John 8
World English BibleTranslation
World English Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1but Jesus went to the Mount of Olives.
1А Исус отиде на гору маслинску.
2Now very early in the morning, he came again into the temple, and all the people came to him. He sat down and taught them.
2А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.
3The scribes and the Pharisees brought a woman taken in adultery. Having set her in the middle,
3А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду
4they told him, “Teacher, we found this woman in adultery, in the very act.
4рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;
5Now in our law, Moses commanded us to stone such women. What then do you say about her?”
5а Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?
6They said this testing him, that they might have something to accuse him of. But Jesus stooped down and wrote on the ground with his finger.
6Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).
7But when they continued asking him, he looked up and said to them, “He who is without sin among you, let him throw the first stone at her.”
7А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.
8Again he stooped down and wrote on the ground with his finger.
8Па се опет саже доле и писаше по земљи.
9They, when they heard it, being convicted by their conscience, went out one by one, beginning from the oldest, even to the last. Jesus was left alone with the woman where she was, in the middle.
9А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.
10Jesus, standing up, saw her and said, “Woman, where are your accusers? Did no one condemn you?”
10А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?
11She said, “No one, Lord.” Jesus said, “Neither do I condemn you. Go your way. From now on, sin no more.”
11А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.
12Again, therefore, Jesus spoke to them, saying, “I am the light of the world. He who follows me will not walk in the darkness, but will have the light of life.”
12Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.
13The Pharisees therefore said to him, “You testify about yourself. Your testimony is not valid.”
13Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.
14Jesus answered them, “Even if I testify about myself, my testimony is true, for I know where I came from, and where I am going; but you don’t know where I came from, or where I am going.
14Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
15You judge according to the flesh. I judge no one.
15Ви судите по телу, ја не судим никоме.
16Even if I do judge, my judgment is true, for I am not alone, but I am with the Father who sent me.
16И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.
17It’s also written in your law that the testimony of two people is valid.
17А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.
18I am one who testifies about myself, and the Father who sent me testifies about me.”
18Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.
19They said therefore to him, “Where is your Father?” Jesus answered, “You know neither me nor my Father. If you knew me, you would know my Father also.”
19Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.
20Jesus spoke these words in the treasury, as he taught in the temple. Yet no one arrested him, because his hour had not yet come.
20Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.
21Jesus said therefore again to them, “I am going away, and you will seek me, and you will die in your sins. Where I go, you can’t come.”
21А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.
22The Jews therefore said, “Will he kill himself, because he says, ‘Where I am going, you can’t come’ ?”
22Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?
23He said to them, “You are from beneath. I am from above. You are of this world. I am not of this world.
23И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.
24I said therefore to you that you will die in your sins; for unless you believe that I am he, you will die in your sins.”
24Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.
25They said therefore to him, “Who are you?” Jesus said to them, “Just what I have been saying to you from the beginning.
25Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.
26I have many things to speak and to judge concerning you. However, he who sent me is true; and the things which I heard from him, these I say to the world.”
26Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.
27They didn’t understand that he spoke to them about the Father.
27Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.
28Jesus therefore said to them, “When you have lifted up the Son of Man, then you will know that I am he, and I do nothing of myself, but as my Father taught me, I say these things.
28А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.
29He who sent me is with me. The Father hasn’t left me alone, for I always do the things that are pleasing to him.”
29И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.
30As he spoke these things, many believed in him.
30Кад ово говораше, многи Га вероваше.
31Jesus therefore said to those Jews who had believed him, “If you remain in my word, then you are truly my disciples.
31Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,
32You will know the truth, and the truth will make you free.”
32и познаћете истину, и истина ће вас избавити.
33They answered him, “We are Abraham’s offspring, and have never been in bondage to anyone. How do you say, ‘You will be made free’ ?”
33Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?
34Jesus answered them, “Most certainly I tell you, everyone who commits sin is the bondservant of sin.
34Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.
35A bondservant doesn’t live in the house forever. A son remains forever.
35А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.
36If therefore the Son makes you free, you will be free indeed.
36Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.
37I know that you are Abraham’s offspring, yet you seek to kill me, because my word finds no place in you.
37Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.
38I say the things which I have seen with my Father; and you also do the things which you have seen with your father.”
38Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.
39They answered him, “Our father is Abraham.” Jesus said to them, “If you were Abraham’s children, you would do the works of Abraham.
39Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.
40But now you seek to kill me, a man who has told you the truth which I heard from God. Abraham didn’t do this.
40А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.
41You do the works of your father.” They said to him, “We were not born of sexual immorality. We have one Father, God.”
41Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.
42Therefore Jesus said to them, “If God were your father, you would love me, for I came out and have come from God. For I haven’t come of myself, but he sent me.
42А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.
43Why don’t you understand my speech? Because you can’t hear my word.
43Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.
44You are of your father the devil, and you want to do the desires of your father. He was a murderer from the beginning, and doesn’t stand in the truth, because there is no truth in him. When he speaks a lie, he speaks on his own; for he is a liar, and the father of lies.
44Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.
45But because I tell the truth, you don’t believe me.
45А мени не верујете, јер ја истину говорим.
46Which of you convicts me of sin? If I tell the truth, why do you not believe me?
46Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?
47He who is of God hears the words of God. For this cause you don’t hear, because you are not of God.”
47Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.
48Then the Jews answered him, “Don’t we say well that you are a Samaritan, and have a demon?”
48Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.
49Jesus answered, “I don’t have a demon, but I honor my Father and you dishonor me.
49Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.
50But I don’t seek my own glory. There is one who seeks and judges.
50А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.
51Most certainly, I tell you, if a person keeps my word, he will never see death.”
51Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.
52Then the Jews said to him, “Now we know that you have a demon. Abraham died, as did the prophets; and you say, ‘If a man keeps my word, he will never taste of death.’
52Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.
53Are you greater than our father Abraham, who died? The prophets died. Who do you make yourself out to be?”
53Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?
54Jesus answered, “If I glorify myself, my glory is nothing. It is my Father who glorifies me, of whom you say that he is our God.
54Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.
55You have not known him, but I know him. If I said, ‘I don’t know him,’ I would be like you, a liar. But I know him and keep his word.
55И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.
56Your father Abraham rejoiced to see my day. He saw it and was glad.”
56Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.
57The Jews therefore said to him, “You are not yet fifty years old! Have you seen Abraham?”
57Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?
58Jesus said to them, “Most certainly, I tell you, before Abraham came into existence, I AM. ”
58А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.
59Therefore they took up stones to throw at him, but Jesus hid himself and went out of the temple, having gone through the middle of them, and so passed by.
59Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.