John 6
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1After these things, Jesus went away to the other side of the sea of Galilee, which is also called the Sea of Tiberias.
1Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
2A great multitude followed him, because they saw his signs which he did on those who were sick.
2И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
3Jesus went up into the mountain, and he sat there with his disciples.
3А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
4Now the Passover, the feast of the Jews, was at hand.
4А беше близу пасха, празник јеврејски.
5Jesus therefore, lifting up his eyes and seeing that a great multitude was coming to him, said to Philip, “Where are we to buy bread, that these may eat?”
5Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
6He said this to test him, for he himself knew what he would do.
6А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
7Philip answered him, “Two hundred denarii worth of bread is not sufficient for them, that every one of them may receive a little.”
7Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
8One of his disciples, Andrew, Simon Peter’s brother, said to him,
8Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
9“There is a boy here who has five barley loaves and two fish, but what are these among so many?”
9Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
10Jesus said, “Have the people sit down.” Now there was much grass in that place. So the men sat down, in number about five thousand.
10А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
11Jesus took the loaves, and having given thanks, he distributed to the disciples, and the disciples to those who were sitting down, likewise also of the fish as much as they desired.
11А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
12When they were filled, he said to his disciples, “Gather up the broken pieces which are left over, that nothing be lost.”
12И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
13So they gathered them up, and filled twelve baskets with broken pieces from the five barley loaves, which were left over by those who had eaten.
13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
14When therefore the people saw the sign which Jesus did, they said, “This is truly the prophet who comes into the world.”
14А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
15Jesus therefore, perceiving that they were about to come and take him by force to make him king, withdrew again to the mountain by himself.
15А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
16When evening came, his disciples went down to the sea.
16А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
17They entered into the boat, and were going over the sea to Capernaum. It was now dark, and Jesus had not come to them.
17и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
18The sea was tossed by a great wind blowing.
18А море се подизаше од великог ветра.
19When therefore they had rowed about twenty-five or thirty stadia, they saw Jesus walking on the sea and drawing near to the boat; and they were afraid.
19Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
20But he said to them, “It is I. Don’t be afraid.”
20А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
21They were willing therefore to receive him into the boat. Immediately the boat was at the land where they were going.
21Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
22On the next day, the multitude that stood on the other side of the sea saw that there was no other boat there, except the one in which his disciples had embarked, and that Jesus hadn’t entered with his disciples into the boat, but his disciples had gone away alone.
22Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
23However, boats from Tiberias came near to the place where they ate the bread after the Lord had given thanks.
23а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
24When the multitude therefore saw that Jesus wasn’t there, nor his disciples, they themselves got into the boats and came to Capernaum, seeking Jesus.
24кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
25When they found him on the other side of the sea, they asked him, “Rabbi, when did you come here?”
25И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
26Jesus answered them, “Most certainly I tell you, you seek me, not because you saw signs, but because you ate of the loaves and were filled.
26Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
27Don’t work for the food which perishes, but for the food which remains to eternal life, which the Son of Man will give to you. For God the Father has sealed him.”
27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
28They said therefore to him, “What must we do, that we may work the works of God?”
28А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
29Jesus answered them, “This is the work of God, that you believe in him whom he has sent.”
29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
30They said therefore to him, “What then do you do for a sign, that we may see and believe you? What work do you do?
30А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
31Our fathers ate the manna in the wilderness. As it is written, ‘He gave them bread out of heaven to eat.’”
31Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
32Jesus therefore said to them, “Most certainly, I tell you, it wasn’t Moses who gave you the bread out of heaven, but my Father gives you the true bread out of heaven.
32Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
33For the bread of God is that which comes down out of heaven and gives life to the world.”
33јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
34They said therefore to him, “Lord, always give us this bread.”
34Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
35Jesus said to them, “I am the bread of life. Whoever comes to me will not be hungry, and whoever believes in me will never be thirsty.
35А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
36But I told you that you have seen me, and yet you don’t believe.
36Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
37All those whom the Father gives me will come to me. He who comes to me I will in no way throw out.
37Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
38For I have come down from heaven, not to do my own will, but the will of him who sent me.
38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
39This is the will of my Father who sent me, that of all he has given to me I should lose nothing, but should raise him up at the last day.
39А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
40This is the will of the one who sent me, that everyone who sees the Son and believes in him should have eternal life; and I will raise him up at the last day.”
40А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
41The Jews therefore murmured concerning him, because he said, “I am the bread which came down out of heaven.”
41Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
42They said, “Isn’t this Jesus, the son of Joseph, whose father and mother we know? How then does he say, ‘I have come down out of heaven’?”
42И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
43Therefore Jesus answered them, “Don’t murmur among yourselves.
43Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
44No one can come to me unless the Father who sent me draws him; and I will raise him up in the last day.
44Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45It is written in the prophets, ‘They will all be taught by God.’ Therefore everyone who hears from the Father and has learned, comes to me.
45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
46Not that anyone has seen the Father, except he who is from God. He has seen the Father.
46Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
47Most certainly, I tell you, he who believes in me has eternal life.
47Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
48I am the bread of life.
48Ја сам Хлеб живота.
49Your fathers ate the manna in the wilderness and they died.
49Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
50This is the bread which comes down out of heaven, that anyone may eat of it and not die.
50Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
51I am the living bread which came down out of heaven. If anyone eats of this bread, he will live forever. Yes, the bread which I will give for the life of the world is my flesh.”
51Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
52The Jews therefore contended with one another, saying, “How can this man give us his flesh to eat?”
52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
53Jesus therefore said to them, “Most certainly I tell you, unless you eat the flesh of the Son of Man and drink his blood, you don’t have life in yourselves.
53А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
54He who eats my flesh and drinks my blood has eternal life, and I will raise him up at the last day.
54Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
55For my flesh is food indeed, and my blood is drink indeed.
55Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
56He who eats my flesh and drinks my blood lives in me, and I in him.
56Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
57As the living Father sent me, and I live because of the Father, so he who feeds on me will also live because of me.
57Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
58This is the bread which came down out of heaven—not as our fathers ate the manna and died. He who eats this bread will live forever.”
58Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
59He said these things in the synagogue, as he taught in Capernaum.
59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
60Therefore many of his disciples, when they heard this, said, “This is a hard saying! Who can listen to it?”
60Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
61But Jesus knowing in himself that his disciples murmured at this, said to them, “Does this cause you to stumble?
61А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62Then what if you would see the Son of Man ascending to where he was before?
62А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
63It is the spirit who gives life. The flesh profits nothing. The words that I speak to you are spirit, and are life.
63Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
64But there are some of you who don’t believe.” For Jesus knew from the beginning who they were who didn’t believe, and who it was who would betray him.
64Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
65He said, “For this cause I have said to you that no one can come to me, unless it is given to him by my Father.”
65И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
66At this, many of his disciples went back and walked no more with him.
66Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
67Jesus said therefore to the twelve, “You don’t also want to go away, do you?”
67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
68Simon Peter answered him, “Lord, to whom would we go? You have the words of eternal life.
68Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
69We have come to believe and know that you are the Christ, the Son of the living God.”
69И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
70Jesus answered them, “Didn’t I choose you, the twelve, and one of you is a devil?”
70Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
71Now he spoke of Judas, the son of Simon Iscariot, for it was he who would betray him, being one of the twelve.
71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.