San Lucas 18
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Y PROPÚSOLES también una parábola sobre que es necesario orar siempre, y no desmayar,
1Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
2Diciendo: Había un juez en una ciudad, el cual ni temía á Dios, ni respetaba á hombre.
2говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3Había también en aquella ciudad una viuda, la cual venía á él diciendo: Hazme justicia de mi adversario.
3А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
4Pero él no quiso por algún tiempo; mas después de esto dijo dentro de sí: Aunque ni temo á Dios, ni tengo respeto á hombre,
4И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5Todavía, porque esta viuda me es molesta, le haré justicia, porque al fin no venga y me muela.
5но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
6Y dijo el Señor: Oid lo que dice el juez injusto.
6Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
7¿Y Dios no hará justicia á sus escogidos, que claman á él día y noche, aunque sea longánime acerca de ellos?
7А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
8Os digo que los defenderá presto. Empero cuando el Hijo del hombre viniere, ¿hallará fe en la tierra?
8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
9Y dijo también á unos que confiaban de sí como justos, y menospreciaban á los otros, esta parábola:
9А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
10Dos hombres subieron al templo á orar: el uno Fariseo, el otro publicano.
10Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11El Fariseo, en pie, oraba consigo de esta manera: Dios, te doy gracias, que no soy como los otros hombres, ladrones, injustos, adúlteros, ni aun como este publicano;
11Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12Ayuno dos veces á la semana, doy diezmos de todo lo que poseo.
12Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13Mas el publicano estando lejos no quería ni aun alzar los ojos al cielo, sino que hería su pecho, diciendo: Dios, sé propicio á mí pecador.
13А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14Os digo que éste descendió á su casa justificado antes que el otro; porque cualquiera que se ensalza, será humillado; y el que se humilla, será ensalzado.
14Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
15Y traían á él los niños para que los tocase; lo cual viendo los discípulos les reñían.
15Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
16Mas Jesús llamándolos, dijo: Dejad los niños venir á mí, y no los impidáis; porque de tales es el reino de Dios.
16А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
17De cierto os digo, que cualquiera que no recibiere el reino de Dios como un niño, no entrará en él.
17И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18Y preguntóle un príncipe, diciendo: Maestro bueno, ¿qué haré para poseer la vida eterna?
18И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?
19Y Jesús le dijo: ¿Por qué me llamas bueno? ninguno hay bueno sino sólo Dios.
19А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
20Los mandamientos sabes: No matarás: No adulterarás: No hurtarás: No dirás falso testimonio: Honra á tu padre y á tu madre.
20Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
21Y él dijo: Todas estas cosas he guardado desde mi juventud.
21А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22Y Jesús, oído esto, le dijo: Aun te falta una cosa: vende todo lo que tienes, y da á los pobres, y tendrás tesoro en el cielo; y ven, sígueme.
22А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
23Entonces él, oídas estas cosas, se puso muy triste, porque era muy rico.
23А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
24Y viendo Jesús que se había entristecido mucho, dijo: ¡Cuán dificultosamente entrarán en el reino de Dios los que tienen riquezas!
24А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
25Porque más fácil cosa es entrar un camello por el ojo de una aguja, que un rico entrar en el reino de Dios.
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
26Y los que lo oían, dijeron: ¿Y quién podrá ser salvo?
26А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
27Y él les dijo: Lo que es imposible para con los hombres, posible es para Dios.
27А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
28Entonces Pedro dijo: He aquí, nosotros hemos dejado las posesiones nuestras, y te hemos seguido.
28А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
29Y él les dijo: De cierto os digo, que nadie hay que haya dejado casa, padres, ó hermanos, ó mujer, ó hijos, por el reino de Dios,
29А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
30Que no haya de recibir mucho más en este tiempo, y en el siglo venidero la vida eterna.
30који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.
31Y Jesús, tomando á los doce, les dijo: He aquí subimos á Jerusalem, y serán cumplidas todas las cosas que fueron escritas por los profetas, del Hijo del hombre.
31Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
32Porque será entregado á las gentes, y será escarnecido, é injuriado, y escupido.
32Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
33Y después que le hubieren azotado, le matarán: mas al tercer día resucitará.
33и биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
34Pero ellos nada de estas cosas entendían, y esta palabra les era encubierta, y no entendían lo que se decía.
34И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
35Y aconteció que acercándose él á Jericó, un ciego estaba sentado junto al camino mendigando;
35А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
36El cual como oyó la gente que pasaba, preguntó qué era aquello.
36А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
37Y dijéronle que pasaba Jesús Nazareno.
37И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38Entonces dió voces, diciendo: Jesús, Hijo de David, ten misericordia de mí.
38И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
39Y los que iban delante, le reñían que callase; mas él clamaba mucho más: Hijo de David, ten misericordia de mí.
39И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
40Jesús entonces parándose, mandó traerle á sí: y como él llegó, le preguntó,
40И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41Diciendo: ¿Qué quieres que te haga? Y él dijo: Señor, que vea.
41говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
42Y Jesús le dijo: Ve, tu fe te ha hecho salvo.
42А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
43Y luego vió, y le seguía, glorificando á Dios: y todo el pueblo como lo vió, dió á Dios alabanza.
43И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.