John 4
Berean Standard BibleTranslation
Berean Standard Bible
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1When Jesus realized that the Pharisees were aware He was gaining and baptizing more disciples than John
1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
2(although it was not Jesus who baptized, but His disciples),
2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
3He left Judea and returned to Galilee.
3остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
4Now He had to pass through Samaria.
4А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
5So He came to a town of Samaria called Sychar, near the plot of ground that Jacob had given to his son Joseph.
5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
6Since Jacob’s well was there, Jesus, weary from His journey, sat down by the well. It was about the sixth hour.
6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
7When a Samaritan woman came to draw water, Jesus said to her, “Give Me a drink.”
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
8(His disciples had gone into the town to buy food.)
8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
9“You are a Jew,” said the woman. “How can You ask for a drink from me, a Samaritan woman?” (For Jews do not associate with Samaritans.)
9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
10Jesus answered, “If you knew the gift of God and who is asking you for a drink, you would have asked Him, and He would have given you living water.”
10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
11“Sir,” the woman replied, “You have nothing to draw with and the well is deep. Where then will You get this living water?
11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
12Are You greater than our father Jacob, who gave us this well and drank from it himself, as did his sons and his livestock?”
12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
13Jesus said to her, “Everyone who drinks this water will be thirsty again.
13Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
14But whoever drinks the water I give him will never thirst. Indeed, the water I give him will become in him a fount of water springing up to eternal life.”
14а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
15The woman said to Him, “Sir, give me this water so that I will not get thirsty and have to keep coming here to draw water.”
15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
16Jesus told her, “Go, call your husband and come back.”
16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
17“I have no husband,” the woman replied. Jesus said to her, “You are correct to say that you have no husband.
17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
18In fact, you have had five husbands, and the man you now have is not your husband. You have spoken truthfully.”
18јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
19“Sir,” the woman said, “I see that You are a prophet.
19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
20Our fathers worshiped on this mountain, but you Jews say that the place where one must worship is in Jerusalem.”
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
21“Believe Me, woman,” Jesus replied, “a time is coming when you will worship the Father neither on this mountain nor in Jerusalem.
21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22You worship what you do not know; we worship what we do know, for salvation is from the Jews.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
23But a time is coming and has now come when the true worshipers will worship the Father in spirit and in truth, for the Father is seeking such as these to worship Him.
23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
24God is Spirit, and His worshipers must worship Him in spirit and in truth.”
24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
25The woman said, “I know that Messiah” (called Christ) “is coming. When He comes, He will explain everything to us.”
25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
26Jesus answered, “I who speak to you am He.”
26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
27Just then His disciples returned and were surprised that He was speaking with a woman. But no one asked Him, “What do You want from her?” or “Why are You talking with her?”
27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
28Then the woman left her water jar, went back into the town, and said to the people,
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
29“Come, see a man who told me everything I ever did. Could this be the Christ?”
29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
30So they left the town and made their way toward Jesus.
30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
31Meanwhile the disciples urged Him, “Rabbi, eat something.”
31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
32But He told them, “I have food to eat that you know nothing about.”
32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
33So the disciples asked one another, “Could someone have brought Him food?”
33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
34Jesus explained, “My food is to do the will of Him who sent Me and to finish His work.
34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
35Do you not say, ‘There are still four months until the harvest’? I tell you, lift up your eyes and look at the fields, for they are ripe for harvest.
35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
36Already the reaper draws his wages and gathers a crop for eternal life, so that the sower and the reaper may rejoice together.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
37For in this case the saying ‘One sows and another reaps’ is true.
37јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
38I sent you to reap what you have not worked for; others have done the hard work, and now you have taken up their labor.”
38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
39Many of the Samaritans from that town believed in Jesus because of the woman’s testimony, “He told me everything I ever did.”
39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
40So when the Samaritans came to Him, they asked Him to stay with them, and He stayed two days.
40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
41And many more believed because of His message.
41И много их више верова за Његову беседу.
42They said to the woman, “We now believe not only because of your words; we have heard for ourselves, and we know that this man truly is the Savior of the world.”
42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
43After two days, Jesus left for Galilee.
43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
44Now He Himself had testified that a prophet has no honor in his own hometown.
44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
45Yet when He arrived, the Galileans welcomed Him. They had seen all the great things He had done in Jerusalem at the feast, for they had gone there as well.
45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
46So once again He came to Cana in Galilee, where He had turned the water into wine. And there was a royal official whose son lay sick at Capernaum.
46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
47When he heard that Jesus had come from Judea to Galilee, he went and begged Him to come down and heal his son, who was about to die.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
48Jesus said to him, “Unless you people see signs and wonders, you will never believe.”
48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
49“Sir,” the official said, “come down before my child dies.”
49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
50“Go,” said Jesus. “Your son will live.” The man took Jesus at His word and departed.
50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
51And while he was still on the way, his servants met him with the news that his boy was alive.
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
52So he inquired as to the hour when his son had recovered, and they told him, “The fever left him yesterday at the seventh hour.”
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
53Then the father realized that this was the very hour in which Jesus had told him, “Your son will live.” And he and all his household believed.
53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
54This was now the second sign that Jesus performed after coming from Judea into Galilee.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.