Iohannem 11
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Erat autem quidam languens Lazarus a Bethania, de castello Mariæ et Marthæ sororis ejus.
1Беше пак један болесник, Лазар из Витаније из села Марије и Марте, сестре њене.
2(Maria autem erat quæ unxit Dominum unguento, et extersit pedes ejus capillis suis: cujus frater Lazarus infirmabatur.)
2(А Марија, које брат Лазар боловаше, беше она што помаза Господа миром и отре ноге Његове својом косом.)
3Miserunt ergo sorores ejus ad eum dicentes: Domine, ecce quem amas infirmatur.
3Онда послаше сестре к Њему говорећи: Господе! Гле, онај који Ти је мио болестан је.
4Audiens autem Jesus dixit eis: Infirmitas hæc non est ad mortem, sed pro gloria Dei, ut glorificetur Filius Dei per eam.
4А кад чу Исус, рече: Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се прослави Син Божји с ње.
5Diligebat autem Jesus Martham, et sororem ejus Mariam, et Lazarum.
5А Исус љубљаше Марту и сестру њену и Лазара.
6Ut ergo audivit quia infirmabatur, tunc quidem mansit in eodem loco duobus diebus;
6А кад чу да је болестан, тада оста два дана на оном месту где беше.
7deinde post hæc dixit discipulis suis: Eamus in Judæam iterum.
7А потом рече ученицима: Хајдемо опет у Јудеју.
8Dicunt ei discipuli: Rabbi, nunc quærebant te Judæi lapidare, et iterum vadis illuc?
8Ученици Му рекоше: Рави! Сад Јудејци хтедоше да Те убију камењем, па опет хоћеш да идеш онамо?
9Respondit Jesus: Nonne duodecim sunt horæ diei? Si quis ambulaverit in die, non offendit, quia lucem hujus mundi videt:
9Исус одговори: Није ли дванаест сахата у дану? Ко дању иде не спотиче се, јер види видело овог света;
10si autem ambulaverit in nocte, offendit, quia lux non est in eo.
10а ко иде ноћу спотиче се, јер нема видела у њему.
11Hæc ait, et post hæc dixit eis: Lazarus amicus noster dormit: sed vado ut a somno excitem eum.
11Ово каза, и потом им рече: Лазар, наш пријатељ, заспа; него идем да га пробудим.
12Dixerunt ergo discipuli ejus: Domine, si dormit, salvus erit.
12Онда Му рекоше ученици Његови: Господе! Ако је заспао, устаће.
13Dixerat autem Jesus de morte ejus: illi autem putaverunt quia de dormitione somni diceret.
13А Исус им рече за смрт његову, а они мишљаху да говори за спавање сна.
14Tunc ergo Jesus dixit eis manifeste: Lazarus mortuus est:
14Тада им Исус каза управо: Лазар умре.
15et gaudeo propter vos, ut credatis, quoniam non eram ibi, sed eamus ad eum.
15И мило ми је вас ради што нисам био онамо да верујете; него хајдемо к њему.
16Dixit ergo Thomas, qui dicitur Didymus, ad condiscipulos: Eamus et nos, ut moriamur cum eo.
16Онда Тома, који се зваше Близанац, рече ученицима: Хајдемо и ми да помремо с њим.
17Venit itaque Jesus: et invenit eum quatuor dies jam in monumento habentem.
17А кад дође Исус нађе га, а он већ четири дана у гробу.
18(Erat autem Bethania juxta Jerosolymam quasi stadiis quindecim.)
18(А Витанија беше близу Јерусалима око петнаест потркалишта.)
19Multi autem ex Judæis venerant ad Martham et Mariam, ut consolarentur eas de fratre suo.
19И многи од Јудејаца беху дошли к Марти и Марији да их теше за братом њиховим.
20Martha ergo ut audivit quia Jesus venit, occurrit illi: Maria autem domi sedebat.
20Кад Марта дакле чу да Исус иде, изађе преда Њ, а Марија сеђаше дома.
