Johannes 1
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1In het begin was het Woord; En het Woord was bij God, En het Woord was God;
1У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч.
2Het was bij God in het begin.
2Она беше у почетку у Бога.
3Alles is door Hem ontstaan; En zonder Hem is niets ontstaan.
3Све је кроз Њу постало, и без Ње ништа није постало што је постало.
4In wat bestond, was Hij het leven, En het Leven was het licht der mensen;
4У Њој беше живот, и живот беше видело људима.
5Het Licht schijnt in de duisternis, Maar de duisternis nam het niet aan.
5И Видело се светли у тами, и тама Га не обузе.
6Er kwam een mens, van God gezonden; Johannes was zijn naam.
6Посла Бог човека по имену Јована.
7Hij kwam tot getuigenis, om van het Licht te getuigen, Opdat allen door hem zouden geloven.
7Овај дође за сведочанство да сведочи за Видело да сви верују кроза њ.
8Hijzelf was niet het Licht, Maar hij moest getuigen van het Licht.
8Он не беше Видело, него да сведочи за Видело.
9Het waarachtige Licht, Dat alle mensen verlicht, Kwam in de wereld.
9Беше Видело истинито које обасјава сваког човека који долази на свет.
10Hij was in de wereld, En ofschoon de wereld door Hem was ontstaan, Erkende de wereld Hem niet.
10На свету беше, и свет кроза Њ поста, и свет Га не позна.
11Hij kwam in zijn eigen bezit; Ook de zijnen ontvingen Hem niet.
11К својима дође, и своји Га не примише.
12Maar aan allen, die Hem ontvingen, Gaf Hij de macht, Gods kinderen te worden: Aan allen, die in zijn Naam geloven,
12А који Га примише даде им власт да буду синови Божији, који верују у име Његово,
13Die niet uit bloed, Noch uit de wil van vlees of man, Maar die uit God zijn geboren.
13који се не родише од крви, ни од воље телесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
14Het Woord is vlees geworden, En heeft onder ons gewoond! En wij hebben zijn glorie aanschouwd: Een glorie als van den Eengeborene uit den Vader, Vol van genade en waarheid.
14И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца.
15Johannes getuigde van Hem en riep uit: Van Hem was het, dat ik sprak: Die na mij komt, is mij voorafgegaan; Want Hij bestond eerder dan ik.
15Јован сведочи за Њега и виче говорећи: Овај беше за кога рекох: Који за мном иде преда мном постаде, јер пре мене беше.
16Waarachtig, uit zijn volheid ontvingen wij allen De éne genade na de andere;
16И од пунине Његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
17Zeker, de Wet is door Moses gegeven, Maar de genade en waarheid zijn door Jesus Christus gekomen.
17Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
18Niemand heeft ooit God gezien; God zelf, de eengeboren Zoon, Die in de schoot des Vaders is, Heeft Hem verkondigd.
18Бога нико није видео никад: Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он Га јави.
19En dit is de getuigenis van Johannes, toen de Joden uit Jerusalem priesters en levieten tot hem zonden, om hem te vragen: Wie zijt gij?
19И ово је сведочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: Ко си ти?
20Hij erkende het openlijk: Niet ik ben de Christus.
20И он призна, и не затаји, и призна: Ја нисам Христос.
21Ze vroegen hem: Wat dan? Zijt gij Elias? Hij zeide: Ik ben het niet. Zijt gij de profeet? Hij antwoordde: Neen.
21И запиташе га: Ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: Нисам. Јеси ли пророк? И одговори: Нисам.
22Ze zeiden hem dan: Wie zijt ge; opdat we antwoord brengen aan hen, die ons gezonden hebben; wat zegt ge van uzelf?
22А они му рекоше: Ко си? Да можемо казати онима што су нас послали: Шта кажеш за себе?
23Hij sprak: Ik ben de “stem van een roepende in de woestijn: Maakt recht de weg des Heren”, zoals de profeet Isaias heeft gezegd.
23Рече: Ја сам глас оног што виче у пустињи: Поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
24De afgevaardigden nu behoorden tot de farizeën;
24И беху посланици од фарисеја,
25ze ondervroegen hem, en zeiden: Waarom doopt ge dan, zo ge de Christus niet zijt, noch Elias, noch de profeet?
25и запиташе га говорећи му: Зашто, дакле, крштаваш кад ти ниси Христос ни Илија ни пророк?
26Johannes gaf hun ten antwoord: Ik doop met water; maar midden onder u staat Hij, dien gij niet kent.
26Одговори им Јован говорећи: Ја крштавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.
27Hij is het, die na mij komt; ik ben niet waardig, zijn schoenriem los te maken.
27Он је Онај што ће доћи за мном, који беше преда мном; коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој.
28Dit gebeurde te Betánië, aan de overkant van de Jordaan, waar Johannes toen doopte.
28Ово би у Витанији преко Јордана где Јован крштаваше.
29Daags daarna zag hij Jesus tot zich komen; en hij zeide: Zie het Lam Gods, dat de zonde der wereld wegneemt.
