Iohannem 5
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Post hæc erat dies festus Judæorum, et ascendit Jesus Jerosolymam.
1А потом беше празник јеврејски, и изиђе Исус у Јерусалим.
2Est autem Jerosolymis probatica piscina, quæ cognominatur hebraice Bethsaida, quinque porticus habens.
2У Јерусалиму, пак, код Овчијих врата има бања, која се зове јеврејски Витезда, и око ње пет покривених тремова,
3In his jacebat multitudo magna languentium, cæcorum, claudorum, aridorum, exspectantium aquæ motum.
3у којима лежаше мноштво болесника, слепих, хромих, сувих, који чекаху да се заљуја вода;
4Angelus autem Domini descendebat secundum tempus in piscinam, et movebatur aqua. Et qui prior descendisset in piscinam post motionem aquæ, sanus fiebat a quacumque detinebatur infirmitate.
4јер анђео Господњи силажаше у одређено време у бању и мућаше воду; и који најпре улажаше пошто се замути вода, оздрављаше, макар каква болест да је на њему.
5Erat autem quidam homo ibi triginta et octo annos habens in infirmitate sua.
5А онде беше један човек који тридесет и осам година беше болестан.
6Hunc autem cum vidisset Jesus jacentem, et cognovisset quia jam multum tempus haberet, dicit ei: Vis sanus fieri?
6Кад виде Исус овог где лежи, и разуме да је већ одавно болестан, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав?
7Respondit ei languidus: Domine, hominem non habeo, ut, cum turbata fuerit aqua, mittat me in piscinam: dum venio enim ego, alius ante me descendit.
7Одговори Му болесни: Да, Господе; али немам човека да ме спусти у бању кад се замути вода; а док ја дођем други сиђе пре мене.
8Dicit ei Jesus: Surge, tolle grabatum tuum et ambula.
8Рече му Исус: Устани, узми одар свој и ходи.
9Et statim sanus factus est homo ille: et sustulit grabatum suum, et ambulabat. Erat autem sabbatum in die illo.
9И одмах оздрави човек, и узевши одар свој хођаше. А тај дан беше субота.
10Dicebant ergo Judæi illi qui sanatus fuerat: Sabbatum est, non licet tibi tollere grabatum tuum.
10Тада говораху Јевреји ономе што оздрави: Данас је субота и не ваља ти одра носити.
11Respondit eis: Qui me sanum fecit, ille mihi dixit: Tolle grabatum tuum et ambula.
11А он им одговори: Који ме исцели он ми рече: Узми одар свој и ходи.
12Interrogaverunt ergo eum: Quis est ille homo qui dixit tibi: Tolle grabatum tuum et ambula?
12А они га запиташе: Ко је тај човек који ти рече: Узми одар свој и ходи?
13Is autem qui sanus fuerat effectus, nesciebat quis esset. Jesus enim declinavit a turba constituta in loco.
13А исцељени не знаше ко је; јер се Исус уклони, јер људства много беше на месту.
14Postea invenit eum Jesus in templo, et dixit illi: Ecce sanus factus es; jam noli peccare, ne deterius tibi aliquid contingat.
14А потом га нађе Исус у цркви и рече му: Ето си здрав, више не греши, да ти не буде горе.
15Abiit ille homo, et nuntiavit Judæis quia Jesus esset, qui fecit eum sanum.
15А човек отиде и каза Јеврејима да је оно Исус који га исцели.
16Propterea persequebantur Judæi Jesum, quia hæc faciebat in sabbato.
16И зато гоњаху Јевреји Исуса, и гледаху да Га убију, јер чињаше то у суботу.
17Jesus autem respondit eis: Pater meus usque modo operatur, et ego operor.
17А Исус им одговараше: Отац мој досле чини, и ја чиним.
18Propterea ergo magis quærebant eum Judæi interficere: quia non solum solvebat sabbatum, sed et patrem suum dicebat Deum, æqualem se faciens Deo. Respondit itaque Jesus, et dixit eis:
18И зато још више гледаху Јевреји да Га убију што не само квараше суботу него и Оцем својим називаше Бога и грађаше се једнак Богу.
19Amen, amen dico vobis: non potest Filius a se facere quidquam, nisi quod viderit Patrem facientem: quæcumque enim ille fecerit, hæc et Filius similiter facit.
19А Исус одговарајући рече им: Заиста, заиста вам кажем: Син не може ништа чинити сам од себе него шта види да Отац чини; јер шта Он чини оно и Син чини онако;
20Pater enim diligit Filium, et omnia demonstrat ei quæ ipse facit: et majora his demonstrabit ei opera, ut vos miremini.
20јер Отац Сина љуби, и све Му показује што сам чини; и показаће Му већа дела од ових да се ви чудите.
21Sicut enim Pater suscitat mortuos, et vivificat, sic et Filius, quos vult, vivificat.
21Јер као што Отац подиже мртве и оживљује, тако и Син које хоће оживљује.
