Jean 4
Brezhoneg (Breton Gospels, 1827)Translation
Brezhoneg (Breton Gospels, 1827)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1An Aotrou, o vezañ gouezet o devoa ar farizianed klevet e rae hag e vadeze muioc'h a ziskibien eget Yann,
1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
2(koulskoude ne oa ket Jezuz e-unan a vadeze, met e ziskibien)
2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
3a guitaas Bro-Judea, hag a zistroas e Galilea;
3остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
4met, ret e oa dezhañ tremen dre Samaria.
4А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
5Erruout a reas eta en ur gêr eus Samaria, anvet Sikar, tost d'an douar en devoa Jakob roet d'e vab Jozef.
5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
6Eno e oa puñs Jakob. Jezuz eta, skuizh gant an hent, a azezas e-kichen ar puñs; war-dro ar c'hwec'hvet eur e oa.
6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
7Ur wreg samaritan o vezañ deuet evit tennañ dour, Jezuz a lavaras dezhi: Ro din da evañ.
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
8E ziskibien a oa aet e kêr, evit prenañ boued.
8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
9Ar wreg samaritan a respontas dezhañ: Penaos, te hag a zo yuzev, a c'houlenn da evañ diganin-me, ur Samaritanez? (Rak ar Yuzevien ne zarempredont ket gant ar Samaritaned.)
9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
10Jezuz a respontas hag a lavaras dezhi: Mar anavezjes donezon Doue, ha piv eo an hini a lavar dit: Ro din da evañ, te a c'houlennje da-unan digantañ, hag eñ a roje dit dour bev.
10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
11Ar wreg a lavaras dezhañ: Aotrou, te ne'c'h eus netra evit tennañ dour, hag ar puñs a zo don; a-belec'h eta ez pefe an dour bev-se?
11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
12Brasoc'h out eget hon tad Jakob en deus roet deomp ar puñs-mañ hag en deus evet e-unan anezhañ, kenkoulz evel e vibien hag e loened?
12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
13Jezuz a respontas dezhi: Piv bennak a ev eus an dour-mañ en devo c'hoazh sec'hed;
13Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
14met an hini a evo eus an dour a roin dezhañ n'en devo biken sec'hed; hag an dour a roin dezhañ a zeuio ennañ ur vammenn-dour a strinko evit ar vuhez peurbadus.
14а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
15Ar wreg a lavaras dezhañ: Aotrou, ro din an dour-se, evit na'm bo ken sec'hed, ha na zeuin ken da dennañ dour amañ.
15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
16Jezuz a lavaras dezhi: Kae, galv da bried, ha deus amañ.
16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
17Ar wreg a respontas: Ne'm eus pried ebet. Jezuz a lavaras dezhi: Lavaret mat ec'h eus: Ne'm eus pried ebet;
17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
18rak pemp pried ac'h eus bet; hag an hini a zo ganit bremañ n'eo ket da bried; gwir ac'h eus lavaret e kement-se.
18јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
19Ar wreg a lavaras dezhañ: Aotrou, gwelout a ran out ur profed.
19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
20Hon tadoù o deus azeulet war ar menez-mañ, ha c'hwi a lavar penaos al lec'h e pelec'h eo ret azeuliñ eo Jeruzalem.
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
21Jezuz a lavaras dezhi: Gwreg, kred ac'hanon; an amzer a zeu ma n'azeulor ken an Tad na war ar menez-mañ nag e Jeruzalem.
21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22C'hwi a azeul ar pezh n'anavezit ket; evidomp-ni, ni a azeul ar pezh a anavezomp, rak ar silividigezh a zeu eus ar Yuzevien.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
23Met an eur a zeu, ha deuet eo dija, ma'c'h azeulo ar gwir azeulerien an Tad e spered hag e gwirionez, rak an Tad a c'houlenn ar seurt azeulerien-se.
23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
24Doue a zo Spered, hag eo ret d'ar re en azeul, e azeuliñ e spered hag e gwirionez.
24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
25Ar wreg a lavaras dezhañ: Gouzout a ran penaos ar Mesiaz, an hini a c'halver Krist, a dle dont; pa vo-eñ deuet, e tisklêrio deomp an holl draoù.
25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
26Jezuz a lavaras dezhi: Me eo, me, an hini a gomz ouzhit.
