Jean 11
Louis Segond 1910Translation
Louis Segond 1910
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Il y avait un homme malade, Lazare, de Béthanie, village de Marie et de Marthe, sa sœur.
1Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
2C’était cette Marie qui oignit de parfum le Seigneur et qui lui essuya les pieds avec ses cheveux, et c’était son frère Lazare qui était malade.
2(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
3Les sœurs envoyèrent dire à Jésus: Seigneur, voici, celui que tu aimes est malade.
3Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
4Après avoir entendu cela, Jésus dit: Cette maladie n’est point à la mort; mais elle est pour la gloire de Dieu, afin que le Fils de Dieu soit glorifié par elle.
4А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
5Or, Jésus aimait Marthe, et sa sœur, et Lazare.
5А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
6Lors donc qu’il eut appris que Lazare était malade, il resta deux jours encore dans le lieu où il était,
6А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
7et il dit ensuite aux disciples: Retournons en Judée.
7А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
8Les disciples lui dirent: Rabbi, les Juifs tout récemment cherchaient à te lapider, et tu retournes en Judée!
8Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
9Jésus répondit: N’y a-t-il pas douze heures au jour? Si quelqu’un marche pendant le jour, il ne bronche point, parce qu’il voit la lumière de ce monde;
9Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
10mais, si quelqu’un marche pendant la nuit, il bronche, parce que la lumière n’est pas en lui.
10а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
11Après ces paroles, il leur dit: Lazare, notre ami, dort; mais je vais le réveiller.
11Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
12Les disciples lui dirent: Seigneur, s’il dort, il sera guéri.
12Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
13Jésus avait parlé de sa mort, mais ils crurent qu’il parlait de l’assoupissement du sommeil.
13А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
14Alors Jésus leur dit ouvertement: Lazare est mort.
14Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
15Et, à cause de vous, afin que vous croyiez, je me réjouis de ce que je n’étais pas là. Mais allons vers lui.
15И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
16Sur quoi Thomas, appelé Didyme, dit aux autres disciples: Allons aussi, afin de mourir avec lui.
16Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
17Jésus, étant arrivé, trouva que Lazare était déjà depuis quatre jours dans le sépulcre.
17А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
18Et, comme Béthanie était près de Jérusalem, à quinze stades environ,
18(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
19beaucoup de Juifs étaient venus vers Marthe et Marie, pour les consoler de la mort de leur frère.
19И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
20Lorsque Marthe apprit que Jésus arrivait, elle alla au-devant de lui, tandis que Marie se tenait assise à la maison.
20Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
21Marthe dit à Jésus: Seigneur, si tu eusses été ici, mon frère ne serait pas mort.
21Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
22Mais, maintenant même, je sais que tout ce que tu demanderas à Dieu, Dieu te l’accordera.
22А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
23Jésus lui dit: Ton frère ressuscitera.
23Исус јој рече: Брат ће твој устати.
24Je sais, lui répondit Marthe, qu’il ressuscitera à la résurrection, au dernier jour.
24Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
25Jésus lui dit: Je suis la résurrection et la vie. Celui qui croit en moi vivra, quand même il serait mort;
25А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
26et quiconque vit et croit en moi ne mourra jamais. Crois-tu cela?
26И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
27Elle lui dit: Oui, Seigneur, je crois que tu es le Christ, le Fils de Dieu, qui devait venir dans le monde.
27Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
28Ayant ainsi parlé, elle s’en alla. Puis elle appela secrètement Marie, sa sœur, et lui dit: Le maître est ici, et il te demande.
28И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
29Dès que Marie eut entendu, elle se leva promptement, et alla vers lui.
29А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
30Car Jésus n’était pas encore entré dans le village, mais il était dans le lieu où Marthe l’avait rencontré.
30Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
31Les Juifs qui étaient avec Marie dans la maison et qui la consolaient, l’ayant vue se lever promptement et sortir, la suivirent, disant: Elle va au sépulcre, pour y pleurer.
