Iohannem 8
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Jesus autem perrexit in montem Oliveti:
1А Исус отиде на гору маслинску.
2et diluculo iterum venit in templum, et omnis populus venit ad eum, et sedens docebat eos.
2А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.
3Adducunt autem scribæ et pharisæi mulierem in adulterio deprehensam: et statuerunt eam in medio,
3А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду
4et dixerunt ei: Magister, hæc mulier modo deprehensa est in adulterio.
4рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;
5In lege autem Moyses mandavit nobis hujusmodi lapidare. Tu ergo quid dicis?
5а Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?
6Hoc autem dicebant tentantes eum, ut possent accusare eum. Jesus autem inclinans se deorsum, digito scribebat in terra.
6Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).
7Cum ergo perseverarent interrogantes eum, erexit se, et dixit eis: Qui sine peccato est vestrum, primus in illam lapidem mittat.
7А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.
8Et iterum se inclinans, scribebat in terra.
8Па се опет саже доле и писаше по земљи.
9Audientes autem unus post unum exibant, incipientes a senioribus: et remansit solus Jesus, et mulier in medio stans.
9А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.
10Erigens autem se Jesus, dixit ei: Mulier, ubi sunt qui te accusabant? nemo te condemnavit?
10А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?
11Quæ dixit: Nemo, Domine. Dixit autem Jesus: Nec ego te condemnabo: vade, et jam amplius noli peccare.
11А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.
12Iterum ergo locutus est eis Jesus, dicens: Ego sum lux mundi: qui sequitur me, non ambulat in tenebris, sed habebit lumen vitæ.
12Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.
13Dixerunt ergo ei pharisæi: Tu de teipso testimonium perhibes; testimonium tuum non est verum.
13Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.
14Respondit Jesus, et dixit eis: Et si ego testimonium perhibeo de meipso, verum est testimonium meum: quia scio unde veni et quo vado; vos autem nescitis unde venio aut quo vado.
14Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
15Vos secundum carnem judicatis: ego non judico quemquam;
15Ви судите по телу, ја не судим никоме.
16et si judico ego, judicium meum verum est, quia solus non sum: sed ego et qui misit me, Pater.
16И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.
17Et in lege vestra scriptum est, quia duorum hominum testimonium verum est.
17А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.
18Ego sum qui testimonium perhibeo de meipso, et testimonium perhibet de me qui misit me, Pater.
18Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.
19Dicebant ergo ei: Ubi est Pater tuus? Respondit Jesus: Neque me scitis, neque Patrem meum: si me sciretis, forsitan et Patrem meum sciretis.
19Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.
20Hæc verba locutus est Jesus in gazophylacio, docens in templo: et nemo apprehendit eum, quia necdum venerat hora ejus.
20Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.
21Dixit ergo iterum eis Jesus: Ego vado, et quæretis me, et in peccato vestro moriemini. Quo ego vado, vos non potestis venire.
21А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.
22Dicebant ergo Judæi: Numquid interficiet semetipsum, quia dixit: Quo ego vado, vos non potestis venire?
22Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?
23Et dicebat eis: Vos de deorsum estis, ego de supernis sum. Vos de mundo hoc estis, ego non sum de hoc mundo.
23И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.
24Dixi ergo vobis quia moriemini in peccatis vestris: si enim non credideritis quia ego sum, moriemini in peccato vestro.
24Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.
25Dicebant ergo ei: Tu quis es? Dixit eis Jesus: Principium, qui et loquor vobis.
25Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.
26Multa habeo de vobis loqui, et judicare; sed qui me misit, verax est; et ego quæ audivi ab eo, hæc loquor in mundo.
26Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.
27Et non cognoverunt quia Patrem ejus dicebat Deum.
27Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.
28Dixit ergo eis Jesus: Cum exaltaveritis Filium hominis, tunc cognoscetis quia ego sum, et a meipso facio nihil, sed sicut docuit me Pater, hæc loquor:
28А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.
29et qui me misit, mecum est, et non reliquit me solum: quia ego quæ placita sunt ei, facio semper.
29И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.
30Hæc illo loquente, multi crediderunt in eum.
