John 13
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)Translation
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Before the festival day of the pasch, Jesus knowing that his hour was come, that he should pass out of this world to the Father: having loved his own who were in the world, he loved them unto the end.
1А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.
2And when supper was done, (the devil having now put into the heart of Judas Iscariot, the son of Simon, to betray him,)
2И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,
3Knowing that the Father had given him all things into his hands, and that he came from God, and goeth to God;
3знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,
4He riseth from supper, and layeth aside his garments, and having taken a towel, girded himself.
4устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;
5After that, he putteth water into a basin, and began to wash the feet of the disciples, and to wipe them with the towel wherewith he was girded.
5потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
6He cometh therefore to Simon Peter. And Peter saith to him: Lord, dost thou wash my feet?
6Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?
7Jesus answered, and said to him: What I do thou knowest not now; but thou shalt know hereafter.
7Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.
8Peter saith to him: Thou shalt never wash my feet. Jesus answered him: If I wash thee not, thou shalt have no part with me.
8Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном.
9Simon Peter saith to him: Lord, not only my feet, but also my hands and my head.
9Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.
10Jesus saith to him: He that is washed, needeth not but to wash his feet, but is clean wholly. And you are clean, but not all.
10Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
11For he knew who he was that would betray him; therefore he said: You are not all clean.
11Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.
12Then after he had washed their feet, and taken his garments, being set down again, he said to them: Know you what I have done to you?
12А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?
13You call me Master, and Lord; and you say well, for so I am.
13Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.
14If then I being your Lord and Master, have washed your feet; you also ought to wash one another’s feet.
14Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.
15For I have given you an example, that as I have done to you, so you do also.
15Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.
16Amen, amen I say to you: The servant is not greater than his lord; neither is the apostle greater than he that sent him.
16Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.
17If you know these things, you shall be blessed if you do them.
17Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.
18I speak not of you all: I know whom I have chosen. But that the scripture may be fulfilled: He that eateth bread with me, shall lift up his heel against me.
18Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.
19At present I tell you, before it come to pass: that when it shall come to pass, you may believe that I am he.
19Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.
20Amen, amen I say to you, he that receiveth whomsoever I send, receiveth me; and he that receiveth me, receiveth him that sent me.
20Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.
21When Jesus had said these things, he was troubled in spirit; and he testified, and said: Amen, amen I say to you, one of you shall betray me.
21Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.
22The disciples therefore looked one upon another, doubting of whom he spoke.
22Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.
23Now there was leaning on Jesus’ bosom one of his disciples, whom Jesus loved.
23А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.
24Simon Peter therefore beckoned to him, and said to him: Who is it of whom he speaketh?
24Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.
25He therefore, leaning on the breast of Jesus, saith to him: Lord, who is it?
25А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?
26Jesus answered: He it is to whom I shall reach bread dipped. And when he had dipped the bread, he gave it to Judas Iscariot, the son of Simon.
26Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.
27And after the morsel, Satan entered into him. And Jesus said to him: That which thou dost, do quickly.
27И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.
28Now no man at the table knew to what purpose he said this unto him.
28А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.
29For some thought, because Judas had the purse, that Jesus had said to him: Buy those things which we have need of for the festival day: or that he should give something to the poor.
29А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.
30He therefore having received the morsel, went out immediately. And it was night.
30А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.
31When he therefore was gone out, Jesus said: Now is the Son of man glorified, and God is glorified in him.
31Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.
32If God be glorified in him, God also will glorify him in himself; and immediately will he glorify him.
32Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.
33Little children, yet a little while I am with you. You shall seek me; and as I said to the Jews: Whither I go you cannot come; so I say to you now.
33Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.
34A new commandment I give unto you: That you love one another, as I have loved you, that you also love one another.
34Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
35By this shall all men know that you are my disciples, if you have love one for another.
35По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.
36Simon Peter saith to him: Lord, whither goest thou? Jesus answered: Whither I go, thou canst not follow me now; but thou shalt follow hereafter.
36Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.
37Peter saith to him: Why cannot I follow thee now? I will lay down my life for thee.
37Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.
38Jesus answered him: Wilt thou lay down thy life for me? Amen, amen I say to thee, the cock shall not crow, till thou deny me thrice.
38Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.