Juan 13
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1ANTES de la fiesta de la Pascua, sabiendo Jesús que su hora había venido para que pasase de este mundo al Padre, como había amado á los suyos que estaban en el mundo, amólos hasta el fin.
1А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.
2Y la cena acabada, como el diablo ya había metido en el corazón de Judas, hijo de Simón Iscariote, que le entregase,
2И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,
3Sabiendo Jesús que el Padre le había dado todas las cosas en las manos, y que había salido de Dios, y á Dios iba,
3знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,
4Levántase de la cena, y quítase su ropa, y tomando una toalla, ciñóse.
4устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;
5Luego puso agua en un lebrillo, y comenzó á lavar los pies de los discípulos, y á limpiarlos con la toalla con que estaba ceñido.
5потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
6Entonces vino á Simón Pedro; y Pedro le dice: ¿Señor, tú me lavas los pies?
6Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?
7Respondió Jesús, y díjole: Lo que yo hago, tú no entiendes ahora; mas lo entenderás después.
7Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.
8Dícele Pedro: No me lavarás los pies jamás. Respondióle Jesús: Si no te lavare, no tendrás parte conmigo.
8Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном.
9Dícele Simón Pedro: Señor, no sólo mis pies, mas aun las manos y la cabeza.
9Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.
10Dícele Jesús: El que está lavado, no necesita sino que lave los pies, mas está todo limpio: y vosotros limpios estáis, aunque no todos.
10Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
11Porque sabía quién le había de entregar; por eso dijo: No estáis limpios todos.
11Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.
12Así que, después que les hubo lavado los pies, y tomado su ropa, volviéndose á sentar á la mesa, díjoles: ¿Sabéis lo que os he hecho?
12А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?
13Vosotros me llamáis, Maestro, y, Señor: y decís bien; porque lo soy.
13Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.
14Pues si yo, el Señor y el Maestro, he lavado vuestros pies, vosotros también debéis lavar los pies los unos á los otros.
14Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.
15Porque ejemplo os he dado, para que como yo os he hecho, vosotros también hagáis.
15Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.
16De cierto, de cierto os digo: El siervo no es mayor que su señor, ni el apóstol es mayor que el que le envió.
16Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.
17Si sabéis estas cosas, bienaventurados seréis, si las hiciereis.
17Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.
18No hablo de todos vosotros: yo sé los que he elegido: mas para que se cumpla la Escritura: El que come pan conmigo, levantó contra mí su calcañar.
18Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.
19Desde ahora os lo digo antes que se haga, para que cuando se hiciere, creáis que yo soy.
19Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.
20De cierto, de cierto os digo: El que recibe al que yo enviare, á mí recibe; y el que á mí recibe, recibe al que me envió.
20Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.
21Como hubo dicho Jesús esto, fué conmovido en el espíritu, y protestó, y dijo: De cierto, de cierto os digo, que uno de vosotros me ha de entregar.
21Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.
22Entonces los discípulos mirábanse los unos á los otros, dudando de quién decía.
22Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.
23Y uno de sus discípulos, al cual Jesús amaba, estaba recostado en el seno de Jesús.
23А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.
24A éste, pues, hizo señas Simón Pedro, para que preguntase quién era aquél de quien decía.
24Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.
25El entonces recostándose sobre el pecho de Jesús, dícele: Señor, ¿quién es?
25А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?
26Respondió Jesús: Aquél es, á quien yo diere el pan mojado. Y mojando el pan, diólo á Judas Iscariote, hijo de Simón.
26Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.
27Y tras el bocado Satanás entró en él. Entonces Jesús le dice: Lo que haces, haz lo más presto.
27И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.
28Mas ninguno de los que estaban á la mesa entendió á qué propósito le dijo esto.
28А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.
29Porque los unos pensaban, porque Judas tenía la bolsa, que Jesús le decía: Compra lo que necesitamos para la fiesta: ó, que diese algo á los pobres.
29А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.
30Como él pues hubo tomado el bocado, luego salió: y era ya noche.
30А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.
31Entonces como él salió, dijo Jesús: Ahora es glorificado el Hijo del hombre, y Dios es glorificado en él.
31Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.
32Si Dios es glorificado en él, Dios también le glorificará en sí mismo, y luego le glorificará.
32Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.
33Hijitos, aun un poco estoy con vosotros. Me buscaréis; mas, como dije á los Judíos: Donde yo voy, vosotros no podéis venir; así digo á vosotros ahora.
33Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.
34Un mandamiento nuevo os doy: Que os améis unos á otros: como os he amado, que también os améis los unos á los otros.
34Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
35En esto conocerán todos que sois mis discípulos, si tuviereis amor los unos con los otros.
35По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.
36Dícele Simón Pedro: Señor, ¿adónde vas? Respondióle Jesús: Donde yo voy, no me puedes ahora seguir; mas me seguirás después.
36Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.
37Dícele Pedro: Señor, ¿por qué no te puedo seguir ahora? mi alma pondré por ti.
37Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.
38Respondióle Jesús: ¿Tu alma pondrás por mí? De cierto, de cierto te digo: No cantará el gallo, sin que me hayas negado tres veces.
38Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.