John 4
King James Version with ApocryphaTranslation
King James Version with Apocrypha
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1When therefore the Lord knew how the Pharisees had heard that Jesus made and baptized more disciples than John,
1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
2(Though Jesus himself baptized not, but his disciples,)
2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
3He left Judæa, and departed again into Galilee.
3остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
4And he must needs go through Samaria.
4А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
5Then cometh he to a city of Samaria, which is called Sychar, near to the parcel of ground that Jacob gave to his son Joseph.
5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
6Now Jacob’s well was there. Jesus therefore, being wearied with his journey, sat thus on the well: and it was about the sixth hour.
6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
7There cometh a woman of Samaria to draw water: Jesus saith unto her, Give me to drink.
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
8(For his disciples were gone away unto the city to buy meat.)
8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
9Then saith the woman of Samaria unto him, How is it that thou, being a Jew, askest drink of me, which am a woman of Samaria? for the Jews have no dealings with the Samaritans.
9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
10Jesus answered and said unto her, If thou knewest the gift of God, and who it is that saith to thee, Give me to drink; thou wouldest have asked of him, and he would have given thee living water.
10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
11The woman saith unto him, Sir, thou hast nothing to draw with, and the well is deep: from whence then hast thou that living water?
11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
12Art thou greater than our father Jacob, which gave us the well, and drank thereof himself, and his children, and his cattle?
12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
13Jesus answered and said unto her, Whosoever drinketh of this water shall thirst again:
13Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
14But whosoever drinketh of the water that I shall give him shall never thirst; but the water that I shall give him shall be in him a well of water springing up into everlasting life.
14а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
15The woman saith unto him, Sir, give me this water, that I thirst not, neither come hither to draw.
15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
16Jesus saith unto her, Go, call thy husband, and come hither.
16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
17The woman answered and said, I have no husband. Jesus said unto her, Thou hast well said, I have no husband:
17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
18For thou hast had five husbands; and he whom thou now hast is not thy husband: in that saidst thou truly.
18јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
19The woman saith unto him, Sir, I perceive that thou art a prophet.
19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
20Our fathers worshipped in this mountain; and ye say, that in Jerusalem is the place where men ought to worship.
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
21Jesus saith unto her, Woman, believe me, the hour cometh, when ye shall neither in this mountain, nor yet at Jerusalem, worship the Father.
21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22Ye worship ye know not what: we know what we worship: for salvation is of the Jews.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
23But the hour cometh, and now is, when the true worshippers shall worship the Father in spirit and in truth: for the Father seeketh such to worship him.
23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
24God is a Spirit: and they that worship him must worship him in spirit and in truth.
24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
25The woman saith unto him, I know that Messias cometh, which is called Christ: when he is come, he will tell us all things.
25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
26Jesus saith unto her, I that speak unto thee am he.
26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
27¶ And upon this came his disciples, and marvelled that he talked with the woman: yet no man said, What seekest thou? or, Why talkest thou with her?
27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
28The woman then left her waterpot, and went her way into the city, and saith to the men,
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
29Come, see a man, which told me all things that ever I did: is not this the Christ?
29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
30Then they went out of the city, and came unto him.
30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
31¶ In the mean while his disciples prayed him, saying, Master, eat.
31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
32But he said unto them, I have meat to eat that ye know not of.
32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
33Therefore said the disciples one to another, Hath any man brought him ought to eat?
33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
34Jesus saith unto them, My meat is to do the will of him that sent me, and to finish his work.
34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
35Say not ye, There are yet four months, and then cometh harvest? behold, I say unto you, Lift up your eyes, and look on the fields; for they are white already to harvest.
35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
36And he that reapeth receiveth wages, and gathereth fruit unto life eternal: that both he that soweth and he that reapeth may rejoice together.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
37And herein is that saying true, One soweth, and another reapeth.
37јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
38I sent you to reap that whereon ye bestowed no labour: other men laboured, and ye are entered into their labours.
38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
39¶ And many of the Samaritans of that city believed on him for the saying of the woman, which testified, He told me all that ever I did.
39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
40So when the Samaritans were come unto him, they besought him that he would tarry with them: and he abode there two days.
40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
41And many more believed because of his own word;
41И много их више верова за Његову беседу.
42And said unto the woman, Now we believe, not because of thy saying: for we have heard him ourselves, and know that this is indeed the Christ, the Saviour of the world.
42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
43¶ Now after two days he departed thence, and went into Galilee.
43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
44For Jesus himself testified, that a prophet hath no honour in his own country.
44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
45Then when he was come into Galilee, the Galilæans received him, having seen all the things that he did at Jerusalem at the feast: for they also went unto the feast.
45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
46So Jesus came again into Cana of Galilee, where he made the water wine. And there was a certain nobleman, whose son was sick at Capernaum.
46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
47When he heard that Jesus was come out of Judæa into Galilee, he went unto him, and besought him that he would come down, and heal his son: for he was at the point of death.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
48Then said Jesus unto him, Except ye see signs and wonders, ye will not believe.
48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
49The nobleman saith unto him, Sir, come down ere my child die.
49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
50Jesus saith unto him, Go thy way; thy son liveth. And the man believed the word that Jesus had spoken unto him, and he went his way.
50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
51And as he was now going down, his servants met him, and told him , saying, Thy son liveth.
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
52Then enquired he of them the hour when he began to amend. And they said unto him, Yesterday at the seventh hour the fever left him.
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
53So the father knew that it was at the same hour, in the which Jesus said unto him, Thy son liveth: and himself believed, and his whole house.
53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
54This is again the second miracle that Jesus did, when he was come out of Judæa into Galilee.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.