ruego que me des por excusado.
18И почеше се изговарати сви редом; први му рече: Купих њиву, и ваља ми ићи да је видим; молим те изговори ме.
19Y el otro dijo: He comprado cinco yuntas de bueyes, y voy á probarlos; ruégote que me des por excusado.
19И други рече: Купих пет јармова волова, и идем да их огледам; молим те, изговори ме.
20Y el otro dijo: Acabo de casarme, y por tanto no puedo ir.
20И трећи рече: Ожених се, и зато не могу доћи.
21Y vuelto el siervo, hizo saber estas cosas á su señor. Entonces enojado el padre de la familia, dijo á su siervo: Ve presto por las plazas y por las calles de la ciudad, y mete acá los pobres, los mancos, y cojos, y ciegos.
21И дошавши слуга тај каза ово господару свом. Тада се расрди домаћин и рече слузи свом: Иди брзо на раскршћа и улице градске, и доведи амо сиромахе, и кљасте, и богаљасте, и слепе.
22Y dijo el siervo: Señor, hecho es como mandaste, y aun hay lugar.
22И рече слуга: Господару, учинио сам како си заповедио, и још места има.
23Y dijo el señor al siervo: Ve por los caminos y por los vallados, y fuérza los á entrar, para que se llene mi casa.
23И рече господар слузи: Изиђи на путеве и међу ограде, те натерај да дођу да ми се напуни кућа.
24Porque os digo que ninguno de aquellos hombres que fueron llamados, gustará mi cena.
24Јер вам кажем да ниједан од оних званих људи неће окусити моје вечере. Јер је много званих, али је мало изабраних.
25Y muchas gentes iban con él; y volviéndose les dijo:
25Иђаше пак с Њим мноштво народа, и обазревши се рече им:
26Si alguno viene á mí, y no aborrece á su padre, y madre, y mujer, é hijos, y hermanos, y hermanas, y aun también su vida, no puede ser mi discípulo.
26Ако ко дође к мени, а не мрзи на свог оца, и на матер, и на жену, и на децу, и на браћу, и на сестре и на саму душу своју, не може бити мој ученик.
27Y cualquiera que no trae su cruz, y viene en pos de mí, no puede ser mi discípulo.
27И ко не носи крст свој и за мном не иде, не може бити мој ученик.
28Porque ¿cuál de vosotros, queriendo edificar una torre, no cuenta primero sentado los gastos, si tiene lo que necesita para acabarla?
28И који од вас кад хоће да зида кулу не седне најпре и не прорачуна шта ће га стати, да види има ли да може довршити?
29Porque después que haya puesto el fundamento, y no pueda acabarla, todos los que lo vieren, no comiencen á hacer burla de él,
29Да не би, кад постави темељ и не узможе довршити, сви који гледају стали му се ругати
30Diciendo: Este hombre comenzó á edificar, y no pudo acabar.
30говорећи: Овај човек поче зидати, и не може да доврши.
31¿O cuál rey, habiendo de ir á hacer guerra contra otro rey, sentándose primero no consulta si puede salir al encuentro con diez mil al que viene contra él con veinte mil?
31Или који цар кад пође с војском да се побије с другим царем не седне најпре и не држи већу може ли с десет хиљада срести оног што иде на њега са двадесет хиљада?
32De otra manera, cuando aun el otro está lejos, le ruega por la paz, enviándo le embajada.
32Ако ли не може, а он пошаље посленике док је овај још далеко и моли да се помире.
33Así pues, cualquiera de vosotros que no renuncia á todas las cosas que posee, no puede ser mi discípulo.
33Тако дакле сваки од вас који се не одрече свега што има не може бити мој ученик.
34Buena es la sal; mas si aun la sal fuere desvanecida, ¿con qué se adobará?
34Со је добра, али ако со обљутави, чим ће се осолити?
35Ni para la tierra, ni para el muladar es buena; fuera la arrojan. Quien tiene oídos para oir, oiga.
35Нити је потребна у земљу ни у гној; него је проспу напоље. Ко има уши да чује нека чује.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.