22Neque enim Pater judicat quemquam: sed omne judicium dedit Filio,
22Јер Отац не суди никоме, него сав суд даде Сину,
23ut omnes honorificent Filium, sicut honorificant Patrem; qui non honorificat Filium, non honorificat Patrem, qui misit illum.
23да сви поштују Сина као што Оца поштују. Ко не поштује Сина не поштује Оца који Га је послао.
24Amen, amen dico vobis, quia qui verbum meum audit, et credit ei qui misit me, habet vitam æternam, et in judicium non venit, sed transiit a morte in vitam.
24Заиста, заиста вам кажем: Ко моју реч слуша и верује Ономе који је мене послао, има живот вечни, и не долази на суд, него је прешао из смрти у живот.
25Amen, amen dico vobis, quia venit hora, et nunc est, quando mortui audient vocem Filii Dei: et qui audierint, vivent.
25Заиста, заиста вам кажем: Иде час и већ је настао, кад ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши оживети.
26Sicut enim Pater habet vitam in semetipso, sic dedit et Filio habere vitam in semetipso:
26Јер као што Отац има живот у себи, тако даде и Сину да има живот у себи;
27et potestatem dedit ei judicium facere, quia Filius hominis est.
27и даде Му власт да и суд чини, јер је Син човечији.
28Nolite mirari hoc, quia venit hora in qua omnes qui in monumentis sunt audient vocem Filii Dei:
28Не дивите се овоме, јер иде час у који ће сви који су у гробовима чути глас Сина Божијег,
29et procedent qui bona fecerunt, in resurrectionem vitæ; qui vero mala egerunt, in resurrectionem judicii.
29и изићи ће који су чинили добро у васкрсење живота, а који су чинили зло у васкрсење суда.
30Non possum ego a meipso facere quidquam. Sicut audio, judico: et judicium meum justum est, quia non quæro voluntatem meam, sed voluntatem ejus qui misit me.
30Ја не могу ништа чинити сам од себе; како чујем онако судим, и суд је мој праведан; јер не тражим воље своје него вољу Оца који ме је послао.
31Si ego testimonium perhibeo de meipso, testimonium meum non est verum.
31Ако ја сведочим за себе, сведочанство моје није истинито.
32Alius est qui testimonium perhibet de me: et scio quia verum est testimonium, quod perhibet de me.
32Има други који сведочи за мене; и знам да је истинито сведочанство што сведочи за мене.
33Vos misistis ad Joannem, et testimonium perhibuit veritati.
33Ви посласте к Јовану, и посведочи вам за истину;
34Ego autem non ab homine testimonium accipio: sed hæc dico ut vos salvi sitis.
34а ја не примам сведочанства од човека, него ово говорим да се ви спасете.
35Ille erat lucerna ardens et lucens: vos autem voluistis ad horam exsultare in luce ejus.
35Он беше видело које гораше и светљаше, а ви се хтесте мало времена радовати његовом светљењу.
36Ego autem habeo testimonium majus Joanne. Opera enim quæ dedit mihi Pater ut perficiam ea: ipsa opera, quæ ego facio, testimonium perhibent de me, quia Pater misit me:
36Али ја имам сведочанство веће од Јованова; јер послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла.
37et qui misit me Pater, ipse testimonium perhibuit de me: neque vocem ejus umquam audistis, neque speciem ejus vidistis:
37И Отац који ме посла сам сведочи за мене. Ни глас Његов кад чусте ни лице Његово видесте.
38et verbum ejus non habetis in vobis manens: quia quem misit ille, huic vos non creditis.
38И реч Његову немате у себи да стоји; јер ви не верујете Ономе кога Он посла.
39Scrutamini Scripturas, quia vos putatis in ipsis vitam æternam habere: et illæ sunt quæ testimonium perhibent de me:
39Прегледајте писма, јер ви мислите да имате у њима живот вечни; и она сведоче за мене.
40et non vultis venire ad me ut vitam habeatis.
40И нећете да дођете к мени да имате живот.
41Claritatem ab hominibus non accipio.
41Ја не примам славе од људи.
42Sed cognovi vos, quia dilectionem Dei non habetis in vobis.
42Него вас познајем да љубави Божије немате у себи.
43Ego veni in nomine Patris mei, et non accipitis me; si alius venerit in nomine suo, illum accipietis.
43Ја дођох у име Оца свог и не примате ме; ако други дође у име своје, њега ћете примити.
44Quomodo vos potestis credere, qui gloriam ab invicem accipitis, et gloriam quæ a solo Deo est, non quæritis?
44Како ви можете веровати кад примате славу један од другог, а славе која је од јединог Бога не тражите?
45Nolite putare quia ego accusaturus sim vos apud Patrem: est qui accusat vos Moyses, in quo vos speratis.
45Не мислите да ћу вас тужити Оцу; има који вас тужи, Мојсије, у кога се ви уздате.
46Si enim crederetis Moysi, crederetis forsitan et mihi: de me enim ille scripsit.
46Јер да сте веровали Мојсију тако бисте веровали и мени; јер он писа за мене.
47Si autem illius litteris non creditis, quomodo verbis meis credetis?
47А кад његовим писмима не верујете како ћете веровати мојим речима?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.