Johannes 10
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Voorwaar, voorwaar, Ik zeg u: Wie niet door de deur de schaapstal binnengaat, maar langs een andere zijde binnenklimt, hij is een dief en een rover.
1Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
2Maar die binnenkomt door de deur, is de herder der schapen.
2а који улази на врата јесте пастир овцама.
3De wachter doet hem open, en de schapen luisteren naar zijn stem; hij roept zijn eigen schapen bij hun naam, en voert ze naar buiten.
3Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
4En als hij al zijn schapen heeft uitgedreven, gaat hij voor hen uit; en de schapen volgen hem, want ze kennen zijn stem.
4и кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5Maar een vreemdeling zullen ze niet volgen, eerder ontvluchten; want de stem van vreemden kennen ze niet.
5А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.
6Deze gelijkenis sprak Jesus hun toe; maar ze begrepen niet, waarover Hij hun eigenlijk sprak.
6Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.
7Daarom zei Jesus opnieuw: Voorwaar, voorwaar, Ik zeg u: Ik ben de deur der schapen.
7Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
8Alle anderen, die Mij zijn voorafgegaan, waren dieven en rovers; maar de schapen hebben niet naar hen geluisterd.
8Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
9Ik ben de deur: zo iemand door Mij binnentreedt, zal hij veilig zijn, in- en uitgaan, en weiland vinden.
9Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10De dief komt alleen om te stelen, te slachten en te verderven; Ik ben gekomen, opdat ze leven en overvloed hebben.
10Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
11Ik ben de goede herder. De goede herder geeft zijn leven voor de schapen.
11Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
12Maar de huurling, die de herder niet is, en wien de schapen niet toebehoren, hij laat de schapen in de steek en slaat op de vlucht, zodra hij den wolf ziet komen; en de wolf rooft en verstrooit ze.
12А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
13Want hij is een huurling, en hij heeft geen hart voor de schapen.
13а најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
14Ik ben de goede herder; Ik ken de mijnen, en de mijnen kennen Mij,
14Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
15zoals de Vader Mij kent, en Ik den Vader ken. En Ik geef mijn leven voor de schapen.
15Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
16Ik heb ook nog andere schapen, die niet uit deze schaapstal zijn. Ook hen moet Ik leiden, en ze zullen luisteren naar mijn stem; dan zal het worden: één kudde, één herder.
16И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17Hierom heeft de Vader Mij lief, omdat Ik mijn leven geef, om het weer terug te nemen.
17Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
18Niemand neemt het Mij af, maar Ik geef het uit Mijzelf; Ik heb macht om het te geven, en macht om het weer terug te nemen. Dit is de opdracht, die Ik van mijn Vader ontving.
18Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.
19Opnieuw ontstond er onenigheid onder de Joden als gevolg van deze toespraak.
19Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.
20Velen van hen zeiden: Hij is bezeten en krankzinnig; waarom luistert gij naar Hem?
20Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?
21Anderen: Dit zijn geen woorden van een bezetene. Kan een duivel soms blinden de ogen openen?
21Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?
22Men vierde te Jerusalem het feest van tempelwijding; het was winter.
22А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.
23Toen Jesus in de tempel, in de zuilengang van Sálomon, op en neer wandelde,
23И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.
24omringden Hem de Joden, en zeiden tot Hem: Hoe lang houdt Gij ons nog in spanning? Zo Gij de Christus zijt, zeg het ons ronduit.
24А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.
25Jesus antwoordde hun: Ik heb het u gezegd, maar gij gelooft het niet. De werken, die Ik verricht in de naam van mijn Vader, die getuigen voor Mij.
25Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.
26Maar gij gelooft niet, omdat gij niet tot mijn schapen behoort.
26Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.
27Mijn schapen luisteren naar mijn stem; Ik ken ze, en ze volgen Mij.
27Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
28En Ik geef hun het eeuwig leven; ze gaan in eeuwigheid niet verloren, en niemand rooft ze weg uit mijn hand.
28И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
29Wat mijn Vader Mij heeft gegeven, is het kostbaarste van alles, en niemand kan het roven uit de hand van mijn Vader.
29Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.
30Ik en de Vader zijn één.
30Ја и Отац једно смо.
31Weer grepen de Joden naar stenen, om Hem te stenigen.
31А Јевреји опет узеше камење да Га убију.
32Jesus antwoordde hun: Veel heerlijke werken heb Ik u namens den Vader getoond; om welk van die werken stenigt gij Mij?
32Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?
33De Joden antwoordden Hem: Niet om een goed werk stenigen we U, maar om godslastering; omdat Gij, een mens, Uzelf tot God maakt.
33Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.
34Jesus antwoordde hun: Staat er in uw Wet niet geschreven: Ik heb gezegd: “Gij zijt goden”.
34Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?
35Wanneer de Schrift hen nu goden noemt, tot wie Gods woord werd gericht, en ze toch niet kan falen:
35Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;
36hoe zegt gij dan tot Hem, dien de Vader heeft geheiligd en in de wereld gezonden: Gij lastert; omdat Ik gezegd heb: Ik ben Gods Zoon?
36како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?
37Wanneer Ik de werken van mijn Vader niet doe, gelooft Mij dan niet;
37Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.
38maar doe Ik ze wel, gelooft dan de werken, ook al zoudt gij Mij niet geloven; dan zoudt gij erkennen en weten, dat de Vader in Mij is, en Ik in den Vader ben.
38Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.
39Weer zochten ze Hem nu te grijpen, maar Hij ontkwam aan hun handen.
39Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.
40Nu begaf Hij zich weer naar de overkant van de Jordaan, naar de plaats, waar Johannes vroeger had gedoopt; en Hij bleef daar.
40И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.
41Velen kwamen tot Hem, en zeiden: Johannes heeft wel geen enkel teken verricht; maar alles was waar, wat Johannes van Hem heeft gezegd.
41И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.
42En velen geloofden daar in Hem.
42И многи вероваше Га онде.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.