Johannes 7
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
1Daarna trok Jesus in Galilea rond; want Hij wilde niet in Judea vertoeven, omdat de Joden Hem zochten te doden.
1И потом хођаше Исус по Галилеји; јер по Јудеји не хтеде да ходи, јер гледаху Јевреји да Га убију.
2Maar toen het loofhuttenfeest der Joden begon te naderen,
2Беше пак близу празник јеврејски, грађење сеница.
3zeiden zijn broeders tot Hem: Vertrek van hier en ga naar Judea, opdat ook uw leerlingen de werken zien, die Gij verricht.
3Тада Му рекоше браћа Његова: Изиђи одавде и иди у Јудеју, да и ученици Твоји виде дела која чиниш;
4Want niemand handelt in het verborgen, als hij bekend wil worden. Nu Gij toch deze dingen doet, vertoon U dan ook aan de wereld.
4јер нико не чини шта тајно, а сам тражи да је познат. Ако то чиниш јави себе свету.
5Want ook zijn broeders zelf geloofden niet in Hem.
5Јер ни браћа Његова не вероваху Га.
6Jesus sprak dus tot hen: Mijn tijd is nog niet gekomen; maar uw tijd is er steeds.
6Тада им рече Исус: Време моје још није дошло, а време је ваше свагда готово.
7U kan de wereld niet haten; maar Mij haat ze wel, omdat Ik getuig, dat haar werken boos zijn.
7Не може свет мрзети на вас: а на мене мрзи, јер ја сведочим за њ да су дела његова зла.
8Gaat zelf maar naar dit feest; Ik ga nog niet naar dit feest, omdat mijn tijd nog niet is gekomen.
8Ви изиђите на празник овај: ја још нећу изићи на празник овај, јер се моје време још није навршило.
9Zo sprak Hij tot hen; en Hij bleef in Galilea.
9Рекавши им ово оста у Галилеји.
10Eerst toen zijn broeders waren vertrokken, vertrok Hij ook zelf naar het feest; niet publiek, maar in stilte.
10А кад изиђоше браћа Његова на празник, тада и сам изиђе, не јавно него као тајно.
11De Joden nu zochten Hem op het feest, en zeiden: Waar is Hij?
11А Јевреји Га тражаху на празник и говораху: Где је он?
12En er werd veel over Hem onder de menigte gemompeld. Sommigen zeiden: Hij is goed; anderen weer: Neen, Hij misleidt het volk.
12И беху за Њ многе распре у народу: једни говораху да је добар, а други: Није, него вара народ.
13Maar niemand sprak publiek over Hem, uit vrees voor de Joden.
13Али нико не говораше јавно за Њ од страха јеврејског.
14Toen het feest reeds half voorbij was, ging Jesus naar de tempel, en trad als leraar op.
14Али одмах у половини празника изиђе Исус у цркву и учаше.
15De Joden stonden verwonderd, en zeiden: Hoe is Hij zo geleerd, ofschoon Hij niet onderwezen is?
15И дивљаху се Јевреји говорећи: Како овај зна књиге, а није се учио?
16Jesus antwoordde hun en sprak: Mijn leer is niet van Mij, maar van Hem, die Mij gezonden heeft.
16Тада им одговори Исус и рече: Моја наука није моја, него Оног који ме је послао.
17Zo iemand bereid is, zijn wil te volbrengen, dan zal hij weten, of die leer uit God is, of dat Ik spreek uit Mijzelf.
17Ко хоће Његову вољу творити, разумеће је ли ова наука од Бога или ја сам од себе говорим.
18Wie uit zichzelf spreekt, zoekt zijn eigen eer; maar wie de eer zoekt van Hem, die hem gezonden heeft, hij is waarachtig, en er is in hem geen bedrog.
18Који говори сам од себе, славу своју тражи; а ко тражи славу оног који га је послао, он је истинит и у њему нема неправде.
19Heeft Moses u niet de Wet gegeven? En toch niemand van u onderhoudt de Wet.
