Jean 6
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Après cela, Jésus s’en alla de l’autre côté de la mer de Galilée, de Tibériade.
1Потом отиде Исус преко мора галилејског код Тиверијаде.
2Une grande foule le suivait, parce qu’elle voyait les miracles qu’il opérait sur les malades.
2И за Њим иђаше мноштво народа, јер виђаху чудеса Његова која чињаше на болесницима.
3Jésus monta sur la montagne, et là il s’assit avec ses disciples.
3А Исус изиђе на гору, и онде сеђаше са ученицима својим.
4Or, la Pâque était proche, la fête des Juifs.
4А беше близу пасха, празник јеврејски.
5Ayant levé les yeux, et voyant qu’une grande foule venait à lui, Jésus dit à Philippe: Où achèterons-nous des pains, pour que ces gens aient à manger?
5Подигнувши, дакле, Исус очи, и видевши да мноштво народа иде к Њему, рече Филипу: Где ћемо купити хлеба да ови једу?
6Il disait cela pour l’éprouver, car il savait ce qu’il allait faire.
6А ово говораше кушајући га, јер сам знаше шта ће чинити.
7Philippe lui répondit: Les pains qu’on aurait pour deux cents deniers ne suffiraient pas pour que chacun en reçût un peu.
7Одговори Му Филип: Двеста гроша хлеба није доста да сваком од њих по мало допадне.
8Un de ses disciples, André, frère de Simon Pierre, lui dit:
8Рече Му један од ученика Његових, Андрија, брат Симона Петра:
9Il y a ici un jeune garçon qui a cinq pains d’orge et deux poissons; mais qu’est-ce que cela pour tant de gens?
9Овде има једно момче које има пет хлебова јечмених и две рибе; али шта је то на толики свет!
10Jésus dit: Faites-les asseoir. Il y avait dans ce lieu beaucoup d’herbe. Ils s’assirent donc, au nombre d’environ cinq mille hommes.
10А Исус рече: Посадите људе. А беше траве много на ономе месту. Посади се дакле људи на број око пет хиљада.
11Jésus prit les pains, rendit grâces, et les distribua à ceux qui étaient assis; il leur donna de même des poissons, autant qu’ils en voulurent.
11А Исус узевши оне хлебове, и давши хвалу, даде ученицима, а ученици онима који беху посађени; тако и од риба колико хтеше.
12Lorsqu’ils furent rassasiés, il dit à ses disciples: Ramassez les morceaux qui restent, afin que rien ne se perde.
12И кад се наситише, рече ученицима својим: Скупите комаде што претекоше да ништа не пропадне.
13Ils les ramassèrent donc, et ils remplirent douze paniers avec les morceaux qui restèrent des cinq pains d’orge, après que tous eurent mangé.
13И скупише, и напунише дванаест котарица комада од пет хлебова јечмених што претече иза оних што су јели.
14Ces gens, ayant vu le miracle que Jésus avait fait, disaient: Celui-ci est vraiment le prophète qui doit venir dans le monde.
14А људи видевши чудо које учини Исус говораху: Ово је заиста онај пророк који треба да дође на свет.
15Et Jésus, sachant qu’ils allaient venir l’enlever pour le faire roi, se retira de nouveau sur la montagne, lui seul.
15А кад разуме Исус да хоће да дођу да Га ухвате и да Га учине царем, отиде опет у гору сам.
16Quand le soir fut venu, ses disciples descendirent au bord de la mer.
16А кад би увече сиђоше ученици Његови на море,
17Étant montés dans une barque, ils traversaient la mer pour se rendre à Capernaüm. Il faisait déjà nuit, et Jésus ne les avait pas encore rejoints.
17и уђоше у лађу, и пођоше преко мора у Капернаум. И већ се беше смркло, а Исус не беше дошао к њима.
18Il soufflait un grand vent, et la mer était agitée.
18А море се подизаше од великог ветра.
19Après avoir ramé environ vingt-cinq ou trente stades, ils virent Jésus marchant sur la mer et s’approchant de la barque. Et ils eurent peur.
