Iohannem 13
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Ante diem festum Paschæ, sciens Jesus quia venit hora ejus ut transeat ex hoc mundo ad Patrem: cum dilexisset suos, qui erant in mundo, in finem dilexit eos.
1А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби.
2Et cœna facta, cum diabolus jam misisset in cor ut traderet eum Judas Simonis Iscariotæ:
2И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда,
3sciens quia omnia dedit ei Pater in manus, et quia a Deo exivit, et ad Deum vadit:
3знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде,
4surgit a cœna, et ponit vestimenta sua, et cum accepisset linteum, præcinxit se.
4устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже;
5Deinde mittit aquam in pelvim, et cœpit lavare pedes discipulorum, et extergere linteo, quo erat præcinctus.
5потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут.
6Venit ergo ad Simonem Petrum. Et dicit ei Petrus: Domine, tu mihi lavas pedes?
6Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш?
7Respondit Jesus, et dixit ei: Quod ego facio, tu nescis modo: scies autem postea.
7Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати.
8Dicit ei Petrus: Non lavabis mihi pedes in æternum. Respondit ei Jesus: Si non lavero te, non habebis partem mecum.
8Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном.
9Dicit ei Simon Petrus: Domine, non tantum pedes meos, sed et manus, et caput.
9Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу.
10Dicit ei Jesus: Qui lotus est, non indiget nisi ut pedes lavet, sed est mundus totus. Et vos mundi estis, sed non omnes.
10Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви.
11Sciebat enim quisnam esset qui traderet eum; propterea dixit: Non estis mundi omnes.
11Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти.
12Postquam ergo lavit pedes eorum, et accepit vestimenta sua, cum recubuisset iterum, dixit eis: Scitis quid fecerim vobis?
12А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама?
13Vos vocatis me Magister et Domine, et bene dicitis: sum etenim.
13Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам.
14Si ergo ego lavi pedes vestros, Dominus et Magister, et vos debetis alter alterius lavare pedes.
14Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге.
15Exemplum enim dedi vobis, ut quemadmodum ego feci vobis, ita et vos faciatis.
15Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних.
16Amen, amen dico vobis: non est servus major domino suo: neque apostolus major est eo qui misit illum.
16Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао.
17Si hæc scitis, beati eritis si feceritis ea.
17Кад ово знате, благо вама ако га извршујете.
18Non de omnibus vobis dico: ego scio quos elegerim; sed ut adimpleatur Scriptura: Qui manducat mecum panem, levabit contra me calcaneum suum.
18Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме.
19Amodo dico vobis, priusquam fiat: ut cum factum fuerit, credatis quia ego sum.
19Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја.
20Amen, amen dico vobis: qui accipit si quem misero, me accipit; qui autem me accipit, accipit eum qui me misit.
20Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла.
21Cum hæc dixisset Jesus, turbatus est spiritu: et protestatus est, et dixit: Amen, amen dico vobis, quia unus ex vobis tradet me.
21Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме.
22Aspiciebant ergo ad invicem discipuli, hæsitantes de quo diceret.
22Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори.
23Erat ergo recumbens unus ex discipulis ejus in sinu Jesu, quem diligebat Jesus.
23А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом.
24Innuit ergo huic Simon Petrus, et dixit ei: Quis est, de quo dicit?
24Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори.
25Itaque cum recubuisset ille supra pectus Jesu, dicit ei: Domine, quis est?
25А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то?
26Respondit Jesus: Ille est cui ego intinctum panem porrexero. Et cum intinxisset panem, dedit Judæ Simonis Iscariotæ.
26Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском.
27Et post buccellam, introivit in eum Satanas. Et dixit ei Jesus: Quod facis, fac citius.
27И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже.
28Hoc autem nemo scivit discumbentium ad quid dixerit ei.
28А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече.
29Quidam enim putabant, quia loculos habebat Judas, quod dixisset ei Jesus: Eme ea quæ opus sunt nobis ad diem festum: aut egenis ut aliquid daret.
29А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима.
30Cum ergo accepisset ille buccellam, exivit continuo. Erat autem nox.
30А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ.
31Cum ergo exisset, dixit Jesus: Nunc clarificatus est Filius hominis, et Deus clarificatus est in eo.
31Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему.
32Si Deus clarificatus est in eo, et Deus clarificabit eum in semetipso: et continuo clarificabit eum.
32Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити.
33Filioli, adhuc modicum vobiscum sum. Quæretis me; et sicut dixi Judæis, quo ego vado, vos non potestis venire: et vobis dico modo.
33Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад.
34Mandatum novum do vobis: ut diligatis invicem: sicut dilexi vos, ut et vos diligatis invicem.
34Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом.
35In hoc cognoscent omnes quia discipuli mei estis, si dilectionem habueritis ad invicem.
35По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом.
36Dicit ei Simon Petrus: Domine, quo vadis? Respondit Jesus: Quo ego vado non potes me modo sequi: sequeris autem postea.
36Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном.
37Dicit ei Petrus: Quare non possum te sequi modo? animam meam pro te ponam.
37Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те.
38Respondit ei Jesus: Animam tuam pro me pones? amen, amen dico tibi: non cantabit gallus, donec ter me neges.
38Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.