Johan 11
Baibal Olcim (Matupi Chin)Translation
Baibal Olcim (Matupi Chin)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Te vaengah Mary neh a manuca Martha kah a kho Bethany kah Lazarus tah satlo la om.
1Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
2Tekah Mary tah Boeipa te botui neh aka hluk tih a kho te a sam neh aka huih ni. Anih kah nganpa Lazarus tah tlo.
2(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
3Te dongah amih boeina loh Jesuh te a tah tih, “Boeipa, na lungnah te tlo coeng he,” a ti nah.
3Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
4Jesuh loh a yaak vaengah, “ Hekah tloh tah dueknah la om mahpawh tedae Pathen kah thangpomnah ham ni. Te daengah ni te lamloh Pathen capa te a thangpom eh?,” a ti nah.
4А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
5Te vaengah Jesuh loh Martha, a mana neh Lazarus te a lungnah.
5А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
6Tedae a tloh te a yaak vaengah a om nah hmuen ah hnin nit bet naeh.
6А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
7Te phoeiah hnukbang rhoek te, “ Judea la koep cet uh sih,” a ti nah.
7А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
8Hnukbang rhoek loh amah te, “Rhabbi, Judah rhoek loh nang dae ham m'mae uh pueng lalah te la koep na cet aya?,” a ti uh.
8Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
9Jesuh loh, “ Hnin at te khonoek loh hlainit a om moenih a? Khat khat long ni khothaih ah a pongpa atah he Diklai kah vangnah te a hmuh dongah tongtah pawh .
9Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
10Tedae pakhat loh khoyin ah a pongpa atah anih ah vangnah a om pawt dongah a tongtah,” a ti nah.
10а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
11Hekah he a thui phoeiah amih te, “ Mamih paya Lazarus ip tih anih haeng ham ka cet ni,” a ti nah.
11Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
12Te dongah hnukbang rhoek loh amah taengah, “Boeipa, a ih atah daem bitni,” a ti na uh.
12Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
13Jesuh loh anih kah dueknah kawng a thui. Tedae amih loh aka ip kah duemnah kawng a thui la a poek uh.
13А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
14Te dongah Jesuh loh amih taengah sayalh la, “ Lazarus duek coeng .
14Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
15Tedae nangmih ham ka omngaih. Te daengah ni pahoi ka om pawt te na tangnah uh eh. Tedae anih taengla cet uh sih,” a ti nah.
15И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
16Te dongah Didymus la a khue hnukbang Thomas loh, “Amah taengah duek puei ham mamih khaw cet uh sih,” a ti.
16Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
17Jesuh a pha vaengah anih te hlan khuiah hnin li a om coeng te a hmuh.
17А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
18Bethany te Jerusalem phatom kah phalong hlainga tluk a hla ah om.
18(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
19Te vaengah Judah rhoek khaw Martha neh Mary te a nganpa kongah suem hamla muep pawk uh.
19И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
20Te dongah Jesuh ha lo te Martha loh a yaak vaengah anih te a doe. Tedae Mary tah im ah ngol.
20Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
21Te vaengah Martha loh Jesuh te, “Boeipa, he ah na om koinih ka nganpa duek pawt sue.
21Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
22Tedae tahae pataeng Pathen taengah na bih te tah Pathen loh nang m'paek ni tila ka ming,” a ti nah.
22А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
23Jesuh loh anih te, “ Na nganpa te thoo bitni ,” a ti nah.
23Исус јој рече: Брат ће твој устати.
24Martha loh, “Hnukkhueng khohnin kah thohkoepnah dongah thoo ni tila ka ming ta,” a ti nah.
24Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
25Jesuh loh anih taengah, “ Kai tah thohkoepnah neh hingnah la ka om. Kai ah aka tangnah tah duek cakhaw hing ni .
25А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
26Kai aka tangnah tih aka hing boeih tah kumhal duela duek loengloeng mahpawh, he he na tangnaha? ” a ti nah.
26И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
27Amah te, “Thuem ngawn Boeipa, nang tah Diklai la aka lo Pathen capa Khrih ni tila kan tangnah,” a ti nah.
27Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
28Hekah he a thui phoeiah cet tih a mana Mary a khue tih, “Saya ha pai tih nang n'khue,” duem a ti nah.
28И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
29Te loh a yaak vaengah hlat thoo tih Jesuh taengla cet.
29А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
30Te vaengah kho khuila Jesuh ham pha hlan dae Martha loh a doe nah hmuen ah om pueng.
30Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
31Im ah anih aka om puei Judah rhoek neh anih aka suem rhoek loh Mary hlat thoo tih a caeh te a hmuh uh vaengah aka rhap ham hlan la cet tila a poek uh tih a vai uh.