29А сутрадан виде Јован Исуса где иде к њему, и рече: Гле, јагње Божије које узе на се грехе света.
30Deze is het, van wien ik sprak: Na mij komt een Man, die mij is voorafgegaan; want Hij bestond eerder dan ik.
30Ово је Онај за кога ја рекох: За мном иде човек који преда мном постаде, јер пре мене беше.
31Ook ik kende Hem niet; maar juist daarom kwam ik dopen met water, om Hem aan Israël bekend te maken.
31И ја Га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
32Nog getuigde Johannes: Ik heb den Geest als een duif uit de hemel zien dalen, en op Hem rusten.
32И сведочи Јован говорећи: Видех Духа где силази с неба као голуб и стаде на Њему.
33Ook ik kende Hem niet; maar Hij die mij zond, om met water te dopen, Hij sprak tot mij: Op wien ge den Geest ziet nederdalen en rusten, Hij is het, die doopt met den Heiligen Geest.
33И ја Га не знадох; него Онај који ме посла да крстим водом Он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на Њему то је Онај који ће крстити Духом Светим.
34Ik heb het gezien, en ik heb getuigd: Hij is de Zoon van God.
34И ја видех и засведочих да је овај Син Божји.
35Daags daarna stond Johannes daar weer met twee zijner leerlingen.
35А сутрадан, опет, стајаше Јован и двојица од ученика његових,
36En met de blik op Jesus, die voorbijging, zeide hij: Zie het Lam Gods.
36и видевши Исуса где иде, рече: Гле, јагње Божије.
37De twee leerlingen hoorden hem dit zeggen, en gingen Jesus achterna.
37И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
38Jesus keerde Zich om, zag dat ze Hem volgden, en sprak tot hen: Wat zoekt gij? Ze zeiden Hem: Rabbi (dat betekent: Meester), waar houdt Gij verblijf?
38А Исус обазревши се и видевши их где иду за Њим, рече им: Шта ћете? А они Му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) где стојиш?
39Hij zei hun: Komt het zien. Ze kwamen dan zien, waar Hij verblijf hield, en bleven die dag bij Hem. Het was omtrent het tiende uur.
39И рече им: Дођите и видите. И отидоше, и видеше где стајаше; и осташе у Њега онај дан. А беше око деветог сахата.
40Andreas, de broer van Simon Petrus, was één van de twee, die dit van Johannes hadden gehoord, en Hem waren gevolgd.
40А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за Њим беше Андрија, брат Симона Петра;
41Hij ontmoette zijn broer Simon het eerst, en zeide tot hem: We hebben den Messias (dat betekent: Christus) gevonden.
41он нађе најпре брата свог Симона, и рече му: Ми нађосмо Месију, које значи Христос.
42En hij leidde hem tot Jesus. Jesus zag hem aan, en sprak: Gij zijt Simon, de zoon van Jona; gij zult Kefas heten (dat betekent: Petrus).
42И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: Ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
43Daags daarna wilde Hij naar Galilea vertrekken; toen ontmoette Hij Filippus. En Jesus zeide tot hem: Volg Mij.
43А сутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: Хајде за мном.
44Filippus was van Betsáida, de stad van Andreas en Petrus.
44А Филип беше из Витсаиде, из града Андријиног и Петровог.
45Filippus ontmoette Natánaël, en sprak tot hem: Van wien Moses in de Wet en ook de profeten hebben geschreven, dien hebben we gevonden: Jesus, den zoon van Josef, uit Názaret.
45Филип нађе Натанаила, и рече му: За кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо Га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
46Natánaël zei hem: Kan er iets goeds komen uit Názaret? Filippus zei hem: Kom het zien.
46И рече му Натанаило: Из Назарета може ли бити шта добро? Рече му Филип: Дођи и види.
47Jesus zag Natánaël naar Zich toe komen, en zeide van hem: Ziedaar een waar Israëliet, in wien geen bedrog is.
47А Исус видевши Натанаила где иде к Њему рече за њега: Ево правог Израиљца у коме нема лукавства.
48Natánaël zeide Hem: Hoe kent Gij mij? Jesus gaf hem ten antwoord: Voordat Filippus u riep, zag Ik u onder de vijgeboom.
48Рече Му Натанаило: Како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: Пре него те позва Филип видех те кад беше под смоквом.
49Natánaël antwoordde Hem: Rabbi, Gij zijt de Zoon van God; Gij zijt de Koning van Israël.
49Одговори Натанаило и рече Му: Рави! Ти си Син Божији, Ти си Цар Израиљев.
50Jesus antwoordde hem: Gelooft ge, omdat Ik u zeide: Ik zag u onder de vijgeboom? Grotere dingen zult ge zien.
50Одговори Исус и рече му: Што ти казах да те видех под смоквом зато верујеш; видећеш више од овог.
51En Hij sprak tot hem: Voorwaar, voorwaar, Ik zeg u: Gij zult de hemel geopend zien, en de engelen Gods zien opstijgen en nederdalen over den Mensenzoon.
51И рече му: Заиста, заиста вам кажем: Одселе ћете видети небо отворено и анђеле Божије где се пењу и силазе к Сину човечијем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.