19Возивши, пак, око двадесет и пет или тридесет потркалишта угледаше Исуса где иде по мору и беше дошао близу до лађе, и уплашише се.
20Mais Jésus leur dit: C’est moi; n’ayez pas peur!
20А Он им рече: Ја сам; не бојте се.
21Ils voulaient donc le prendre dans la barque, et aussitôt la barque aborda au lieu où ils allaient.
21Онда Га с радошћу узеше у лађу; и одмах лађа би на земљи у коју иђаху.
22La foule qui était restée de l’autre côté de la mer avait remarqué qu’il ne se trouvait là qu’une seule barque, et que Jésus n’était pas monté dans cette barque avec ses disciples, mais qu’ils étaient partis seuls.
22Сутрадан, пак, народ који стајаше преко мора кад виде да лађе друге не беше онде осим оне једне што у њу уђоше ученици Његови, и да не уђе Исус с ученицима својим у лађу него сами ученици Његови отидоше,
23Le lendemain, comme d’autres barques étaient arrivées de Tibériade près du lieu où ils avaient mangé le pain après que le Seigneur eut rendu grâces,
23а друге лађе из Тиверијаде дођоше близу оног места где једоше хлеб кад Господ даде хвалу,
24les gens de la foule, ayant vu que ni Jésus ni ses disciples n’étaient là, montèrent eux-mêmes dans ces barques et allèrent à Capernaüm à la recherche de Jésus.
24кад виде народ да Исуса не беше онде ни ученика Његових, уђоше и они у лађе, и дођоше у Капернаум да траже Исуса.
25Et l’ayant trouvé au-delà de la mer, ils lui dirent: Rabbi, quand es-tu venu ici?
25И нашавши Га преко мора рекоше Му: Рави! Кад си дошао овамо?
26Jésus leur répondit: En vérité, en vérité, je vous le dis, vous me cherchez, non parce que vous avez vu des miracles, mais parce que vous avez mangé des pains et que vous avez été rassasiés.
26Исус им одговори и рече: Заиста, заиста вам кажем: не тражите ме што чудеса видесте, него што једосте хлеба и наситисте се.
27Travaillez, non pour la nourriture qui périt, mais pour celle qui subsiste pour la vie éternelle, et que le Fils de l’homme vous donnera; car c’est lui que le Père, que Dieu a marqué de son sceau.
27Старајте се не за јело које пролази, него за јело које остаје за вечни живот, које ће вам дати Син човечији, јер овог потврди Отац Бог.
28Ils lui dirent: Que devons-nous faire, pour faire les œuvres de Dieu?
28А они Му рекоше: Шта ћемо чинити да радимо дела Божија?
29Jésus leur répondit: L’œuvre de Dieu, c’est que vous croyiez en celui qu’il a envoyé.
29Одговори Исус и рече им: Ово је дело Божије да верујете оног кога Он посла.
30Quel miracle fais-tu donc, lui dirent-ils, afin que nous le voyions, et que nous croyions en toi? Que fais-tu?
30А они Му рекоше: Какав дакле ти показујеш знак да видимо и да верујемо? Шта радиш ти?
31Nos pères ont mangé la manne dans le désert, selon ce qui est écrit: Il leur donna le pain du ciel à manger.
31Очеви наши једоше ману у пустињи, као што је написано: Хлеб с неба даде им да једу.
32Jésus leur dit: En vérité, en vérité, je vous le dis, Moïse ne vous a pas donné le pain du ciel, mais mon Père vous donne le vrai pain du ciel;
32Тада им рече Исус: Заиста, заиста вам кажем: Мојсије не даде вама хлеб с неба, него вам Отац мој даје хлеб истинити с неба;
33car le pain de Dieu, c’est celui qui descend du ciel et qui donne la vie au monde.
33јер је хлеб Божији онај који силази с неба и даје живот свету.
34Ils lui dirent: Seigneur, donne-nous toujours ce pain.
34Тада Му рекоше: Господе! Дај нам свагда тај хлеб.
