San Lucas 15
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y SE llegaban á él todos los publicanos y pecadores á oirle.
1И приближаваху се к Њему сви цариници и грешници да Га чују.
2Y murmuraban los Fariseos y los escribas, diciendo: Este á los pecadores recibe, y con ellos come.
2И викаху на Њега фарисеји и књижевници говорећи: Овај прима грешнике и једе с њима.
3Y él les propuso esta parábola, diciendo:
3А Он им каза причу ову говорећи:
4¿Qué hombre de vosotros, teniendo cien ovejas, si perdiere una de ellas, no deja las noventa y nueve en el desierto, y va á la que se perdió, hasta que la halle?
4Који човек од вас имајући сто оваца и изгубивши једну од њих не остави деведесет и девет у пустињи и не иде за изгубљеном док је не нађе?
5Y hallada, la pone sobre sus hombros gozoso;
5И нашавши дигне је на раме своје радујући се,
6Y viniendo á casa, junta á los amigos y á los vecinos, diciéndoles: Dadme el parabién, porque he hallado mi oveja que se había perdido.
6и дошавши кући сазове пријатеље и суседе говорећи им: Радујте се са мном: ја нађох своју овцу изгубљену.
7Os digo, que así habrá más gozo en el cielo de un pecador que se arrepiente, que de noventa y nueve justos, que no necesitan arrepentimiento.
7Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу за једног грешника који се каје, неголи за деведесет и девет праведника којима не треба покајање.
8¿O qué mujer que tiene diez dracmas, si perdiere una dracma, no enciende el candil, y barre la casa, y busca con diligencia hasta hallarla?
8Или која жена имајући десет динара, ако изгуби један динар, не запали свеће, и не помете куће, и не тражи добро док не нађе?
9Y cuando la hubiere hallado, junta las amigas y las vecinas, diciendo: Dadme el parabién, porque he hallado la dracma que había perdido.
9И нашавши сазове другарице и суседе говорећи: Радујте се са мном: ја нађох динар изгубљени.
10Así os digo que hay gozo delante de los ángeles de Dios por un pecador que se arrepiente.
10Тако, кажем вам, бива радост пред анђелима Божијима за једног грешника који се каје.
11Y dijo: Un hombre tenía dos hijos;
11И рече: Један човек имаше два сина,
12Y el menor de ellos dijo á su padre: Padre, dame la parte de la hacienda que me pertenece: y les repartió la hacienda.
12и рече млађи од њих оцу: Оче! Дај ми део имања што припада мени. И отац им подели имање.
13Y no muchos días después, juntándolo todo el hijo menor, partió lejos á una provincia apartada; y allí desperdició su hacienda viviendo perdidamente.
13И потом до неколико дана покупи млађи син све своје, и отиде у далеку земљу; и онамо просу имање своје живећи беспутно.
14Y cuando todo lo hubo malgastado, vino una grande hambre en aquella provincia, y comenzóle á faltar.
14А кад потроши све, постаде велика глад у оној земљи, и он се нађе у невољи.
15Y fué y se llegó á uno de los ciudadanos de aquella tierra, el cual le envió á su hacienda para que apacentase los puercos.
15И отишавши приби се код једног човека у оној земљи; и он га посла у поље своје да чува свиње.
16Y deseaba henchir su vientre de las algarrobas que comían los puercos; mas nadie se las daba.
16И жељаше напунити трбух свој рошчићима које свиње јеђаху, и нико му их не даваше.
17Y volviendo en sí, dijo: ¡Cuántos jornaleros en casa de mi padre tienen abundancia de pan, y yo aquí perezco de hambre!
17А кад дође к себи, рече: Колико најамника у оца мог имају хлеба и сувише, а ја умирем од глади!
18Me levantaré, é iré á mi padre, y le diré: Padre, he pecado contra el cielo, y contra ti;
18Устаћу и идем оцу свом, па ћу му рећи: Оче! Сагреших Небу и теби,
19Ya no soy digno de ser llamado tu hijo; hazme como á uno de tus jornaleros.
19и већ нисам достојан назвати се син твој: прими ме као једног од својих најамника.
20Y levantándose, vino á su padre. Y como aun estuviese lejos, viólo su padre, y fué movido á misericordia, y corrió, y echóse sobre su cuello, y besóle.
20И уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.
21Y el hijo le dijo: Padre, he pecado contra el cielo, y contra ti, y ya no soy digno de ser llamado tu hijo.
21А син му рече: Оче, сагреших Небу и теби, и већ нисам достојан назвати се син твој.
22Mas el padre dijo á sus siervos: Sacad el principal vestido, y vestidle; y poned un anillo en su mano, y zapatos en sus pies.
22А отац рече слугама својим: Изнесите најлепшу хаљину и обуците га, и подајте му прстен на руку и обућу на ноге.
23Y traed el becerro grueso, y matadlo, y comamos, y hagamos fiesta:
23И доведите теле угојено те закољите, да једемо и да се веселимо.
24Porque este mi hijo muerto era, y ha revivido; habíase perdido, y es hallado. Y comenzaron á regocijarse.
24Јер овај мој син беше мртав, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се. И стадоше се веселити.
25Y su hijo el mayor estaba en el campo; el cual como vino, y llegó cerca de casa, oyó la sinfonía y las danzas;
25А син његов старији беше у пољу, и долазећи кад се приближи кући чу певање и подвикивање.
26Y llamando á uno de los criados, preguntóle qué era aquello.
26И дозвавши једног од слугу запита: Шта је то?
27Y él le dijo: Tu hermano ha venido; y tu padre ha muerto el becerro grueso, por haberle recibido salvo.
27А он му рече: Брат твој дође; и отац твој закла теле угојено, што га је здравог видео.
28Entonces se enojó, y no quería entrar. Salió por tanto su padre, y le rogaba que entrase .
28А он се расрди и не хтеде да уђе. Тада изиђе отац његов и мољаше га.
29Mas él respondiendo, dijo al padre: He aquí tantos años te sirvo, no habiendo traspasado jamás tu mandamiento, y nunca me has dado un cabrito para gozarme con mis amigos:
29А он одговарајући рече оцу: Ето те служим толико година, и никад не преступих твоје заповести, па мени никад ниси дао јаре да бих се провеселио са својим друштвом;
30Mas cuando vino éste tu hijo, que ha consumido tu hacienda con rameras, has matado para él el becerro grueso.
30а кад дође тај твој син који ти је имање просуо с курвама, заклао си му теле угојено.
31El entonces le dijo: Hijo, tú siempre estás conmigo, y todas mis cosas son tuyas.
31А он му рече: Сине! Ти си свагда са мном, и све је моје твоје.
32Mas era menester hacer fiesta y holgar nos , porque este tu hermano muerto era, y ha revivido; habíase perdido, y es hallado.
32Требало се развеселити и обрадовати, јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.