John 10
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Amen, amen I say to you: He that entereth not by the door into the sheepfold, but climbeth up another way, the same is a thief and a robber.
1Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
2But he that entereth in by the door is the shepherd of the sheep.
2а који улази на врата јесте пастир овцама.
3To him the porter openeth; and the sheep hear his voice: and he calleth his own sheep by name, and leadeth them out.
3Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
4And when he hath let out his own sheep, he goeth before them: and the sheep follow him, because they know his voice.
4и кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
5But a stranger they follow not, but fly from him, because they know not the voice of strangers.
5А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.
6This proverb Jesus spoke to them. But they understood not what he spoke to them.
6Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.
7Jesus therefore said to them again: Amen, amen I say to you, I am the door of the sheep.
7Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
8All others, as many as have come, are thieves and robbers: and the sheep heard them not.
8Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
9I am the door. By me, if any man enter in, he shall be saved: and he shall go in, and go out, and shall find pastures.
9Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
10The thief cometh not, but for to steal, and to kill, and to destroy. I am come that they may have life, and may have it more abundantly.
10Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
11I am the good shepherd. The good shepherd giveth his life for his sheep.
11Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
12But the hireling, and he that is not the shepherd, whose own the sheep are not, seeth the wolf coming, and leaveth the sheep, and flieth: and the wolf catcheth, and scattereth the sheep:
12А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
13And the hireling flieth, because he is a hireling: and he hath no care for the sheep.
13а најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
14I am the good shepherd; and I know mine, and mine know me.
14Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
15As the Father knoweth me, and I know the Father: and I lay down my life for my sheep.
15Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
16And other sheep I have, that are not of this fold: them also I must bring, and they shall hear my voice, and there shall be one fold and one shepherd.
16И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
17Therefore doth the Father love me: because I lay down my life, that I may take it again.
17Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
18No man taketh it away from me: but I lay it down of myself, and I have power to lay it down: and I have power to take it up again. This commandment have I received of my Father.
18Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.
19A dissension rose again among the Jews for these words.
19Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.
20And many of them said: He hath a devil, and is mad: why hear you him?
20Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?
21Others said: These are not the words of one that hath a devil: Can a devil open the eyes of the blind?
21Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?
22And it was the feast of the dedication at Jerusalem: and it was winter.
22А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.
23And Jesus walked in the temple, in Solomon’s porch.
23И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.
24The Jews therefore came round about him, and said to him: How long dost thou hold our souls in suspense? If thou be the Christ, tell us plainly.
24А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.
25Jesus answered them: I speak to you, and you believe not: the works that I do in the name of my Father, they give testimony of me.
25Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.
26But you do not believe, because you are not of my sheep.
26Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.
27My sheep hear my voice: and I know them, and they follow me.
27Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
28And I give them life everlasting; and they shall not perish for ever, and no man shall pluck them out of my hand.
28И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
29That which my Father hath given me, is greater than all: and no one can snatch them out of the hand of my Father.
29Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.
30I and the Father are one.
30Ја и Отац једно смо.
31The Jews then took up stones to stone him.
31А Јевреји опет узеше камење да Га убију.
32Jesus answered them: Many good works I have shewed you from my Father; for which of these works do you stone me?
32Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?
33The Jews answered him: For a good work we stone thee not, but for blasphemy; and because that thou, being a man, maketh thyself God.
33Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.
34Jesus answered them: Is it not written in your law: I said you are gods?
34Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?
35If he called them gods, to whom to word of God was spoken, and the scripture cannot be broken;
35Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;
36Do you say of him whom the Father hath sanctified and sent into the world: Thou blasphemest, because I said, I am the Son of God?
36како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?
37If I do not the works of my Father, believe me not.
37Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.
38But if I do, though you will not believe me, believe the works: that you may know and believe that the Father is in me, and I in the Father.
38Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.
39They sought therefore to take him; and he escaped out of their hands.
39Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.
40And he went again beyond the Jordan, into that place where John was baptizing first; and there he abode.
40И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.
41And many resorted to him, and they said: John indeed did no sign.
41И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.
42But all things whatsoever John said of this man, were true. And many believed in him.
42И многи вероваше Га онде.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.