35Jésus leur dit: Je suis le pain de vie. Celui qui vient à moi n’aura jamais faim, et celui qui croit en moi n’aura jamais soif.
35А Исус им рече: Ја сам хлеб живота: Који мени долази неће огладнети, и који мене верује неће никад ожеднети.
36Mais, je vous l’ai dit, vous m’avez vu, et vous ne croyez point.
36Него вам казах да ме и видесте и не верујете.
37Tous ceux que le Père me donne viendront à moi, et je ne mettrai pas dehors celui qui vient à moi;
37Све што мени даје Отац к мени ће доћи; и који долази к мени нећу га истерати напоље.
38car je suis descendu du ciel pour faire, non ma volonté, mais la volonté de celui qui m’a envoyé.
38Јер сиђох с неба не да чиним вољу своју, него вољу Оца који ме посла.
39Or, la volonté de celui qui m’a envoyé, c’est que je ne perde rien de tout ce qu’il m’a donné, mais que je le ressuscite au dernier jour.
39А ово је воља Оца који ме посла да од оног што ми даде ништа не изгубим, него да га васкрснем у последњи дан.
40La volonté de mon Père, c’est que quiconque voit le Fils et croit en lui ait la vie éternelle; et je le ressusciterai au dernier jour.
40А ово је воља Оног који ме посла да сваки који види Сина и верује Га има живот вечни; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
41Les Juifs murmuraient à son sujet, parce qu’il avait dit: Je suis le pain qui est descendu du ciel.
41Тада викаху Јевреји на Њега што рече: Ја сам хлеб који сиђе с неба.
42Et ils disaient: N’est-ce pas là Jésus, le fils de Joseph, celui dont nous connaissons le père et la mère? Comment donc dit-il: Je suis descendu du ciel?
42И говораху: Није ли ово Исус, син Јосифов, коме ми знамо оца и матер? Како дакле он говори: Ја сиђох с неба?
43Jésus leur répondit: Ne murmurez pas entre vous.
43Онда Исус одговори и рече им: Не вичите међу собом.
44Nul ne peut venir à moi, si le Père qui m’a envoyé ne l’attire; et je le ressusciterai au dernier jour.
44Нико не може доћи к мени ако га не довуче Отац који ме посла; и ја ћу га васкрснути у последњи дан.
45Il est écrit dans les prophètes: Ils seront tous enseignés de Dieu. Ainsi quiconque a entendu le Père et a reçu son enseignement vient à moi.
45У пророцима стоји написано: и биће сви научени од Бога. Сваки који чује од Оца и научи, доћи ће к мени.
46C’est que nul n’a vu le Père, sinon celui qui vient de Dieu; celui-là a vu le Père.
46Не да је ко видео Оца осим Оног који је од Бога: Он виде Оца.
47En vérité, en vérité, je vous le dis, celui qui croit en moi a la vie éternelle.
47Заиста, заиста вам кажем: који верује мене има живот вечни.
48Je suis le pain de vie.
48Ја сам Хлеб живота.
49Vos pères ont mangé la manne dans le désert, et ils sont morts.
49Очеви ваши једоше ману у пустињи, и помреше.
50C’est ici le pain qui descend du ciel, afin que celui qui en mange ne meure point.
50Ово је хлеб који силази с неба: да који од Њега једе не умре.
51Je suis le pain vivant qui est descendu du ciel. Si quelqu’un mange de ce pain, il vivra éternellement; et le pain que je donnerai, c’est ma chair, que je donnerai pour la vie du monde.
51Ја сам хлеб живи који сиђе с неба; који једе од овог хлеба живеће вавек; и хлеб који ћу ја дати тело је моје, које ћу дати за живот света.
52Là-dessus, les Juifs disputaient entre eux, disant: Comment peut-il nous donner sa chair à manger?
52А Јевреји се препираху међу собом говорећи: Како може овај дати нама тело своје да једемо?
53Jésus leur dit: En vérité, en vérité, je vous le dis, si vous ne mangez la chair du Fils de l’homme, et si vous ne buvez son sang, vous n’avez point la vie en vous-mêmes.