31А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
32Mary loh Jesuh om nah a pha tih amah te a hmuh vaengah a kho kung ah bakop tih, “Boeipa, he ah na om koinih ka nganpa duek mahpawh,” a ti nah.
32А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
33Jesuh loh anih a rhah neh anih aka puei uh Judah rhoek kah a rhah te a hmuh vaengah a mueihla thanueih tih thuen.
33Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
34Te dongah, “ Melam anih na khueh uh? ” a ti nah. Te vaengah Jesuh te, “Boeipa, ha lo lamtah so lah,” a ti na uh.
34И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
35Jesuh tah mikphi bo.
35Ударише сузе Исусу.
36Te dongah Judah rhoek loh, “Lazarus bahoeng a lungnah ke,” a ti uh.
36Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
37Tedae amih khuikah hlangvang loh, “Mikdael kah mik te aka tueng sak long he te khaw a duek pawt ham a saii thai moenih a?,” a ti uh.
37а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
38Te dongah Jesuh tah a khuiah thanueih tih hlan la koep ha pawk. Tedae hlan te lungko la om tih tungto khoep yalh.
38А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
39Jesuh loh, “ Lungto te khoe uh lah,” a ti nah hatah aka duek kah a ngannu Martha loh, “Boeipa, hninli om coeng tih rhim coeng,” a ti nah.
39Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
40Jesuh loh anih te, ““ Na tangnah atah Pathen kah thangpomnah na hmuh ni tila nang taengah ka thui moenih a? ” a ti nah.
40Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
41Te dongah lungto te a khoe uh. Te phoeiah Jesuh loh a mik te a dai hang tih, “ A Pa, kai ol na hnatun dongah nang te kan uem .
41Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
42Te phoeiah kai kah he na yaak yoeyah tila ka ming. Tedae hlangping loh m'pai thil dongah nang loh kai nan tueih te a tangnah uh ham ka thui,” a ti.
42А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
43Te phoeiah ol ue neh pang tih, “ Lazarus, pawk ha cu,” a ti nah.
43И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
44Te vaengah aka duek te a kut a kho himbaipen neh a yen tih a hman kah te himbaica neh a yol doela ha thoeng. Jesuh loh amih taengah, “ Anih te hlam uh lamtah caeh sak uh,” a ti nah.
44И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
45Te dongah Judah khuikah te yet, Mary taengla a pha tih a saii te aka hmu long tah amah te a tangnah uh.
45Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
46Tedae amih khuikah a ngen tah Pharisee rhoek taengla cet uh tih Jesuh loh a saii te a thui pa uh.
46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
47Te dongah khosoihham rhoek neh Pharisee rhoek loh khoboei a hueh uh tih, “Hekah hlang loh miknoek muep a saii dongah metlam n'saii eh?
47Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
48Hetlam he anih n'hlahpham uh koinih anih te boeih a tangnah uh ni. Te vaengah Roman rhoek te ha lo uh vetih mamih kah a hmuen neh namtu khaw a khuen ni,” a ti uh.
48Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
49Tedae amih khuikah pakhat, tevaeng kum kah khosoihham la aka om Kaiaphas loh amih te, “Nangmih loh pakhat khaw na ming uh moenih.
49А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
50Hlang pakhat loh pilnam yueng la duek vetih namtu tah boeih a poci pawt koinih nangmih ham rhoei ngai tila na poek uh moenih,” a ti nah.
50и не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
51Tedae hekah he amah lamkah a thui moenih. Tedae te kum kah khosoihham la a om dongah namtu ham Jesuh duek la a cai te ni a phong coeng.
51А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
52Te phoeiah namtom ham bueng pawt tih taekyak tangtae Pathen ca rhoek te khaw pakhat la coicip ham pawn ni.
52и не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
53Te dongah te khohnin lamloh amah te ngawn ham a moeh uh.
53Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
54Te dongah Jesuh loh Judah rhoek lakliah sayalh la pongpa voelpawh. Tedae kho yoei kah khosoek Ephraim la a khue kho ah cet tih hnukbang rhoek neh naeh uh.
54А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
55Te vaengah Judah rhoek kah yoom tah om tom coeng. Te dongah amamih te ciim ham yoom hlanah paeng lamloh Jerusalem la muep cet uh.
55А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
56Jesuh te a toem uh tih bawkim khuiah a pai uh vaengah, “Nangmih ta metlam na poek uh? Khotue la ha pawk loengloeng mahpawh, “tila khat neh khat thui uh thae.
56Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
57Tedae khosoihham rhoek neh Pharisee rhoek loh, “Khat khat loh a om nah a ming atah amah te tuuk ham ha puen saeh, “tila ol a paek uh coeng.
57А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.