19Не даде ли Мојсије вама закон и нико од вас не живи по закону? Зашто тражите да ме убијете?
20Waarom zoekt gij Mij te doden? De menigte antwoordde: Gij zijt van den duivel bezeten; wie zoekt U te doden?
20Одговори народ и рече: Је ли ђаво у теби? Ко тражи да те убије?
21Jesus antwoordde hun, en sprak: Slechts één enkel werk heb Ik verricht, en toch staat gij allen daarover versteld.
21Одговори Исус и рече им: Једно дело учиних и сви се дивите томе.
22Moses heeft u de besnijdenis gegeven; niet dat ze van Moses afkomstig is, maar van de aartsvaders; en op sabbat dient gij iemand de besnijdenis toe.
22Мојсије вам даде да се обрезујете (не као да је од Мојсија него од отаца); и у суботу обрезујете човека.
23Zo iemand op sabbat de besnijdenis ontvangt, om niet de Wet van Moses te schenden, zijt gij dan verbitterd op Mij, omdat Ik een mens heel en al gezond heb gemaakt op de sabbat?
23Ако се човек у суботу обрезује да се не поквари закон Мојсијев, срдите ли се на мене што свега човека исцелих у суботу?
24Oordeelt niet naar de uiterlijke schijn, maar velt een rechtvaardig oordeel.
24Не гледајте ко је ко кад судите, него праведан суд судите.
25Sommigen van de Jerusalemmers zeiden: Is Hij het niet, dien men zoekt te doden?
25Тада говораху неки од Јерусалимљана: Није ли то онај ког траже да убију?
26En zie, Hij spreekt in het openbaar, en men zegt Hem niets. Zouden dan de overheden werkelijk hebben erkend, dat Hij de Christus is?
26И гле, како говори слободно и ништа му не веле: Да не дознаше наши кнезови да је он заиста Христос?
27Maar van Hem weten we, waar Hij vandaan is; als echter de Christus komt, weet niemand, waar Hij vandaan komt.
27Али овог знамо откуда је; а Христос кад дође, нико неће знати откуда је.
28Toen leerde Jesus met luider stem in de tempel, en sprak: Gij kent Mij, en gij weet ook, waar Ik vandaan ben? En toch ben Ik niet uit Mijzelf gekomen, maar Hij, die Mij gezonden heeft, is de Waarachtige; Dien kent gij niet.
28Тада Исус повика у цркви учећи и рече: И мене познајете и знате откуда сам; и сам од себе не дођох, него има Истинити који ме посла, ког ви не знате.
29Ik ken Hem wel, omdat Ik van Hem ben uitgegaan, en omdat Hij Mij heeft gezonden.
29Ја Га знам, јер сам од Њега и Он ме посла.
30Toen zocht men Hem gevangen te nemen; toch sloeg niemand de hand aan Hem, omdat zijn uur nog niet was gekomen.
30Тада гледаху да Га ухвате; и нико не метну на Њ руке, јер још не беше дошао час Његов.
31Uit de menigte geloofden er velen in Hem. Ze zeiden: Zal de Christus, als Hij komt, meer tekenen doen dan Hij verricht?
31А од народа многи Га вероваше, и говораху: Кад дође Христос еда ли ће више чудеса чинити него Овај што чини?
32De farizeën hoorden de menigte aldus over Hem mompelen; daarom zonden de opperpriesters en farizeën dienaars uit, om Hem gevangen te nemen.
32Чуше фарисеји од народа такав говор за Њега, и послаше фарисеји и главари свештенички слуге да Га ухвате.
33Nu sprak Jesus: Nog korte tijd ben Ik bij u; dan ga Ik terug naar Hem, die Mij heeft gezonden.
33Тада рече Исус: Још сам мало времена с вама, па идем к Ономе који ме посла.
34Gij zult Mij zoeken maar niet vinden; en waar Ik ben, kunt gij niet komen.
34Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи.
35De Joden zeiden dan tot elkander: Waar wil Hij heen, dat we Hem niet zullen vinden? Wil Hij soms naar de verstrooiing der heidenen gaan, en de heidenen onderrichten?