30Кад ово говораше, многи Га вероваше.
31Dicebat ergo Jesus ad eos, qui crediderunt ei, Judæos: Si vos manseritis in sermone meo, vere discipuli mei eritis,
31Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,
32et cognoscetis veritatem, et veritas liberabit vos.
32и познаћете истину, и истина ће вас избавити.
33Responderunt ei: Semen Abrahæ sumus, et nemini servivimus umquam: quomodo tu dicis: Liberi eritis?
33Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?
34Respondit eis Jesus: Amen, amen dico vobis: quia omnis qui facit peccatum, servus est peccati.
34Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.
35Servus autem non manet in domo in æternum: filius autem manet in æternum.
35А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек.
36Si ergo vos filius liberaverit, vere liberi eritis.
36Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.
37Scio quia filii Abrahæ estis: sed quæritis me interficere, quia sermo meus non capit in vobis.
37Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.
38Ego quod vidi apud Patrem meum, loquor: et vos quæ vidistis apud patrem vestrum, facitis.
38Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.
39Responderunt, et dixerunt ei: Pater noster Abraham est. Dicit eis Jesus: Si filii Abrahæ estis, opera Abrahæ facite.
39Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.
40Nunc autem quæritis me interficere, hominem, qui veritatem vobis locutus sum, quam audivi a Deo: hoc Abraham non fecit.
40А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.
41Vos facitis opera patris vestri. Dixerunt itaque ei: Nos ex fornicatione non sumus nati: unum patrem habemus Deum.
41Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.
42Dixit ergo eis Jesus: Si Deus pater vester esset, diligeretis utique et me; ego enim ex Deo processi, et veni: neque enim a meipso veni, sed ille me misit.
42А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.
43Quare loquelam meam non cognoscitis? Quia non potestis audire sermonem meum.
43Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.
44Vos ex patre diabolo estis: et desideria patris vestri vultis facere. Ille homicida erat ab initio, et in veritate non stetit: quia non est veritas in eo: cum loquitur mendacium, ex propriis loquitur, quia mendax est, et pater ejus.
44Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.
45Ego autem si veritatem dico, non creditis mihi.
45А мени не верујете, јер ја истину говорим.
46Quis ex vobis arguet me de peccato? si veritatem dico vobis, quare non creditis mihi?
46Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?
47Qui ex Deo est, verba Dei audit. Propterea vos non auditis, quia ex Deo non estis.
47Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.
48Responderunt ergo Judæi, et dixerunt ei: Nonne bene dicimus nos quia Samaritanus es tu, et dæmonium habes?
48Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.
49Respondit Jesus: Ego dæmonium non habeo: sed honorifico Patrem meum, et vos inhonorastis me.
49Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.
50Ego autem non quæro gloriam meam: est qui quærat, et judicet.
50А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.
51Amen, amen dico vobis: si quis sermonem meum servaverit, mortem non videbit in æternum.
51Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека.
52Dixerunt ergo Judæi: Nunc cognovimus quia dæmonium habes. Abraham mortuus est, et prophetæ; et tu dicis: Si quis sermonem meum servaverit, non gustabit mortem in æternum.
52Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека.
53Numquid tu major es patre nostro Abraham, qui mortuus est? et prophetæ mortui sunt. Quem teipsum facis?
53Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?
54Respondit Jesus: Si ego glorifico meipsum, gloria mea nihil est: est Pater meus, qui glorificat me, quem vos dicitis quia Deus vester est,
54Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.
55et non cognovistis eum: ego autem novi eum. Et si dixero quia non scio eum, ero similis vobis, mendax. Sed scio eum, et sermonem ejus servo.
55И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.
56Abraham pater vester exsultavit ut videret diem meum: vidit, et gavisus est.
56Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.
57Dixerunt ergo Judæi ad eum: Quinquaginta annos nondum habes, et Abraham vidisti?
57Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?
58Dixit eis Jesus: Amen, amen dico vobis, antequam Abraham fieret, ego sum.
58А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.
59Tulerunt ergo lapides, ut jacerent in eum: Jesus autem abscondit se, et exivit de templo.
59Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.