26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
27War gement-se, e ziskibien a erruas, hag e oant souezhet dre ma komze gant ur wreg; koulskoude hini anezho ne lavaras dezhañ: Petra a c'houlennez? Pe, perak e komzez ganti?
27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
28Neuze ar wreg a lezas he fod-dour, a yeas e kêr, hag a lavaras d'an dud:
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
29Deuit da welout un den en deus lavaret din kement am eus graet; ne vefe ket eñ ar C'hrist?
29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
30Mont a rejont eta eus kêr, hag ez ejont d'e gavout.
30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
31Koulskoude, e ziskibien a bede anezhañ, o lavarout: Mestr, debr.
31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
32Met eñ a lavaras dezho: Me am eus da zebriñ ur boued n'anavezit ket.
32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
33An diskibien a lavare eta an eil d'egile: Unan bennak en defe degaset da zebriñ dezhañ?
33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
34Jezuz a lavaras dezho: Va boued eo ober bolontez an hini en deus va c'haset, ha peurober e oberenn.
34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
35Ne lavarit ket ez eus c'hoazh pevar miz ac'han d'an eost? Setu, me a lavar deoc'h: Savit ho taoulagad, ha sellit ouzh ar maezioù a wenna dija evit an eost.
35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
36An hini a ved en deus ur gopr, hag a zastum frouezh evit ar vuhez peurbadus, evit m'en em laouenaio an hini a had ivez gant an hini a ved.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
37Rak e kement-mañ eo gwir ar gomz-mañ: Unan all eo an hader, hag unan all eo ar meder.
37јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
38Me am eus ho kaset e-lec'h n'hoc'h eus ket labouret; reoù all o deus labouret, ha c'hwi a zo aet war o labour.
38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
39Kalz eus Samaritaned ar gêr-se a gredas ennañ, abalamour da gomz ar wreg; roet he devoa an testeni-mañ: Lavaret en deus din kement am eus graet.
39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
40Ar Samaritaned eta, o vezañ deuet d'e gavout, a bedas anezhañ da chom ganto; hag e chomas daou zevezh eno.
40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
41Hag un niver brasoc'h a gredas abalamour d'e gelennadurezh.
41И много их више верова за Његову беседу.
42Hag e lavarent d'ar wreg: N'eo ket abalamour da'z lavar eo e kredomp, rak klevet hon eus anezhañ hon-unan, hag ec'h anavezomp penaos hemañ eo e gwirionez Salver ar bed[, ar C'hrist].
42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
43Daou zevezh goude, ez eas kuit ac'hano, evit mont e Galilea,
43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
44rak Jezuz e-unan en devoa disklêriet penaos ur profed n'eo ket enoret en e vro.
44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
45Pa oa erru e Galilea, e voe degemeret mat gant ar C'halileiz o devoa gwelet kement en devoa graet e Jeruzalem deiz ar gouel; rak int ivez a oa aet d'ar gouel.
45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
46Jezuz a zeuas eta a-nevez da Gana e Galilea, e-lec'h m'en devoa graet gwin gant dour. Ha, bez' e oa e Kafarnaoum un Aotrou a di ar roue a oa klañv e vab.
46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
47An den-mañ, o vezañ anavezet penaos Jezuz a oa deuet eus Judea da C'halilea, a yeas d'e gavout hag a bedas anezhañ da ziskenn evit yac'haat e vab, rak mont a rae da vervel.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
48Jezuz a lavaras: Ma ne welit ket a sinoù hag a virakloù, ne gredit ket.
48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
49An Aotrou-mañ a di ar roue a lavaras dezhañ: Aotrou, diskenn, a-raok ma varvo va bugel.
49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
50Jezuz a lavaras dezhañ: Kae, da vab a vev. An den-mañ a gredas ar pezh en devoa Jezuz lavaret dezhañ, hag a yeas kuit.
50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
51Evel ma tiskenne, e vevelien a zeuas a-raok dezhañ, hag a lavaras dezhañ: Da vab a vev.
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
52Eñ a c'houlennas outo da bet eur e oa en em gavet gwelloc'h. Hag int a lavaras dezhañ: Dec'h d'ar seizhvet eur, an derzhienn a guitaas anezhañ.
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
53Hag an tad a anavezas e oa d'an eur-se en devoa Jezuz lavaret dezhañ: Da vab a vev; hag e kredas, eñ hag holl dud e di.
53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
54Jezuz a reas an eil mirakl-se en e zistro eus Judea da C'halilea.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.