Jean 4
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Le Seigneur sut que les pharisiens avaient appris qu’il faisait et baptisait plus de disciples que Jean.
1Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован
2Toutefois Jésus ne baptisait pas lui-même, mais c’étaient ses disciples.
2(Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),
3Alors il quitta la Judée, et retourna en Galilée.
3остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.
4Comme il fallait qu’il passât par la Samarie,
4А ваљало Му је проћи кроз Самарију.
5il arriva dans une ville de Samarie, nommée Sychar, près du champ que Jacob avait donné à Joseph, son fils.
5Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.
6Là se trouvait le puits de Jacob. Jésus, fatigué du voyage, était assis au bord du puits. C’était environ la sixième heure.
6А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.
7Une femme de Samarie vint puiser de l’eau. Jésus lui dit: Donne-moi à boire.
7Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус: Дај ми да пијем.
8Car ses disciples étaient allés à la ville pour acheter des vivres.
8(Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)
9La femme samaritaine lui dit: Comment toi, qui es Juif, me demandes-tu à boire, à moi qui suis une femme samaritaine? Les Juifs, en effet, n’ont pas de relations avec les Samaritains.
9Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.
10Jésus lui répondit: Si tu connaissais le don de Dieu et qui est celui qui te dit: Donne-moi à boire! Tu lui aurais toi-même demandé à boire, et il t’aurait donné de l’eau vive.
10Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.
11Seigneur, lui dit la femme, tu n’as rien pour puiser, et le puits est profond; d’où aurais-tu donc cette eau vive?
11Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?
12Es-tu plus grand que notre père Jacob, qui nous a donné ce puits, et qui en a bu lui-même, ainsi que ses fils et ses troupeaux?
12Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?
13Jésus lui répondit: Quiconque boit de cette eau aura encore soif;
13Одговори Исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;
14mais celui qui boira de l’eau que je lui donnerai n’aura jamais soif, et l’eau que je lui donnerai deviendra en lui une source d’eau qui jaillira jusque dans la vie éternelle.
14а који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.
15La femme lui dit: Seigneur, donne-moi cette eau, afin que je n’aie plus soif, et que je ne vienne plus puiser ici.
15Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.
16Va, lui dit Jésus, appelle ton mari, et viens ici.
16Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.
17La femme répondit: Je n’ai point de mari. Jésus lui dit: Tu as eu raison de dire: Je n’ai point de mari.
17Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;
18Car tu as eu cinq maris, et celui que tu as maintenant n’est pas ton mari. En cela tu as dit vrai.
18јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.
19Seigneur, lui dit la femme, je vois que tu es prophète.
19Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.
20Nos pères ont adoré sur cette montagne; et vous dites, vous, que le lieu où il faut adorer est à Jérusalem.
20Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.
21Femme, lui dit Jésus, crois-moi, l’heure vient où ce ne sera ni sur cette montagne ni à Jérusalem que vous adorerez le Père.
21Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.
22Vous adorez ce que vous ne connaissez pas; nous, nous adorons ce que nous connaissons, car le salut vient des Juifs.
22Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.
23Mais l’heure vient, et elle est déjà venue, où les vrais adorateurs adoreront le Père en esprit et en vérité; car ce sont là les adorateurs que le Père demande.
23Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.
24Dieu est Esprit, et il faut que ceux qui l’adorent l’adorent en esprit et en vérité.
24Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.
25La femme lui dit: Je sais que le Messie doit venir (celui qu’on appelle Christ); quand il sera venu, il nous annoncera toutes choses.
25Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.
26Jésus lui dit: Je le suis, moi qui te parle.
26Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.
27Là-dessus arrivèrent ses disciples, qui furent étonnés de ce qu’il parlait avec une femme. Toutefois aucun ne dit: Que demandes-tu? Ou: De quoi parles-tu avec elle?
27И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?
28Alors la femme, ayant laissé sa cruche, s’en alla dans la ville, et dit aux gens:
28А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:
29Venez voir un homme qui m’a dit tout ce que j’ai fait; ne serait-ce point le Christ?
29Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?
30Ils sortirent de la ville, et ils vinrent vers lui.
30Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.
31Pendant ce temps, les disciples le pressaient de manger, disant: Rabbi, mange.
31А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.
32Mais il leur dit: J’ai à manger une nourriture que vous ne connaissez pas.
32А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.
33Les disciples se disaient donc les uns aux autres: Quelqu’un lui aurait-il apporté à manger?
33Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?
34Jésus leur dit: Ma nourriture est de faire la volonté de celui qui m’a envoyé, et d’accomplir son œuvre.
34А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.
35Ne dites-vous pas qu’il y a encore quatre mois jusqu’à la moisson? Voici, je vous le dis, levez les yeux, et regardez les champs qui déjà blanchissent pour la moisson.
35Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.
36Celui qui moissonne reçoit un salaire, et amasse des fruits pour la vie éternelle, afin que celui qui sème et celui qui moissonne se réjouissent ensemble.
36И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;
37Car en ceci ce qu’on dit est vrai: Autre est celui qui sème, et autre celui qui moissonne.
37јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.
38Je vous ai envoyés moissonner ce que vous n’avez pas travaillé; d’autres ont travaillé, et vous êtes entrés dans leur travail.
38Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.
39Plusieurs Samaritains de cette ville crurent en Jésus à cause de cette déclaration formelle de la femme: Il m’a dit tout ce que j’ai fait.
39И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.
40Aussi, quand les Samaritains vinrent le trouver, ils le prièrent de rester auprès d’eux. Et il resta là deux jours.
40Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.
41Un beaucoup plus grand nombre crurent à cause de sa parole;
41И много их више верова за Његову беседу.
42et ils disaient à la femme: Ce n’est plus à cause de ce que tu as dit que nous croyons; car nous l’avons entendu nous-mêmes, et nous savons qu’il est vraiment le Sauveur du monde.
42А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.
43Après ces deux jours, Jésus partit de là, pour se rendre en Galilée;
43А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:
44car il avait déclaré lui-même qu’un prophète n’est pas honoré dans sa propre patrie.
44Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.
45Lorsqu’il arriva en Galilée, il fut bien reçu des Galiléens, qui avaient vu tout ce qu’il avait fait à Jérusalem pendant la fête; car eux aussi étaient allés à la fête.
45А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.
46Il retourna donc à Cana en Galilée, où il avait changé l’eau en vin. Il y avait à Capernaüm un officier du roi, dont le fils était malade.
46Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.
47Ayant appris que Jésus était venu de Judée en Galilée, il alla vers lui, et le pria de descendre et de guérir son fils, qui était près de mourir.
47Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.
48Jésus lui dit: Si vous ne voyez des miracles et des prodiges, vous ne croyez point.
48И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.
49L’officier du roi lui dit: Seigneur, descends avant que mon enfant meure.
49Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.
50Va, lui dit Jésus, ton fils vit. Et cet homme crut à la parole que Jésus lui avait dite, et il s’en alla.
50Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.
51Comme déjà il descendait, ses serviteurs venant à sa rencontre, lui apportèrent cette nouvelle: Ton enfant vit.
51И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.
52Il leur demanda à quelle heure il s’était trouvé mieux; et ils lui dirent: Hier, à la septième heure, la fièvre l’a quitté.
52Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.
53Le père reconnut que c’était à cette heure-là que Jésus lui avait dit: Ton fils vit. Et il crut, lui et toute sa maison.
53Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.
54Jésus fit encore ce second miracle lorsqu’il fut venu de Judée en Galilée.
54Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.