53А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тело Сина човечијег и не пијете крв Његову, нећете имати живот у себи.
54Celui qui mange ma chair et qui boit mon sang a la vie éternelle; et je le ressusciterai au dernier jour.
54Који једе моје тело и пије моју крв има живот вечни, и ја ћу га васкрснути у последњи дан:
55Car ma chair est vraiment une nourriture, et mon sang est vraiment un breuvage.
55Јер је тело моје право јело и крв моја право пиће.
56Celui qui mange ma chair et qui boit mon sang demeure en moi, et je demeure en lui.
56Који једе моје тело и пије моју крв стоји у мени и ја у њему.
57Comme le Père qui est vivant m’a envoyé, et que je vis par le Père, ainsi celui qui me mange vivra par moi.
57Као што ме посла живи Отац, и ја живим Оца ради; и који једе мене и он ће живети мене ради.
58C’est ici le pain qui est descendu du ciel. Il n’en est pas comme de vos pères qui ont mangé la manne et qui sont morts: celui qui mange ce pain vivra éternellement.
58Ово је хлеб који сиђе с неба: не као што ваши очеви једоше ману, и помреше; који једе хлеб овај живеће вавек.
59Jésus dit ces choses dans la synagogue, enseignant à Capernaüm.
59Ово рече у зборници кад учаше у Капернауму.
60Plusieurs de ses disciples, après l’avoir entendu, dirent: Cette parole est dure; qui peut l’écouter?
60Тада многи од ученика Његових који слушаху рекоше: Ово је тврда беседа! Ко је може слушати?
61Jésus, sachant en lui-même que ses disciples murmuraient à ce sujet, leur dit: Cela vous scandalise-t-il?
61А Исус знајући у себи да ученици Његови вичу на то, рече им: Зар вас ово саблажњава?
62Et si vous voyez le Fils de l’homme monter où il était auparavant?…
62А кад видите Сина човечијег да одлази горе где је пре био?
63C’est l’esprit qui vivifie; la chair ne sert de rien. Les paroles que je vous ai dites sont esprit et vie.
63Дух је оно што оживљава; тело не помаже ништа. Речи које вам ја рекох дух су и живот су.
64Mais il en est parmi vous quelques-uns qui ne croient point. Car Jésus savait dès le commencement qui étaient ceux qui ne croyaient point, et qui était celui qui le livrerait.
64Али имају неки међу вама који не верују. Јер знаше Исус од почетка који су што не верују, и ко ће Га издати.
65Et il ajouta: C’est pourquoi je vous ai dit que nul ne peut venir à moi, si cela ne lui a été donné par le Père.
65И рече: Зато вам рекох да нико не може доћи к мени ако му не буде дано од Оца мог.
66Dès ce moment, plusieurs de ses disciples se retirèrent, et ils n’allaient plus avec lui.
66Од тада многи од ученика Његових отидоше натраг, и више не иђаху с Њим.
67Jésus donc dit aux douze: Et vous, ne voulez-vous pas aussi vous en aller?
67А Исус рече дванаесторици: Да нећете и ви отићи?
68Simon Pierre lui répondit: Seigneur, à qui irions-nous? Tu as les paroles de la vie éternelle.
68Тада Му одговори Симон Петар: Господе! Коме ћемо ићи? Ти имаш речи вечног живота.
69Et nous avons cru et nous avons connu que tu es le Christ, le Saint de Dieu.
69И ми веровасмо и познасмо да си Ти Христос, Син Бога Живога.
70Jésus leur répondit: N’est-ce pas moi qui vous ai choisis, vous les douze? Et l’un de vous est un démon!
70Исус им одговори: Не изабрах ли ја вас дванаесторицу, и један је од вас ђаво?
71Il parlait de Judas Iscariot, fils de Simon; car c’était lui qui devait le livrer, lui, l’un des douze.
71А говораше за Јуду Симонова Искариота, јер Га он хтеде издати, и беше један од дванаесторице.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.