35А Јевреји рекоше међу собом: Куда ће овај ићи да га ми не нађемо? Неће ли ићи међу растркане Грке, и Грке учити?
36Wat betekent dit woord, dat Hij sprak: Gij zult Mij zoeken, maar niet vinden; en: Waar Ik ben, kunt gij niet komen?
36Шта значи ова реч што рече: Тражићете ме и нећете ме наћи; и где сам ја ви не можете доћи?
37Op de laatste en grootste dag van het feest, stond Jesus daar, en riep met luider stem: Zo iemand dorst heeft, hij kome tot Mij; hij drinke,
37А у последњи велики дан празника стајаше Исус и викаше говорећи: Ко је жедан нека дође к мени и пије.
38wie in Mij gelooft. Zoals de Schrift heeft gezegd: “Stromen van levend water zullen uit zijn binnenste vloeien”.
38Који ме верује, као што писмо рече, из његова тела потећи ће реке живе воде.
39Dit zeide Hij van den Geest, dien zij zouden ontvangen, die in Hem zouden geloven. Want de Geest was er nog niet, daar Jesus nog niet verheerlijkt was.
39А ово рече за Духа ког после примише они који верују у име Његово: јер Дух Свети још не беше на њима, јер Исус још не беше прослављен.
40Bij het horen dezer woorden zeiden sommigen van het volk: Deze is zeker de profeet.
40А многи од народа чувши ове речи говораху: Ово је заиста пророк.
41Anderen zeiden: Hij is de Christus. Weer anderen zeiden: Komt dan de Christus uit Galilea?
41Други говораху: Ово је Христос. А једни говораху: Зар ће Христос из Галилеје доћи?
42Heeft dan de Schrift niet gezegd, dat de Christus uit het geslacht van David komt, en uit Bétlehem, het dorp, waar David woonde?
42Не каза ли писмо да ће Христос доћи од семена Давидовог, и из села Витлејема одакле беше Давид?
43Zo ontstond er verdeeldheid over Hem onder het volk.
43Тако распра постаде у народу Њега ради.
44Sommigen van hen wilden Hem grijpen; maar niemand sloeg de hand aan Hem.
44А неки од њих хтеше да Га ухвате; али нико не метну руку на Њ.
45Nu kwamen ook de dienaars bij de opperpriesters en farizeën terug. Deze laatsten zeiden tot hen: Waarom hebt gij Hem niet meegebracht?
45Дођоше пак слуге ка главарима свештеничким и фарисејима; и они им рекоше: Зашто га не доведосте?
46De dienaars antwoordden: Nooit heeft iemand zó gesproken als deze man.
46А слуге одговорише: Никад човек није тако говорио као овај човек.
47De farizeën antwoordden hun: Hebt ook gij u laten misleiden?
47Тада им одговорише фарисеји: Зар се и ви преваристе?
48Heeft soms iemand van de overheden of van de farizeën in Hem geloofd?
48Верова ли га ко од кнезова или од фарисеја?
49Ja, dat volk, dat de Wet niet kent: vervloekt zijn ze.
49Него народ овај, који не зна закон, проклет је.
50Maar één van hen, Nikodemus, die vroeger Hem eens had bezocht, sprak tot hen:
50Рече им Никодим што долази к Њему ноћу, који беше један од њих:
51Onze Wet veroordeelt niemand, zonder hem vooraf te hebben gehoord, en zonder te weten, wat hij doet.
51Еда ли закон наш суди човеку докле га најпре не саслуша и дозна шта чини?
52Ze gaven hem ten antwoord: Zijt gij soms uit Galilea? Onderzoek het maar; dan zult ge erkennen, dat er geen profeet uit Galilea opstaat.
52Одговорише му и рекоше: Ниси ли и ти из Галилеје? Разгледај и види да пророк из Галилеје не долази.
53Daarop gingen ze allen naar huis.
53И отидоше сваки својој кући.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.