Jan 7
Kralice Bible (1613)Translation
Kralice Bible (1613)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Potom pak chodil Ježíš po Galilei; nebo nechtěl býti v Judstvu, protože ho hledali Židé zabíti.
1И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
2A byl blízko svátek Židovský, památka stánků.
2Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
3Tedy řekli jemu bratří jeho: Vyjdi odsud, a jdi do Judstva, ať i učedlníci tvoji vidí skutky tvé, kteréž činíš.
3Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
4Nižádný zajisté v skrytě nic nedělá, kdož chce vidín býti. Protož ty, činíš-li takové věci, zjeviž se světu.
4јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
5Nebo ani bratří jeho nevěřili v něho.
5Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
6I dí jim Ježíš: Èas můj ještě nepřišel, ale čas váš vždycky jest hotov.
6Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
7Nemůžeť vás svět nenáviděti, ale mneť nenávidí; nebo já svědectví vydávám o něm, že skutkové jeho zlí jsou.
7Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
8Vy jděte k svátku tomuto. Jáť ještě nepůjdu k svátku tomuto, nebo čas můj ještě se nenaplnil.
8Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
9To pověděv jim, zůstal v Galilei.
9Рекавши им ово оста у Галилеји.
10A když odešli bratří jeho, tedy i on šel k svátku, ne zjevně, ale jako ukrytě.
10А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
11Židé pak hledali ho v svátek, a pravili: Kde jest onen?
11А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
12A mnoho řečí bylo o něm v zástupu. Nebo někteří pravili, že dobrý jest, a jiní pravili: Není, ale svodí zástup.
12И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
13Žádný však o něm nemluvil zjevně pro bázeň Židů.
13Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
14Když pak již polovici svátku se vykonalo, vstoupil Ježíš do chrámu, a učil.
14Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
15I divili se Židé, řkouce: Kterak tento Písmo umí, neučiv se?
15И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
16Odpověděl jim Ježíš a řekl: Mé učení neníť mé, ale toho, jenž mne poslal.
16Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
17Bude-li kdo chtíti vůli jeho činiti, tenť bude uměti rozeznati, jest-li to učení z Boha, čili mluvím já sám od sebe.
17Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18Kdoť sám od sebe mluví, chvály své vlastní hledá, ale kdož hledá chvály toho, kterýž ho poslal, tenť pravdomluvný jest, a nepravosti v něm není.
18Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
19Však Mojžíš dal vám Zákon? a žádný z vás neplní Zákona? Proč mne hledáte zamordovati?
19Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
20Odpověděl zástup a řekl: Ïábelství máš. Kdo tě hledá zamordovati?
20Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
21Odpověděl Ježíš a řekl jim: Jeden skutek učinil jsem, a všickni se tomu divíte.
21Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
22Mojžíš vydal vám obřízku, (ne že by z Mojžíše byla, ale z otců,) a v sobotu obřezujete člověka.
22Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
23Poněvadž člověk obřízku přijímá i v sobotu, aby nebyl rušen Zákon Mojžíšův, proč pak se na mne hněváte, že jsem celého člověka uzdravil v sobotu?
23Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
24Nesuďte podle osoby, ale spravedlivý soud suďte.
24Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
25Tedy někteří z Jeruzalémských pravili: Zdaliž toto není ten, kteréhož hledají zabíti?
25Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
26A aj, svobodně mluví, a nic mu neříkají. Zdali jsou již právě poznali knížata, že tento jest právě Kristus?
26И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
27Ale o tomto víme, odkud jest, Kristus pak když přijde, žádný nebude věděti, odkud by byl.
27Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
28I volal Ježíš v chrámě, uče a řka: I mne znáte, i odkud jsem, víte. A všakť jsem nepřišel sám od sebe, ale jestiť pravdomluvný, kterýž mne poslal, jehož vy neznáte.
28Тада Исус повика у цркви учећи и рече: И мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
29Ale já znám jej, nebo od něho jsem, a on mne poslal.
29Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
30I hledali ho jíti, ale žádný nevztáhl ruky na něho, nebo ještě byla nepřišla hodina jeho.
30Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
31Z zástupu pak mnozí uvěřili v něj, a pravili: Kristus když přijde, zdali více divů činiti bude nad ty, kteréž tento činí?
31А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
32Slyšeli pak farizeové zástup, an o něm takové věci rozmlouvá, i poslali farizeové a přední kněží služebníky, aby jej jali.
32Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
33Tedy řekl jim Ježíš: Ještě maličký čas jsem s vámi, potom odejdu k tomu, jenž mne poslal.
33Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
34Hledati mne budete, a nenaleznete, a kdež já budu, vy tam nemůžte přijíti.
34Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
35I řekli Židé k sobě vespolek: Kam tento půjde, že my ho nenalezneme? Zdali v rozptýlení pohanů půjde, a bude učiti pohany?
35А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
36Jaká jest to řeč, kterouž promluvil: Hledati mne budete, a nenaleznete, a kdež já budu, vy nemůžete přijíti?
36Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
37V poslední pak den ten veliký svátku toho, stál Ježíš a volal, řka: Žízní-li kdo, pojď ke mně, a napij se.
37А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
38Kdož věří ve mne, jakož dí Písmo, řeky z života jeho poplynou vody živé.
38Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
39(A to řekl o Duchu svatém, kteréhož měli přijíti věřící v něho; nebo ještě nebyl dán Duch svatý, protože ještě Ježíš nebyl oslaven.)
39А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
40Tedy mnozí z zástupu uslyševše tu řeč, pravili: Tentoť jest právě prorok.
40А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
41Jiní pravili: Tentoť jest Kristus. Ale někteří pravili: Zdaliž od Galilee přijde Kristus?
41Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
42Zdaž nedí písmo, že z semene Davidova a z Betléma městečka, kdež býval David, přijíti má Kristus?
42Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
43A tak různice v zástupu stala se pro něj.
43Тако распра постаде у народу Њега ради.
44Někteří pak z nich chtěli ho jíti, ale žádný nevztáhl ruky na něj.
44А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
45Tedy přišli služebníci k předním kněžím a k farizeům, i řekli jim oni: Proč jste ho nepřivedli?
45Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46Odpověděli služebníci: Nikdy tak člověk nemluvil, jako tento člověk.
46А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
47I odpověděli jim farizeové: Zdali i vy jste svedeni?
47Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
48Zdaliž kdo z knížat uvěřil v něho anebo z farizeů?
48Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
49Než zástup ten, kterýž nezná Zákona. Zlořečeníť jsou.
49Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
50I dí k nim Nikodém, ten, jenž byl přišel k němu v noci, kterýž byl jeden z nich:
50Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
51Zdali Zákon náš soudí člověka, leč prve uslyší od něho a zví, co by činil?
51Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
52Odpověděli a řekli jemu: Zdali i ty Galilejský jsi? Ptej se, žeť žádný prorok od Galilee nepovstal.
52Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
53I šel jeden každý do domu svého.
53И отидоше сваки својој кући.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.