Lucas 18
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Hij zeide hun nog een gelijkenis over de noodzakelijkheid, om altijd te bidden, en nooit de moed te verliezen.
1Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
2Hij sprak: In zekere stad was een rechter, die God niet vreesde, en zich aan de mensen niet stoorde.
2говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3Ook was er een weduwe in die stad, die naar hem toe ging, en sprak: Verschaf me recht tegenover mijn tegenpartij.
3А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
4Een tijd lang wilde hij niet. Maar later zei hij bij zichzelf: Ofschoon ik God niet vrees en me aan de mensen niet stoor,
4И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5zal ik toch die weduwe maar recht doen, omdat ze mij lastig valt, en anders me eindeloos komt vervelen.
5но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
6En de Heer sprak: Hoort wat de onrechtvaardige rechter zegt.
6Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
7En zou God dan aan zijn uitverkorenen geen recht doen, die dag en nacht tot Hem roepen? Of zou Hij ze lang laten wachten?
7А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
8Ik zeg u: Hij zal hun recht doen met spoed. Maar zal de Mensenzoon bij zijn komst wel geloof op aarde vinden?
8Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
9Nog sprak Hij deze gelijkenis tegen hen, die van eigen gerechtigheid overtuigd zijn, en anderen verachten.
9А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
10Twee mensen gingen op naar de tempel, om er te bidden: de één was een farizeër, de ander een tollenaar.
10Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11De farizeër stond recht overeind, en bad bij zichzelf: O God, ik dank U, dat ik niet ben als de andere mensen: rovers, onrechtvaardigen, echtbrekers, of ook als die tollenaar ginds.
11Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12Ik vast tweemaal per week, en geef tienden van al wat ik bezit.
12Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13Maar de tollenaar bleef op een afstand, en durfde zelfs zijn ogen niet ten hemel heffen; hij sloeg zich op de borst, en sprak: O God, wees mij, zondaar, genadig.
13А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14Ik zeg u: Deze ging gerechtvaardigd naar huis, in plaats van den andere. Want wie zich verheft zal vernederd, en wie zich vernedert, zal verheven worden.
14Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
15Men bracht zelfs de kinderen naar Hem toe, opdat Hij ze aanraken zou. Toen de leerlingen dit zagen, wezen ze hen af.
15Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
16Maar Jesus riep ze naar Zich toe, en sprak: Laat de kinderen bij Mij komen, en houdt ze niet tegen. Want het koninkrijk Gods is voor hen, die zijn zoals zij.
16А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
17Voorwaar, Ik zeg u: Wie het koninkrijk Gods niet aanneemt als een kind, zal er niet ingaan.
17И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18Een heel voornaam man ondervroeg Hem, en sprak: Goede Meester, wat moet ik doen, om het eeuwige leven te verkrijgen?
18И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?
19Jesus zeide hem: Waarom noemt ge Mij goed? Niemand is goed, dan God alleen.
19А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
20Ge kent de geboden: “Gij zult geen overspel doen; gij zult niet doodslaan; gij zult niet stelen; gij zult geen valse getuigenis geven; eer uw vader en moeder”.
20Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
21Hij antwoordde: Dit alles heb ik onderhouden reeds van mijn jeugd af
21А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22Toen Jesus dit hoorde, zeide Hij hem: Eén ding ontbreekt u nog; verkoop wat ge bezit, geef het aan de armen, en ge zult een schat in de hemel bezitten. Kom dan, en volg Mij.
22А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
23Maar toen hij dit hoorde, werd hij bedroefd; want hij was zeer rijk.
23А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
24Toen Jesus zijn droefheid zag, zeide Hij: Hoe moeilijk zullen zij, die rijkdommen bezitten, het koninkrijk Gods binnengaan.
24А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
25Een kameel gaat gemakkelijker door het oog van een naald, dan een rijke in het koninkrijk Gods.
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
26De toehoorders zeiden: Wie kan dan zalig worden?
26А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
27Hij sprak: Wat onmogelijk is bij de mensen, is mogelijk bij God.
27А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
28Toen zei Petrus: Zie, wij hebben alles verlaten, en zijn U gevolgd.
28А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
29Hij zei hun: Voorwaar, Ik zeg u: Er is niemand, die huis, ouders of broers, vrouw of kinderen verlaat om het koninkrijk Gods,
29А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
30of hij zal veel meer terug ontvangen in deze tijd, en in de toekomstige wereld het eeuwige leven.
30који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.
31Nu nam Hij het twaalftal ter zijde, en sprak tot hen: Zie, wij gaan op naar Jerusalem; en alles wat door de profeten over den Mensenzoon is geschreven, zal worden vervuld.
31Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
32Want Hij zal worden overgeleverd aan de heidenen; Hij zal worden bespot, mishandeld, bespuwd.
32Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
33Men zal Hem geselen en doden; maar op de derde dag zal Hij verrijzen.
33и биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
34Ze begrepen er niets van; dit woord bleef hun duister, en ze verstonden niet wat er gezegd werd.
34И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
35Toen Hij nu Jericho naderde, zat er een blinde te bedelen langs de weg.
35А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
36Hij hoorde de menigte voorbijgaan, en vroeg, wat er gebeurde.
36А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
37Men vertelde hem, dat Jesus van Názaret voorbijkwam.
37И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38Toen riep hij luide: Jesus, Zoon van David, ontferm U mijner.
38И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
39Zij, die vooropgingen, vielen ruw tegen hem uit, om hem tot zwijgen te brengen. Maar hij riep nog harder: Zoon van David, ontferm U mijner.
39И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
40Jesus bleef staan, en liet hem bij Zich brengen. En toen hij genaderd was, vroeg Hij hem:
40И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41Wat wilt ge, dat Ik voor u doe? Hij sprak: Heer, dat ik zien zal!
41говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
42Jesus zeide hem: Zie! Uw geloof heeft u gered.
42А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
43En aanstonds zag hij, volgde Hem, en verheerlijkte God. Al het volk zag het, en bracht glorie aan God.
43И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.