31А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
32Lorsque Marie fut arrivée là où était Jésus, et qu’elle le vit, elle tomba à ses pieds, et lui dit: Seigneur, si tu eusses été ici, mon frère ne serait pas mort.
32А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
33Jésus, la voyant pleurer, elle et les Juifs qui étaient venus avec elle, frémit en son esprit, et fut tout ému.
33Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
34Et il dit: Où l’avez-vous mis? Seigneur, lui répondirent-ils, viens et vois.
34И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
35Jésus pleura.
35Ударише сузе Исусу.
36Sur quoi les Juifs dirent: Voyez comme il l’aimait.
36Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
37Et quelques-uns d’entre eux dirent: Lui qui a ouvert les yeux de l’aveugle, ne pouvait-il pas faire aussi que cet homme ne mourût point?
37а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
38Jésus frémissant de nouveau en lui-même, se rendit au sépulcre. C’était une grotte, et une pierre était placée devant.
38А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
39Jésus dit: Otez la pierre. Marthe, la sœur du mort, lui dit: Seigneur, il sent déjà, car il y a quatre jours qu’il est là.
39Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
40Jésus lui dit: Ne t’ai-je pas dit que, si tu crois, tu verras la gloire de Dieu?
40Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
41Ils ôtèrent donc la pierre. Et Jésus leva les yeux en haut, et dit: Père, je te rends grâces de ce que tu m’as exaucé.
41Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
42Pour moi, je savais que tu m’exauces toujours; mais j’ai parlé à cause de la foule qui m’entoure, afin qu’ils croient que c’est toi qui m’as envoyé.
42А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
43Ayant dit cela, il cria d’une voix forte: Lazare, sors!
43И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
44Et le mort sortit, les pieds et les mains liés de bandes, et le visage enveloppé d’un linge. Jésus leur dit: Déliez-le, et laissez-le aller.
44И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
45Plusieurs des Juifs qui étaient venus vers Marie, et qui virent ce que fit Jésus, crurent en lui.
45Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
46Mais quelques-uns d’entre eux allèrent trouver les pharisiens, et leur dirent ce que Jésus avait fait.
46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
47Alors les principaux sacrificateurs et les pharisiens assemblèrent le sanhédrin, et dirent: Que ferons-nous? Car cet homme fait beaucoup de miracles.
47Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
48Si nous le laissons faire, tous croiront en lui, et les Romains viendront détruire et notre ville et notre nation.
48Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
49L’un d’eux, Caïphe, qui était souverain sacrificateur cette année-là, leur dit: Vous n’y entendez rien;
49А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
50vous ne réfléchissez pas qu’il est dans votre intérêt qu’un seul homme meure pour le peuple, et que la nation entière ne périsse pas.
50и не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
51Or, il ne dit pas cela de lui-même; mais étant souverain sacrificateur cette année-là, il prophétisa que Jésus devait mourir pour la nation.
51А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
52Et ce n’était pas pour la nation seulement; c’était aussi afin de réunir en un seul corps les enfants de Dieu dispersés.
52и не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
53Dès ce jour, ils résolurent de le faire mourir.
53Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
54C’est pourquoi Jésus ne se montra plus ouvertement parmi les Juifs; mais il se retira dans la contrée voisine du désert, dans une ville appelée Éphraïm; et là il demeurait avec ses disciples.
54А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
55La Pâque des Juifs était proche. Et beaucoup de gens du pays montèrent à Jérusalem avant la Pâque, pour se purifier.
55А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
56Ils cherchaient Jésus, et ils se disaient les uns aux autres dans le temple: Que vous en semble? Ne viendra-t-il pas à la fête?
56Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
57Or, les principaux sacrificateurs et les pharisiens avaient donné l’ordre que, si quelqu’un savait où il était, il le déclarât, afin qu’on se saisît de lui.
57А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.