Iohannem 3
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Erat autem homo ex pharisæis, Nicodemus nomine, princeps Judæorum.
1Беше пак човек међу фарисејима, по имену Никодим, кнез јеврејски.
2Hic venit ad Jesum nocte, et dixit ei: Rabbi, scimus quia a Deo venisti magister, nemo enim potest hæc signa facere, quæ tu facis, nisi fuerit Deus cum eo.
2Овај дође к Исусу ноћу и рече Му: Рави! Знамо да си ти учитељ од Бога дошао; јер нико не може чудеса ових чинити која ти чиниш ако није Бог с њим.
3Respondit Jesus, et dixit ei: Amen, amen dico tibi, nisi quis renatus fuerit denuo, non potest videre regnum Dei.
3Одговори Исус и рече му: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко наново не роди, не може видети царство Божије.
4Dicit ad eum Nicodemus: Quomodo potest homo nasci, cum sit senex? numquid potest in ventrem matris suæ iterato introire et renasci?
4Рече Никодим Њему: Како се може човек родити кад је стар? Еда ли може по други пут ући у утробу матере своје и родити се?
5Respondit Jesus: Amen, amen dico tibi, nisi quis renatus fuerit ex aqua, et Spiritu Sancto, non potest introire in regnum Dei.
5Одговори Исус: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у царство Божије.
6Quod natum est ex carne, caro est: et quod natum est ex spiritu, spiritus est.
6Шта је рођено од тела, тело је; а шта је рођено од Духа, дух је.
7Non mireris quia dixi tibi: oportet vos nasci denuo.
7Не чуди се што ти рекох; ваља вам се наново родити.
8Spiritus ubi vult spirat, et vocem ejus audis, sed nescis unde veniat, aut quo vadat: sic est omnis qui natus est ex spiritu.
8Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде; тако је сваки човек који је рођен од Духа.
9Respondit Nicodemus, et dixit ei: Quomodo possunt hæc fieri?
9Одговори Никодим и рече Му: Како може то бити?
10Respondit Jesus, et dixit ei: Tu es magister in Israël, et hæc ignoras?
10Исус одговори и рече му: Ти си учитељ Израиљев, и то ли не знаш?
11amen, amen dico tibi, quia quod scimus loquimur, et quod vidimus testamur, et testimonium nostrum non accipitis.
11Заиста, заиста ти кажем да ми говоримо шта знамо, и сведочимо шта видесмо, и сведочанство наше не примате.
12Si terrena dixi vobis, et non creditis: quomodo, si dixero vobis cælestia, credetis?
12Кад вам казах земаљско па не верујете, како ћете веровати ако вам кажем небеско?
13Et nemo ascendit in cælum, nisi qui descendit de cælo, Filius hominis, qui est in cælo.
13И нико се не попе на небо осим који сиђе с неба, Син човечији који је на небу.
14Et sicut Moyses exaltavit serpentem in deserto, ita exaltari oportet Filium hominis:
14И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечији да се подигне.
15ut omnis qui credit in ipsum, non pereat, sed habeat vitam æternam.
15Да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни:
16Sic enim Deus dilexit mundum, ut Filium suum unigenitum daret: ut omnis qui credit in eum, non pereat, sed habeat vitam æternam.
16Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свог Јединородног дао, да ниједан који Га верује не погине, него да има живот вечни.
17Non enim misit Deus Filium suum in mundum, ut judicet mundum, sed ut salvetur mundus per ipsum.
17Јер Бог не посла Сина свог на свет да суди свету, него да се свет спасе кроза Њ.
18Qui credit in eum, non judicatur; qui autem non credit, jam judicatus est: quia non credit in nomine unigeniti Filii Dei.
18Који Њега верује не суди му се, а који не верује већ је осуђен, јер не верова у име Јединородног Сина Божијег.
19Hoc est autem judicium: quia lux venit in mundum, et dilexerunt homines magis tenebras quam lucem: erant enim eorum mala opera.
19А суд је овај што видело дође на свет, и људима омиле већма тама неголи видело; јер њихова дела беху зла.
20Omnis enim qui male agit, odit lucem, et non venit ad lucem, ut non arguantur opera ejus:
20Јер сваки који зло чини мрзи на на видело и не иде к виделу да не покарају дела његова, јер су зла.
21qui autem facit veritatem, venit ad lucem, ut manifestentur opera ejus, quia in Deo sunt facta.
21А ко истину чини иде к виделу, да се виде дела његова, јер су у Богу учињена.
22Post hæc venit Jesus et discipuli ejus in terram Judæam: et illic demorabatur cum eis, et baptizabat.
22А потом дође Исус и ученици Његови у јудејску земљу, и онде живљаше с њима и крштаваше.
23Erat autem et Joannes baptizans, in Ænnon, juxta Salim: quia aquæ multæ erant illic, et veniebant et baptizabantur.
23А Јован крштаваше у Енону близу Салима, јер онде беше много воде; и долажаху те их крштаваше.
24Nondum enim missus fuerat Joannes in carcerem.
24Јер још не беше Јован бачен у тамницу.
25Facta est autem quæstio ex discipulis Joannis cum Judæis de purificatione.
25Тада постаде распра међу ученицима Јовановим и Јеврејима око чишћења.
26Et venerunt ad Joannem, et dixerunt ei: Rabbi, qui erat tecum trans Jordanem, cui tu testimonium perhibuisti, ecce hic baptizat, et omnes veniunt ad eum.
26И дођоше к Јовану и рекоше му: Рави! Онај што беше с тобом преко Јордана, за кога си ти сведочио, ево он крштава, и сви иду к њему.
27Respondit Joannes, et dixit: Non potest homo accipere quidquam, nisi fuerit ei datum de cælo.
27Јован одговори и рече: Не може човек ништа примити ако му не буде дано с неба.
28Ipsi vos mihi testimonium perhibetis, quod dixerim: Non sum ego Christus: sed quia missus sum ante illum.
28Ви сами мени сведочите да рекох: Ја нисам Христос, него сам послан пред Њим.
29Qui habet sponsam, sponsus est: amicus autem sponsi, qui stat, et audit eum, gaudio gaudet propter vocem sponsi. Hoc ergo gaudium meum impletum est.
29Ко има невесту женик је, а пријатељ жеников стоји и слуша га, и радошћу радује се гласу жениковом. Ова дакле радост моја испуни се.
30Illum oportet crescere, me autem minui.
30Онај треба да расте, а ја да се умањујем.
31Qui desursum venit, super omnes est. Qui est de terra, de terra est, et de terra loquitur. Qui de cælo venit, super omnes est.
31Који одозго долази над свима је; који је са земље од земље је, и говори од земље; који долази с неба над свима је.
32Et quod vidit, et audivit, hoc testatur: et testimonium ejus nemo accipit.
32И шта виде и чу оно сведочи; и сведочанство Његово нико не прима.
33Qui accepit ejus testimonium signavit, quia Deus verax est.
33Који прими Његово сведочанство, потврди да је Бог истинит.
34Quem enim misit Deus, verba Dei loquitur: non enim ad mensuram dat Deus spiritum.
34Јер кога Бог посла, онај речи Божије говори: јер Бог Духа не даје на меру.
35Pater diligit Filium et omnia dedit in manu ejus.
35Јер Отац љуби Сина, и све даде у руке Његове.
36Qui credit in Filium, habet vitam æternam; qui autem incredulus est Filio, non videbit vitam, sed ira Dei manet super eum.
36Ко верује Сина, има живот вечни; а ко не верује Сина, неће видети живот, него гнев Божји остаје на њему.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.