21Dixit ergo Martha ad Jesum: Domine, si fuisses hic, frater meus non fuisset mortuus:
21Онда рече Марта Исусу: Господе! Да си Ти био овде не би мој брат умро.
22sed et nunc scio quia quæcumque poposceris a Deo, dabit tibi Deus.
22А и сад знам да шта заиштеш у Бога даће ти Бог.
23Dicit illi Jesus: Resurget frater tuus.
23Исус јој рече: Брат ће твој устати.
24Dicit ei Martha: Scio quia resurget in resurrectione in novissimo die.
24Марта Му рече: Знам да ће устати о васкрсењу, у последњи дан.
25Dixit ei Jesus: Ego sum resurrectio et vita: qui credit in me, etiam si mortuus fuerit, vivet:
25А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће.
26et omnis qui vivit et credit in me, non morietur in æternum. Credis hoc?
26И ниједан који живи и верује мене неће умрети вавек. Верујеш ли ово?
27Ait illi: Utique Domine, ego credidi quia tu es Christus, Filius Dei vivi, qui in hunc mundum venisti.
27Рече Му: Да, Господе! Ја веровах да си Ти Христос, Син Божји који је требало да дође на свет.
28Et cum hæc dixisset, abiit, et vocavit Mariam sororem suam silentio, dicens: Magister adest, et vocat te.
28И ово рекавши отиде те зовну тајно Марију, сестру своју говорећи: Учитељ је дошао, и зове те.
29Illa ut audivit, surgit cito, et venit ad eum;
29А она кад чу, уста брзо и отиде к Њему.
30nondum enim venerat Jesus in castellum: sed erat adhuc in illo loco, ubi occurrerat ei Martha.
30Јер Исус још не беше дошао у село, него беше на оном месту где Га срете Марта.
31Judæi ergo, qui erant cum ea in domo, et consolabantur eam, cum vidissent Mariam quia cito surrexit, et exiit, secuti sunt eam dicentes: Quia vadit ad monumentum, ut ploret ibi.
31А Јудејци онда који беху с њом у кући и тешаху је, кад видеше Марију да брзо уста и изиђе, пођоше за њом говорећи да иде на гроб да плаче онамо.
32Maria ergo, cum venisset ubi erat Jesus, videns eum, cecidit ad pedes ejus, et dicit ei: Domine, si fuisses hic, non esset mortuus frater meus.
32А Марија како дође где беше Исус, и виде Га, паде на ноге Његове говорећи Му: Господе! Да си Ти био овде, не би умро мој брат.
33Jesus ergo, ut vidit eam plorantem, et Judæos, qui venerant cum ea, plorantes, infremuit spiritu, et turbavit seipsum,
33Онда Исус кад је виде где плаче, и где плачу Јудејци који дођоше с њом, згрози се у духу, и сам постаде жалостан.
34et dixit: Ubi posuistis eum? Dicunt ei: Domine, veni, et vide.
34И рече: Где сте га метнули? Рекоше Му: Господе! Хајде да видиш.
35Et lacrimatus est Jesus.
35Ударише сузе Исусу.
36Dixerunt ergo Judæi: Ecce quomodo amabat eum.
36Онда Јудејци говораху: Гледај како га љубљаше,
37Quidam autem ex ipsis dixerunt: Non poterat hic, qui aperuit oculos cæci nati, facere ut hic non moreretur?
37а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слепцу учинити да и овај не умре?
38Jesus ergo rursum fremens in semetipso, venit ad monumentum. Erat autem spelunca, et lapis superpositus erat ei.
38А Исус опет се згрози у себи, и дође на гроб; а беше пећина, и камен лежаше на њој.
39Ait Jesus: Tollite lapidem. Dicit ei Martha, soror ejus qui mortuus fuerat: Domine, jam fœtet, quatriduanus est enim.
39Исус рече: Узмите камен. Рече Му Марта, сестра оног што је умро: Господе! Већ смрди; јер су четири дана како је умро.
40Dicit ei Jesus: Nonne dixi tibi quoniam si credideris, videbis gloriam Dei?
40Исус јој рече: Не рекох ли ти да ако верујеш видећеш славу Божју?
