Iohannem 4
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ut ergo cognovit Jesus quia audierunt pharisæi quod Jesus plures discipulos facit, et baptizat, quam Joannes
1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
2(quamquam Jesus non baptizaret, sed discipuli ejus),
2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
3reliquit Judæam, et abiit iterum in Galilæam.
3остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
4Oportebat autem eum transire per Samariam.
4А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
5Venit ergo in civitatem Samariæ, quæ dicitur Sichar, juxta prædium quod dedit Jacob Joseph filio suo.
5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
6Erat autem ibi fons Jacob. Jesus ergo fatigatus ex itinere, sedebat sic supra fontem. Hora erat quasi sexta.
6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
7Venit mulier de Samaria haurire aquam. Dicit ei Jesus: Da mihi bibere.
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
8(Discipuli enim ejus abierant in civitatem ut cibos emerent.)
8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
9Dicit ergo ei mulier illa Samaritana: Quomodo tu, Judæus cum sis, bibere a me poscis, quæ sum mulier Samaritana? non enim coutuntur Judæi Samaritanis.
9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
10Respondit Jesus, et dixit ei: Si scires donum Dei, et quis est qui dicit tibi: Da mihi bibere, tu forsitan petisses ab eo, et dedisset tibi aquam vivam.
10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
11Dicit ei mulier: Domine, neque in quo haurias habes, et puteus altus est: unde ergo habes aquam vivam?
11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
12Numquid tu major es patre nostro Jacob, qui dedit nobis puteum, et ipse ex eo bibit, et filii ejus, et pecora ejus?
12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
13Respondit Jesus, et dixit ei: Omnis qui bibit ex aqua hac, sitiet iterum; qui autem biberit ex aqua quam ego dabo ei, non sitiet in æternum:
13Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
14sed aqua quam ego dabo ei, fiet in eo fons aquæ salientis in vitam æternam.
14а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
15Dicit ad eum mulier: Domine, da mihi hanc aquam, ut non sitiam, neque veniam huc haurire.
15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
16Dicit ei Jesus: Vade, voca virum tuum, et veni huc.
16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
17Respondit mulier, et dixit: Non habeo virum. Dicit ei Jesus: Bene dixisti, quia non habeo virum;
17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
18quinque enim viros habuisti, et nunc, quem habes, non est tuus vir: hoc vere dixisti.
18јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
19Dicit ei mulier: Domine, video quia propheta es tu.
19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
20Patres nostri in monte hoc adoraverunt, et vos dicitis, quia Jerosolymis est locus ubi adorare oportet.
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
21Dicit ei Jesus: Mulier, crede mihi, quia venit hora, quando neque in monte hoc, neque in Jerosolymis adorabitis Patrem.
21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22Vos adoratis quod nescitis: nos adoramus quod scimus, quia salus ex Judæis est.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
23Sed venit hora, et nunc est, quando veri adoratores adorabunt Patrem in spiritu et veritate. Nam et Pater tales quærit, qui adorent eum.
23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
24Spiritus est Deus: et eos qui adorant eum, in spiritu et veritate oportet adorare.
24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
25Dicit ei mulier: Scio quia Messias venit (qui dicitur Christus): cum ergo venerit ille, nobis annuntiabit omnia.
25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
26Dicit ei Jesus: Ego sum, qui loquor tecum.
26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
27Et continuo venerunt discipuli ejus, et mirabantur quia cum muliere loquebatur. Nemo tamen dixit: Quid quæris? aut, Quid loqueris cum ea?
27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
28Reliquit ergo hydriam suam mulier, et abiit in civitatem, et dicit illis hominibus:
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
29Venite, et videte hominem qui dixit mihi omnia quæcumque feci: numquid ipse est Christus?
29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
30Exierunt ergo de civitate et veniebant ad eum.
30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
31Interea rogabant eum discipuli, dicentes: Rabbi, manduca.
31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
32Ille autem dicit eis: Ego cibum habeo manducare, quem vos nescitis.
32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
33Dicebant ergo discipuli ad invicem: Numquid aliquis attulit ei manducare?
33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
34Dicit eis Jesus: Meus cibus est ut faciam voluntatem ejus qui misit me, ut perficiam opus ejus.
34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
35Nonne vos dicitis quod adhuc quatuor menses sunt, et messis venit? Ecce dico vobis: levate oculos vestros, et videte regiones, quia albæ sunt jam ad messem.
35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
36Et qui metit, mercedem accipit, et congregat fructum in vitam æternam: ut et qui seminat, simul gaudeat, et qui metit.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
37In hoc enim est verbum verum: quia alius est qui seminat, et alius est qui metit.
37јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
38Ego misi vos metere quod vos non laborastis: alii laboraverunt, et vos in labores eorum introistis.
38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
39Ex civitate autem illa multi crediderunt in eum Samaritanorum, propter verbum mulieris testimonium perhibentis: Quia dixit mihi omnia quæcumque feci.
39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
40Cum venissent ergo ad illum Samaritani, rogaverunt eum ut ibi maneret. Et mansit ibi duos dies.
40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
41Et multo plures crediderunt in eum propter sermonem ejus.
41И много их више верова за Његову беседу.
42Et mulieri dicebant: Quia jam non propter tuam loquelam credimus: ipsi enim audivimus, et scimus quia hic est vere Salvator mundi.
42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
43Post duos autem dies exiit inde, et abiit in Galilæam.
43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
44Ipse enim Jesus testimonium perhibuit, quia propheta in sua patria honorem non habet.
44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
45Cum ergo venisset in Galilæam, exceperunt eum Galilæi, cum omnia vidissent quæ fecerat Jerosolymis in die festo: et ipsi enim venerant ad diem festum.
45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
46Venit ergo iterum in Cana Galilææ, ubi fecit aquam vinum. Et erat quidam regulus, cujus filius infirmabatur Capharnaum.
46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
47Hic cum audisset quia Jesus adveniret a Judæa in Galilæam, abiit ad eum, et rogabat eum ut descenderet, et sanaret filium ejus: incipiebat enim mori.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
48Dixit ergo Jesus ad eum: Nisi signa et prodigia videritis, non creditis.
48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
49Dicit ad eum regulus: Domine, descende priusquam moriatur filius meus.
49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
50Dicit ei Jesus: Vade, filius tuus vivit. Credidit homo sermoni quem dixit ei Jesus, et ibat.
50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
51Jam autem eo descendente, servi occurrerunt ei, et nuntiaverunt dicentes, quia filius ejus viveret.
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
52Interrogabat ergo horam ab eis in qua melius habuerit. Et dixerunt ei: Quia heri hora septima reliquit eum febris.
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
53Cognovit ergo pater, quia illa hora erat in qua dixit ei Jesus: Filius tuus vivit; et credidit ipse et domus ejus tota.
53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
54Hoc iterum secundum signum fecit Jesus, cum venisset a Judæa in Galilæam.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.