Iohannem 7
Clementine Vulgate, 1598Translation
Clementine Vulgate, 1598
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Post hæc autem ambulabat Jesus in Galilæam: non enim volebat in Judæam ambulare, quia quærebant eum Judæi interficere.
1И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
2Erat autem in proximo dies festus Judæorum, Scenopegia.
2Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
3Dixerunt autem ad eum fratres ejus: Transi hinc, et vade in Judæam, ut et discipuli tui videant opera tua, quæ facis.
3Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
4Nemo quippe in occulto quid facit, et quærit ipse in palam esse: si hæc facis, manifesta teipsum mundo.
4јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
5Neque enim fratres ejus credebant in eum.
5Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
6Dicit ergo eis Jesus: Tempus meum nondum advenit: tempus autem vestrum semper est paratum.
6Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
7Non potest mundus odisse vos: me autem odit, quia ego testimonium perhibeo de illo quod opera ejus mala sunt.
7Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
8Vos ascendite ad diem festum hunc, ego autem non ascendo ad diem festum istum: quia meum tempus nondum impletum est.
8Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
9Hæc cum dixisset, ipse mansit in Galilæa.
9Рекавши им ово оста у Галилеји.
10Ut autem ascenderunt fratres ejus, tunc et ipse ascendit ad diem festum non manifeste, sed quasi in occulto.
10А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
11Judæi ergo quærebant eum in die festo, et dicebant: Ubi est ille?
11А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
12Et murmur multum erat in turba de eo. Quidam enim dicebant: Quia bonus est. Alii autem dicebant: Non, sed seducit turbas.
12И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
13Nemo tamen palam loquebatur de illo propter metum Judæorum.
13Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
14Jam autem die festo mediante, ascendit Jesus in templum, et docebat.
14Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
15Et mirabantur Judæi, dicentes: Quomodo hic litteras scit, cum non didicerit?
15И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
16Respondit eis Jesus, et dixit: Mea doctrina non est mea, sed ejus qui misit me.
16Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
17Si quis voluerit voluntatem ejus facere, cognoscet de doctrina, utrum ex Deo sit, an ego a meipso loquar.
17Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18Qui a semetipso loquitur, gloriam propriam quærit; qui autem quærit gloriam ejus qui misit eum, hic verax est, et injustitia in illo non est.
18Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
19Nonne Moyses dedit vobis legem: et nemo ex vobis facit legem?
19Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
20Quid me quæritis interficere? Respondit turba, et dixit: Dæmonium habes: quis te quæret interficere?
20Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
21Respondit Jesus et dixit eis: Unum opus feci, et omnes miramini:
21Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
22propterea Moyses dedit vobis circumcisionem (non quia ex Moyse est, sed ex patribus), et in sabbato circumciditis hominem.
22Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
23Si circumcisionem accipit homo in sabbato, ut non solvatur lex Moysi: mihi indignamini quia totum hominem sanum feci in sabbato?
23Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
24Nolite judicare secundum faciem, sed justum judicium judicate.
24Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
25Dicebant ergo quidam ex Jerosolymis: Nonne hic est, quem quærunt interficere?
25Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
26et ecce palam loquitur, et nihil ei dicunt. Numquid vere cognoverunt principes quia hic est Christus?
26И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
27Sed hunc scimus unde sit: Christus autem cum venerit, nemo scit unde sit.
27Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
28Clamabat ergo Jesus in templo docens, et dicens: Et me scitis, et unde sim scitis: et a meipso non veni, sed est verus qui misit me, quem vos nescitis.
28Тада Исус повика у цркви учећи и рече: И мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
29Ego scio eum: quia ab ipso sum, et ipse me misit.
29Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
30Quærebant ergo eum apprehendere: et nemo misit in illum manus, quia nondum venerat hora ejus.
30Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
31De turba autem multi crediderunt in eum, et dicebant: Christus cum venerit, numquid plura signa faciet quam quæ hic facit?
31А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
32Audierunt pharisæi turbam murmurantem de illo hæc: et miserunt principes et pharisæi ministros ut apprehenderent eum.
32Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
33Dixit ergo eis Jesus: Adhuc modicum tempus vobiscum sum: et vado ad eum qui me misit.
33Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
34Quæretis me, et non invenietis: et ubi ego sum, vos non potestis venire.
34Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
35Dixerunt ergo Judæi ad semetipsos: Quo hic iturus est, quia non inveniemus eum? numquid in dispersionem gentium iturus est, et docturus gentes?
35А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
36quis est hic sermo, quem dixit: Quæretis me, et non invenietis: et ubi sum ego, vos non potestis venire?
36Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
37In novissimo autem die magno festivitatis stabat Jesus, et clamabat dicens: Si quis sitit, veniat ad me et bibat.
37А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
38Qui credit in me, sicut dicit Scriptura, flumina de ventre ejus fluent aquæ vivæ.
38Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
39Hoc autem dixit de Spiritu, quem accepturi erant credentes in eum: nondum enim erat Spiritus datus, quia Jesus nondum erat glorificatus.
39А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
40Ex illa ergo turba cum audissent hos sermones ejus, dicebant: Hic est vere propheta.
40А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
41Alii dicebant: Hic est Christus. Quidam autem dicebant: Numquid a Galilæa venit Christus?
41Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
42nonne Scriptura dicit: Quia ex semine David, et de Bethlehem castello, ubi erat David, venit Christus?
42Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
43Dissensio itaque facta est in turba propter eum.
43Тако распра постаде у народу Њега ради.
44Quidam autem ex ipsis volebant apprehendere eum: sed nemo misit super eum manus.
44А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
45Venerunt ergo ministri ad pontifices et pharisæos. Et dixerunt eis illi: Quare non adduxistis illum?
45Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46Responderunt ministri: Numquam sic locutus est homo, sicut hic homo.
46А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
47Responderunt ergo eis pharisæi: Numquid et vos seducti estis?
47Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
48numquid ex principibus aliquis credidit in eum, aut ex pharisæis?
48Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
49sed turba hæc, quæ non novit legem, maledicti sunt.
49Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
50Dixit Nicodemus ad eos, ille qui venit ad eum nocte, qui unus erat ex ipsis:
50Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
51Numquid lex nostra judicat hominem, nisi prius audierit ab ipso, et cognoverit quid faciat?
51Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
52Responderunt, et dixerunt ei: Numquid et tu Galilæus es? scrutare Scripturas, et vide quia a Galilæa propheta non surgit.
52Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
53Et reversi sunt unusquisque in domum suam.
53И отидоше сваки својој кући.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.