41Tulerunt ergo lapidem: Jesus autem, elevatis sursum oculis, dixit: Pater, gratias ago tibi quoniam audisti me.
41Узеше, дакле, камен где лежаше мртвац; а Исус подиже очи горе, и рече: Оче! Хвала Ти што си ме услишио.
42Ego autem sciebam quia semper me audis, sed propter populum qui circumstat, dixi: ut credant quia tu me misisti.
42А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, да верују да си ме Ти послао.
43Hæc cum dixisset, voce magna clamavit: Lazare, veni foras.
43И ово рекавши зовну гласно: Лазаре! Изиђи напоље.
44Et statim prodiit qui fuerat mortuus, ligatus pedes, et manus institis, et facies illius sudario erat ligata. Dixit eis Jesus: Solvite eum et sinite abire.
44И изиђе мртвац обавит платном по рукама и по ногама, и лице његово убрусом повезано. Исус им рече: Разрешите га и пустите нек иде.
45Multi ergo ex Judæis, qui venerant ad Mariam, et Martham, et viderant quæ fecit Jesus, crediderunt in eum.
45Онда многи од Јудејаца који беху дошли к Марији и видеше шта учини Исус, вероваше Га.
46Quidam autem ex ipsis abierunt ad pharisæos, et dixerunt eis quæ fecit Jesus.
46А неки од њих отидоше к фарисејима и казаше им шта учини Исус.
47Collegerunt ergo pontifices et pharisæi concilium, et dicebant: Quid faciamus, quia hic homo multa signa facit?
47Онда главари свештенички и фарисеји сабраше скупштину, и говораху: Шта ћемо чинити? Човек овај чини многа чудеса.
48Si dimittimus eum sic, omnes credent in eum, et venient Romani, et tollent nostrum locum, et gentem.
48Ако га оставимо тако, сви ће га веровати; па ће доћи Римљани и узети нам земљу и народ.
49Unus autem ex ipsis, Caiphas nomine, cum esset pontifex anni illius, dixit eis: Vos nescitis quidquam,
49А један од њих, по имену Кајафа, који оне године беше поглавар свештенички, рече им: Ви не знате ништа;
50nec cogitatis quia expedit vobis ut unus moriatur homo pro populo, et non tota gens pereat.
50и не мислите да је нама боље да један човек умре за народ, неголи да народ сав пропадне.
51Hoc autem a semetipso non dixit: sed cum esset pontifex anni illius, prophetavit, quod Jesus moriturus erat pro gente,
51А ово не рече сам од себе, него, будући поглавар свештенички оне године, прорече да Исусу ваља умрети за народ;
52et non tantum pro gente, sed ut filios Dei, qui erant dispersi, congregaret in unum.
52и не само за народ, него да и расејану децу Божију скупи уједно.
53Ab illo ergo die cogitaverunt ut interficerent eum.
53Од тога, дакле, дана договорише се да Га убију.
54Jesus ergo jam non in palam ambulabat apud Judæos, sed abiit in regionem juxta desertum, in civitatem quæ dicitur Ephrem, et ibi morabatur cum discipulis suis.
54А Исус више не хођаше јавно по Јудејцима, него оданде отиде у крај близу пустиње у град по имену Јефрем, и онде хођаше с ученицима својим.
55Proximum autem erat Pascha Judæorum, et ascenderunt multi Jerosolymam de regione ante Pascha, ut sanctificarent seipsos.
55А беше близу пасха јеврејска, и многи из оног краја дођоше у Јерусалим пре пасхе да се очисте.
56Quærebant ergo Jesum, et colloquebantur ad invicem, in templo stantes: Quid putatis, quia non venit ad diem festum? Dederant autem pontifices et pharisæi mandatum ut si quis cognoverit ubi sit, indicet, ut apprehendant eum.
56Тада тражаху Исуса, и стојећи у цркви говораху међу собом: Шта мислите ви зашто не долази на празник?
no verse 57 in this text
57А главари свештенички и фарисеји издаше заповест ако Га ко опази где је, да јави да Га ухвате.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.