Ioanej 11
Kadede Kap (Pohnpeian New Testament and Psalms)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ol amen jomaudar ad a Lajaruj, men Petanien, kanim en Maria o ri a li Marta.
1Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
2Iei Maria, me keieki potik Kaun o, o limwieki a pwilipeipei aluwilu a, me ri a ol Lajaruj jomaudar.
2(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
3Ri a li ko ari kadar won i kaireki won i: Main, kotin mani, me re pok on me jomaudar.
3Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
4Iejuj lao mani, ap kotin majani: Kaidik jomau en mela eu met, a pweki linan en Kot, pwe Nain Kot en kalinana kila.
4А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
5Iejuj kotin kupura Marta, o ri a li, o Lajaruj.
5А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
6A lao kotin manier, me a jomaudar, i ari kotikoteta waja o pon ria pon.
6А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
7Ap kotin majani on japwilim a tounpadak kan: Kitail pan purelan Iudaa.
7А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
8Japwilim a tounpadak kan potoan on i: Rapi, Juj oko apton men kajuk ir, a re pan kotin purelan ia?
8Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
9Iejuj kotin majani: Jo auer eijokriau ni ran eu? Meamen alialu ni ran, jota pan dipikelekel, aki a ninar marain en jappa.
9Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
10A meamen alialu ni pon, a pan dipikelekel, aki marain jota mi re a.
10а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
11A kotin kajoiada mepukat, ap majani on irail: Kompoke patail Lajaruj mairelar, a I kokolan kapirida i.
11Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
12A japwilim a tounpadak kan indan i: Main, ma a mairelar, a pan maureda.
12Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
13Ari, Iejuj kotin majanieda duen a melar, a irail kiki on, me a majanieda duen a mair en kamol.
13А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
14Iejuj ap janjal majani on irail: Lajaruj melar,
14Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
15A I peren kida, me I jota mi waja o pweki komail, pwe komail en pojonla. Ari, kitail en koko wei re a!
15И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
16Tomaj, me pil ad a Didimuj, ap indai on warok tei kan: Kitail en pil kokola, pwen ian i mela.
16Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
17Iejuj lao kotido, ap kotin diarada, me a mi nan joujou pon pa pon.
17А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
18Petanien me koren ion Ierujalem impan mail riau.
18(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
19A Juj oko me toto ko don Marta o Maria, pwen kamait ira la pweki ri ara ol o.
19И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
20Marta lao ronadar, me Iejuj kotido, ap koieila tu on i. A Maria momod nan im o.
20Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
21Marta ap potoan on Iejuj: Main, ma re kotikot met, ri ai ol jota pan mela.
21Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
22Ari jo, i aja meakot re pan kotin poeki ren Kot, Kot pan kotiki on ir.
22А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
23Iejuj kotin majani on i: Ri om ol pan maureda.
23Исус јој рече: Брат ће твој устати.
24Marta potoan on i: I aja, me a pan maureda ni iaj en ni ran nik o.
24Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
25Iejuj kotin majani on i: Nai kamaur o maur, me pojon ia, pan memaureta pil murin a mela.
25А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
26A meamen me maur o pojon ia, jota pan mela kokolata; koe kamelele mepukat?
26И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
27A potoan on i: Ei Main, i pojon, me ir me Krijtuj Japwilim en Kot, me udan pwara don jappa.
27Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
28A lao indada met, ap koieila ren Maria ri a li, moninki on i: Jaunpadak kotidor kainoma uk.
28И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
29A lao ronadar, ap uda, madan wei re a,
29А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
30A Iejuj jaikenta lel on kanim o, pwe a kotikoteta waja Marta tu on i ia.
30Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
31Juj oko, me mi re a nan im o, pwen kamait i ala, lao kilanada, me Maria madan uda tan wei, rap idauenla i, indinda: A pan ko on ni joujou, pwen janejan ia.
31А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
32Maria lao lel waja o, o kilan i, ap poridi on ni aluwilu a indan i: Main, ma re kotikot met, ri ai ol jota pan mela.
32А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
33Iejuj lao majani i janejan, o Juj oko, me ian i kokodo pil janejan, ap kupurola,
33Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
34Majani: Komail pwilikdi ia i? Irail potoan on i: Main, kotido majani.
34И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
35Iejuj kotin tontonir.
35Ударише сузе Исусу.
36Juj oko ap inda: Kilan duen a pok on i!
36Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
37A akai ir me indada: A jo kak pan men et me kapad pajan maj en me majkun o, me ol men et ender mela?
37а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
38Iejuj pil kupurola koti don joujou o. A por o ulon nan kijin dol o takai eu mi poa.
38А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
39Iejuj kotin majani: Katapure wei takai en! A Marta, en me melar ri a li, indada: Main, a matalar, pwe a mi met pon pa pon.
39Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
40Iejuj kotin majani on i: I jo indai on uk, ma koe pojon, koe pan kilanada linan en Kot.
40Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
41Irail ap katapure jan takai o. A Iejuj kotin majanda majani: Jam, I danke komui, me komui mani ia er.
41Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
42A i aja, me komui kin mani ia anjau karoj, a pweki pokon o, me u jili, I indaki mepukat, pwe irail en pojon, me komui, me kadar ia do.
42А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
43A lao kotin majani met, ap kapitie laudeta majani: Lajaruj, koieido!
43И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
44A me melar o ap pedoido, likau en joujou kidim pena na o pa kan, o maj a me pirapinki pena lim en puto. A Iejuj kotin majani on irail: Lapwada kapitila i!
44И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
45Men Juj toto, me ko don Maria, o kilaner, me Iejuj kotin wiadar, pojonla i.
45Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
46A akai ir kowei ren Parijiir oko, kaire kin irail me Iejuj kotin wiadar.
46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
47Jamero lapalap o Parijiir akan ap pokon pena kapun indada: Da me kitail en wiada? Pwe aramaj men et kin wia kilel toto.
47Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
48Ma kitail jota pan mokidi on i, karoj pan pojonla i, o men Rom pan kodo, ki jan kitail wei o atail kainok.
48Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
49A amen irail ad a Kaipaj, me jamoro lapalap ni par o, indan irail: Komail meid jo lokekon.
49А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
50O jota lamelame, mea mau on komail, aramah ta men en kam kila aramaj akan, pwe kainok pokon ender lokidokila.
50и не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
51A kaidik jan pein I, me a katitiki met, o i me jamero lapalap ni par o, I ari kopada, me Iejuj pan kamataki kainok o.
51А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
52A kaidik kainok eta, pwe a pil pan kapokon pene jeri en Koht akan, me muei pajan nin jap akan.
52и не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
53Jan ni ran o irail raparapaki en kamatala i.
53Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
54Iejuj ap jolar kotikot jili janjal ren Juj ako, pwe a kotilan eu jap impan jap tan ni kanim eu ad a Epren, o kotikot ia ian japwilim a tounpadak kan.
54А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
55A paja en Juj oko me korendor, o me toto koeie jan nan jap karoj, kodalan Ierujalem mon paja, pwen kamaui pein irail.
55А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
56Irail ari raparapaki Iejuj idedok nan pun arail, ni ar pokopokon nan im en kaudok: DA me komail lamelame, a jota pan ko don kamadip o?
56Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
57A jamero lapalap o Parijar akan wiadar kujoned eu, meakmen me aja waja a kot ia, I en kajaleda, pwe ren jaikidi i.
57А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.