Juan 6
Reina-Valera 1909Translation
Reina-Valera 1909
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1PASADAS estas cosas, fuése Jesús de la otra parte de la mar de Galilea, que es de Tiberias.
1Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
2Y seguíale grande multitud, porque veían sus señales que hacía en los enfermos.
2И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
3Y subió Jesús á un monte, y se sentó allí con sus discípulos.
3А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
4Y estaba cerca la Pascua, la fiesta de los Judíos.
4А беше близу пасха, празник јеврејски.
5Y como alzó Jesús los ojos, y vió que había venido á él grande multitud, dice á Felipe: ¿De dónde compraremos pan para que coman éstos?
5Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
6Mas esto decía para probarle; porque él sabía lo que había de hacer.
6А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
7Respondióle Felipe: Doscientos denarios de pan no les bastarán, para que cada uno de ellos tome un poco.
7Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
8Dícele uno de sus discípulos, Andrés, hermano de Simón Pedro:
8Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
9Un muchacho está aquí que tiene cinco panes de cebada y dos pececillos; ¿mas qué es esto entre tantos?
9Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
10Entonces Jesús dijo: Haced recostar la gente. Y había mucha hierba en aquel lugar: y recostáronse como número de cinco mil varones.
10А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
11Y tomó Jesús aquellos panes, y habiendo dado gracias, repartió á los discípulos, y los discípulos á los que estaban recostados: asimismo de los peces, cuanto querían.
11А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
12Y como fueron saciados, dijo á sus discípulos: Recoged los pedazos que han quedado, porque no se pierda nada.
12И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
13Cogieron pues, é hinchieron doce cestas de pedazos de los cinco panes de cebada, que sobraron á los que habían comido.
13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
14Aquellos hombres entonces, como vieron la señal que Jesús había hecho, decían: Este verdaderamente es el profeta que había de venir al mundo.
14А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
15Y entendiendo Jesús que habían de venir para arrebatarle, y hacerle rey, volvió á retirarse al monte, él solo.
15А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
16Y como se hizo tarde, descendieron sus discípulos á la mar;
16А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
17Y entrando en un barco, venían de la otra parte de la mar hacia Capernaum. Y era ya oscuro, y Jesús no había venido á ellos.
17и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
18Y levantábase la mar con un gran viento que soplaba.
18А море се подизаше од великог ветра.
19Y como hubieron navegado como veinticinco ó treinta estadios, ven á Jesús que andaba sobre la mar, y se acercaba al barco: y tuvieron miedo.
19Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
20Mas él les dijo: Yo soy; no tengáis miedo.
20А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
21Ellos entonces gustaron recibirle en el barco: y luego el barco llegó á la tierra donde iban.
21Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
22El día siguiente, la gente que estaba de la otra parte de la mar, como vió que no había allí otra navecilla sino una, y que Jesús no había entrado con sus discípulos en ella, sino que sus discípulos se habían ido solos;
22Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
23Y que otras navecillas habían arribado de Tiberias junto al lugar donde habían comido el pan después de haber el Señor dado gracias;
23а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
24Como vió pues la gente que Jesús no estaba allí, ni sus discípulos, entraron ellos en las navecillas, y vinieron á Capernaum buscando á Jesús.
24кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
25Y hallándole de la otra parte de la mar, dijéronle: Rabbí, ¿cuándo llegaste acá?
25И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
26Respondióles Jesús, y dijo: De cierto, de cierto os digo, que me buscáis, no porque habéis visto las señales, sino porque comisteis el pan y os hartasteis.
26Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
27Trabajad no por la comida que perece, mas por la comida que á vida eterna permanece, la cual el Hijo del hombre os dará: porque á éste señaló el Padre, que es Dios.
27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
28Y dijéronle: ¿Qué haremos para que obremos las obras de Dios?
28А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
29Respondió Jesús, y díjoles: Esta es la obra de Dios, que creáis en el que él ha enviado.
29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
30Dijéronle entonces: ¿Qué señal pues haces tú, para que veamos, y te creamos? ¿Qué obras?
30А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
31Nuestros padres comieron el maná en el desierto, como está escrito: Pan del cielo les dió á comer.
31Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
32Y Jesús les dijo: De cierto, de cierto os digo: No os dió Moisés pan del cielo; mas mi Padre os da el verdadero pan del cielo.
32Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
33Porque el pan de Dios es aquel que descendió del cielo y da vida al mundo.
33јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
34Y dijéronle: Señor, danos siempre este pan.
34Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
35Y Jesús les dijo: Yo soy el pan de vida: el que á mí viene, nunca tendrá hambre; y el que en mí cree, no tendrá sed jamás.
35А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
36Mas os he dicho, que aunque me habéis visto, no creéis.
36Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
37Todo lo que el Padre me da, vendrá á mí; y al que á mí viene, no le hecho fuera.
37Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
38Porque he descendido del cielo, no para hacer mi voluntad, mas la voluntad del que me envió.
38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
39Y esta es la voluntad del que me envió, del Padre: Que todo lo que me diere, no pierda de ello, sino que lo resucite en el día postrero.
39А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
40Y esta es la voluntad del que me ha enviado: Que todo aquel que ve al Hijo, y cree en él, tenga vida eterna: y yo le resucitaré en el día postrero.
40А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
41Murmuraban entonces de él los Judíos, porque había dicho: Yo soy el pan que descendí del cielo.
41Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
42Y decían: ¿No es éste Jesús, el hijo de José, cuyo padre y madre nosotros conocemos? ¿cómo, pues, dice éste: Del cielo he descendido?
42И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
43Y Jesús respondió, y díjoles: No murmuréis entre vosotros.
43Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
44Ninguno puede venir á mí, si el Padre que me envió no le trajere; y yo le resucitaré en el día postrero.
44Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45Escrito está en los profetas: Y serán todos enseñados de Dios. Así que, todo aquel que oyó del Padre, y aprendió, viene á mí.
45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
46No que alguno haya visto al Padre, sino aquel que vino de Dios, éste ha visto al Padre.
46Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
47De cierto, de cierto os digo: El que cree en mí, tiene vida eterna.
47Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
48Yo soy el pan de vida.
48Ја сам Хлеб живота.
49Vuestros padres comieron el maná en el desierto, y son muertos.
49Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
50Este es el pan que desciende del cielo, para que el que de él comiere, no muera.
50Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
51Yo soy el pan vivo que he descendido del cielo: si alguno comiere de este pan, vivirá para siempre; y el pan que yo daré es mi carne, la cual yo daré por la vida del mundo.
51Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
52Entonces los Judíos contendían entre sí, diciendo: ¿Cómo puede éste darnos su carne á comer?
52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
53Y Jesús les dijo: De cierto, de cierto os digo: Si no comiereis la carne del Hijo del hombre, y bebiereis su sangre, no tendréis vida en vosotros.
53А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
54El que come mi carne y bebe mi sangre, tiene vida eterna: y yo le resucitaré en el día postrero.
54Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
55Porque mi carne es verdadera comida, y mi sangre es verdadera bebida.
55Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
56El que come mi carne y bebe mi sangre, en mí permanece, y yo en él.
56Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
57Como me envió el Padre viviente, y yo vivo por el Padre, asimismo el que me come, él también vivirá por mí.
57Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
58Este es el pan que descendió del cielo: no como vuestros padres comieron el maná, y son muertos: el que come de este pan, vivirá eternamente.
58Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
59Estas cosas dijo en la sinagoga, enseñando en Capernaum.
59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
60Y muchos de sus discípulos oyéndo lo , dijeron: Dura es esta palabra: ¿quién la puede oir?
60Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
61Y sabiendo Jesús en sí mismo que sus discípulos murmuraban de esto, díjoles: ¿Esto os escandaliza?
61А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62¿Pues qué , si viereis al Hijo del hombre que sube donde estaba primero?
62А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
63El espíritu es el que da vida; la carne nada aprovecha: las palabras que yo os he hablado, son espíritu, y son vida.
63Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
64Mas hay algunos de vosotros que no creen. Porque Jesús desde el principio sabía quiénes eran los que no creían, y quién le había de entregar.
64Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
65Y dijo: Por eso os he dicho que ninguno puede venir á mí, si no le fuere dado del Padre.
65И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
66Desde esto, muchos de sus discípulos volvieron atrás, y ya no andaban con él.
66Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
67Dijo entonces Jesús á los doce: ¿Queréis vosotros iros también?
67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
68Y respondióle Simón Pedro: Señor, ¿á quién iremos? tú tienes palabras de vida eterna.
68Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
69Y nosotros creemos y conocemos que tú eres el Cristo, el Hijo de Dios viviente.
69И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
70Jesús le respondió: ¿No he escogido yo á vosotros doce, y uno de vosotros es diablo?
70Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
71Y hablaba de Judas Iscariote, hijo de Simón, porque éste era el que le había de entregar, el cual era uno de los doce.
71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.